Za koga se i zbog čega pravi festival? – ključno je pitanje o kome će organizatori Festivala evropskog filma na Paliću morati da razmišljaju pre bilo kakvog daljeg razmatranja strategije i pozicioniranju ove manifestacije u evropskim okvirima.
Jer teško da se vremenske (ne)prilike mogu okriviti za to što je tek do tridesetak gledalaca ostalo na Letnjoj pozornici na Paliću do kraja projekcije drugog filma, treće festivalske večeri. Kiša je bila najavljivana tokom dana i bila je dilema da li će se, samo za to veče, glavni program Festivala preseliti u bioskop „Jadran“ u Subotici, što se već ranijih godina dešavalo. Iz potpuno nepoznatih razloga i bez ikakvih objašnjenja organizatora, čekao se poslednji trenutak da se vidi da li će kiša pasti ili ne. I kiša je pala, tik uoči projekcije prvog filma, belgijsko-francuskog ostvarenja „Baroni“ Nabila Ben Jadira. Tek najuporniji filmofili ostali su na Letnjoj pozornici da prate tok radnje ovog ostvarenja pod kišobranima i na mokrim sedištima, i dalje bez ikakvog objašnjenja organizacije šta će se desiti u slučaju jačeg pljuska i upozorenja za eventualni prekid projekcije ukoliko kiša i vlaga onemoguće rad mašinama koje su na otvorenom. Prva projekcija i protekla je nekako, ali pljusak je tek pokvario utisak projekcije drugog filma, poljskog ostvarenja „Naličje“ Borisa Lankoša, što ne samo da je prekinulo titlovanje filma pred kraj emitovanja već je i najuporniju publiku najurilo sa Letnje scene, bez mogućnosti da vide kraj filma zbog kojeg su i došli na Palić. Kiša zaista nije nikakva novina tokom trajanja Festivala, čiji se veći deo i inače odvija na otvorenom, ali ovako uporna odsutnost organizatora da obezbede kvalitetnu projekciju zaista zbunjuje, pogotovo one kojima je do Festivala zaista stalo. Izgleda kao da se svakim ovakvim postupkom samo dokazuje da je tačna činjenica da je za nas Evropa još veoma daleko.
A što se filmova tiče, „Baroni“ su priča o trojici prijatelja marokanskog porekla koji žive u siromašnom predgrađu Brisela, gde provode dane dangubeći, što počinje radikalno da se menja kada život uđe u njihov svet snova… Postavka priče i likova nije neinteresantna, ali realizacija se može smatrati gotovo amaterskom. To je donekle i potkrepljeno činjenicom da je njen autor Nabil Ben Jadir zapravo po struci serviser za veš mašine. „Ja sam u film ušao na ‘požarni izlaz’, kao u bioskopu kada nemate para za kartu pa se ‘švercujete’. Film je bio moj san i mislim da sam bio uporan u njegovom ostvarenju“, kaže Ben Jadir, koji je najpre počeo kao statista u filmovima, sve dok nije upoznao producentkinju koja mu je pomogla u realizaciji „Barona“.
Drugi pak film je visokostilizovana adaptacija priče smeštene u staljinističku Poljsku, pedesetih godina prošlog veka, sa pametno iskorišćenim linkom s vremenom današnjim. Mladi reditelj Lankoš, znalački je iskoristio scenario o slomu jednog sistema i neminovnosti drugog koji je proistekao pola veka kasnije, kako bi ispričao mračnu i bizarnu dramu jedne ženske porodice u vremenu krutih pravila življenja pre pedeset godina odnosno liberalnog shvatanja sveta i njegovih nekadašnjih protagonista danas. „Naličje“ kombinuje crno-belu i kolor tehniku – u zavisnosti naravno da li se priča dešava u prošlosti ili sadašnjosti – a svoj moderni senzibilitet ne upotpunjuje samo izvrsnim korišćenjem filmskih tehnologija, već i izvanrednom muzikom koja u mnogo čemu podseća da dela film-noira. Zasad najbolji film ovogodišnjeg takmičarskog programa, ali opet, nažalost, bez ijednog predstavnika na Festivalu.
Dobar utisak ostavio je i Dane Komljen, čiji se film „Ja već jesam sve ono što želim da imam“ već dobro predstavio u Kanu, u programu Cinefondation, gde je i osvojio treću nagradu. Ovo kratkometražno ostvarenje prikazano je na Palicu u okviru programa „Mladi duh Evrope“, koji je zasad nešto intrigantniji od tekućeg takmičarskog, jer predstavlja nekoliko zaista smelih ostvarenja, ispunjena spremnošću svojih reditelja da se upuste u eksperiment i istraže nove mogućnosti kako filmske tehnike tako i filmske naracije. Komljenov film priču priča iz pozicije vizuelnog narativa, što je u mnogo čemu veliko odstupanje kada je domaći film u pitanju, čak i onda kada su replike njegovih glavnih likova veoma dosledne stilu srpskog igranog filma.
Press Photo Serbia u Subotici
Izložba Press Photo Serbia otvorena je juče u Gradskom muzeju Subotica i predstavlja najzanimljivije radove srpskih fotografa nastale tokom 2009. godine u zemlji i svetu. Prema rečima Zvezdana Mančića, organizatora izložbe, veliki broj fotografija nije dosad objavljivan u medijima. Predstavljeno je i nekoliko fotoreportaža, koje gotovo ne postoje u domaćoj štampi. Izložba će biti otvorena dve nedelje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.