„Budite lepi“, „budite lepi za deset minuta“, „budite lepi na prirodan način“, „budite lepi i kad je nepodnošljivo vruće“, „budite lepi svakog dana“, „22 načina da pobedite stres & budete lepi“, „vreme je ružno, vi budite lepi“, „budite lepi i srećni“… Ovo je samo mali uzorak iz miksa naslova ženskih časopisa koji su izlazili dvadesetih i tridesetih godina 20. veka ali i ovih savremenih. Izložba „Biti lepa“… Fotografija i samoprezentacija: slika žene u Srbiji (1918. do 1940) koja će svečano biti otvorena sutra u 19 sati u Istorijskom muzeju Srbije, bavi se „večnom“ ženskom temom kroz vizuru danas zaboravljenog sveta stare fotografije koje svedoče o različitim modelima ženske lepote.
Ona problematizuje i savremeni imperativ lepote kao glavni element u konstrukciji ženskog identiteta. Više od 90 do sada neizlaganih privatnih fotografija žena, nastalih između dva svetska rata, svedoče o tome kako je zapravo izgledala slika žene u Srbiji u tom periodu. Ta slika se krije u moru ličnih fotografija nastalih u doba poplave amaterskih snimaka koji beleže trenutke svakodnevnog života. Tada je odlazak u neki od mnogobrojnih ateljea i stvaranje vlastite slike bio važan ritual u kulturi sećanja. U ovoj masovnoj proizvodnji ženskih slika otkriva se tema koja ih sve povezuje i čini ih bliskim današnjim ženama. Sve su one želele da sebe predstave kao lepe, manje ili više prihvatajući okvire tadašnje medijske slike idealne žene.
– Žena se, jednostavno, ne smatra ženom u punom smislu ako nije lepa. Ili tačnije, ako odbija da bude lepa, odnosno da sebe jasno definiše kao lepu i da se takvom predstavi – kaže Katarina Mitrović, istoričarka umetnosti i autorka izložbe.
„U vreme uspona potrošačke kulture, filmska i kozmetička industrija su imale presudan uticaj na oblikovanje vladajućih predstava ženske lepote. Mnogo pre „Cosmo devojke“ iz šezdesetih, medijska kultura tridesetih promoviše tip moderne žene, aktivne, nasmejane, slobodne. To je za mnoge žene bilo oslobađajuće iskustvo. Ne u smislu ravnopravnosti, budući da pravo glasa još nije bilo ostvareno, već više zbog proširenog spektra „uloga“ koje su mogle igrati. U međuratnom periodu, žene postepeno „osvajaju“ javni prostor i postaju sve više „vidljive“, a samim tim i „izložene“ pogledima, objašnjava Mitrovićeva.
Ona kaže da je interesantno videti kako su ove žene same upodobljavale svoj izgled tada vladajućim idealima, kao i u kojoj meri su koristile proširene mogućnosti pokazivanja. Tako na fotografijama možemo videti žene na plaži, na ulici, žene kao sportistkinje, kao glamurozne filmske dive. „Likovi lepotica su jedna od najuspešnijih konstrukcija međuratnog perioda. Oni su odgovarali naporima kozmetičke, modne i filmske industrije da žene vaspitaju kao disciplinovane potrošače mode i kozmetike“, kaže naša sagovornica. „Višestruka ekonomska isplativost lepe žene je jedan od razloga zašto su mnogi tadašnji tipski prikazi ženske lepote neprevaziđeni do danas. Upravo tada se izmišljaju kategorije šarma, seksepila, glamura, žene koja ima ‘ono nešto’. Sve su to proizvoljne imaginacije podržane odgovarajućim slikama, koje su imale funkciju komoditizacije lepote i ulivanja prigodnog sadržaja u ideal tipske predstave žene“, zaključuje Katarina Mitrović.
Phenomenal woman
Na dan otvaranja i tokom trajanja izložbe, posetiteljke će imati priliku da učestvuju u foto-radionici „Phenomenal woman“ – radu beogradskih umetnica Katarine Radović i Stefane Savić, u organizaciji udruženja „Perionica“. Uz pomoć rekvizita koji će im biti na raspolaganju u improvizovanom studiju u Galeriji Istorijskog muzeja Srbije svaka žena koja to bude poželela, dobiće jedinstvenu priliku da sama postane deo izložbe, odnosno lepotica iz tridesetih godina. Fotografije posetiteljki biće nakon snimanja projektovane kao poseban deo izložbene postavke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
