„Komad ‘Gospoda Glembajevi’ ovako kako ga je Jagoš Marković video, izaziva ogromno interesovanje na prostoru bivše Jugoslavije“, rekao je juče upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović na konferenciji za novinare upriličenoj povodom premijere predstave, koja će se održati 4. februara na Velikoj sceni ovog teatra. Objašnjavajući svoje „upravničke namere“ za postavljanje ovog teksta, Mladenović je dodao:“U ovoj tabloidnoj stvarnosti u kojoj živimo sa mizernim standardima u kulturi, Miroslav Krleža je izuzetna referenca prema kojoj treba odrediti koliko je tužno sve to što mi danas živimo. Verujem da ćemo se nakon gledanja ove predstave postideti banalnosti našeg života i kulturne svakodnevice čije smo žrtve.“
Predstava je postavljena u sklopu koncepta Ateljeove N(EX)T YU sezone u kojoj se na različite načine preispituje fenomen nekadašnje zajedničke države, ali unekoliko i reaktuelizuje još uvek zajednički kulturni prostor koji je ona podrazumevala. To je u slučaju „Glembajevih“ vezano ne samo za, možda najznačajniji, dramski komad i pisca koga baštini taj prostor, već i za ansambl okupljen oko ove predstave. Reditelj Marković crnogorskog je porekla, Ignjata Glembaja igra jedan od najvećih slovenačkih glumaca Boris Kavaca, Leone Glembaj je prvak Makedonskog narodnog pozorišta Nikola Ristanovski, a ovdašnju postavu predvodi Anica Dobra u ulozi Barunice Kasteli. Tu su i: Vlastimir Đuza Stojiljković, Tanasije Uzunović, Jelena Đokić, Svetozar Cvetković, Branislav Trifunović i Mladen Sovilj.
Predstavu je Jagoš Marković odredio kao tragediju „onoliko koliko ovo vreme dozvoljava da se ona odigra i na način na koji je moguće da se odigra“„To je bio cilj – katarza“, istakao je Marković primetivši da je ovo vreme u kome bola ima puno, a uzvišenosti nema uopšte. „Kada se dođe do najviše tačke bola – ona jeste u tragediji jer je ona i tačka apsolutne lepote“, objasnio je on.
Scenograf predstave je Miodrag Tabački, kostimograf Zora Mojsilović, a umetnički savetnik na predstavi bilo je jedno od velikih teatroloških i pozorišnih imena Mani Gotovac. Veliki deo posla u predstavi uradila je i lektorka dr Ljiljana Mrkić Popović.
Nastavak N(EX)T YU sezone
U Ateljeu su u toku probe predstave „Matica“ po tekstu Gorana Petrovića u režiji Rahima Burhana u kojoj između ostalih igraju Svetlana Bojković i Petar Kralj, zatim predstave „Sedam i po“ po istoimenom filmu Miroslava Momčilovića, koji se radi u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Republike Srpske i Ujvideki Sinhazom iz Novog Sada, kao i „Oca na službenom putu“ po tekstu Abdulaha Sidrana u režiji Olivera Frlljića.
Predstava rasprodata u februaru
Baš kao za „Kosu“ pre godinu dana, interesovanje za „Gospodu Glembajeve“ takođe je ogromno. Svih šest predstava u februaru su rasprodate, a već je i formirana lista sa 400 imena onih koji čekaju na svoje karte za izvođenja predstave u martu. Premijeri će prisustvovati preko sto akreditovanih novinara, selektora različitih festivala i upravnika pozorišta. Čitav projekat inače košta četvorostruko više od onoga što je Grad Beograd kao osnivač Ateljea u mogućnosti da plati, a to govori o podizanju kulturnih standarda i u vremenima krize, naglasio je Mladenović.
Krležin jezik je književni standard
Nedoumicu predstavnika nekih medija na kom će se jeziku igrati „Glembajevi“, odnosno da li su prevođeni sa hrvatskog na srpski, upravnik Ateljea duhovito je otklonio rekavši da je predstava na hrvatskom ali da je razumljiva i na srpskom te da će „uz mala prilagođavanja“ moći da gostuje i u teatrima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Podsetivši da je Krleža bio jedan od potpisnika konvencije o srpsko-hrvatskom književnom jeziku 1954. godine u Novom Sadu, on je dodao da Krležu igraju na „Krležinom jeziku“. A taj jezik je književni standard, dodala je lektorka Mrkić Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
