Vrtovi sećanja, vrtovi spoznaja

Izložba, koncentrisana oko četiri velika ciklusa, obuhvata dvadeset sedam dela ove srpske umetnice, uglavnom ulja na platnu, nastala od 2014. do 2019. godine.

Najraniji predstavljeni ciklus slika Mirjane Avramović, naslovljen „Koreni i plodovi“, nastao 2014. i 2015, a prvi put predstavljen javnosti 2016. godine u galeriji Ahcig u Berlinu, posvećen je temama materinstva i ranog detinjstva. Slike ovog ciklusa su otelotvorena pitanja o najbližim ljudskim odnosima – o ljubavi, toplini, sigurnosti, našim dušama i dušama naših bližnjih. Prisustvo simbola iz prirode i skulptura vinčanske kulture nagoveštava da se iza samosvesnog realizma fakture kriju razmišljanja koja vode od ličnoga prema opštem.

Taj nivo opšteg se nastavlja u sledećem ciklusu pod nazivom „Mitovi nadiru“, koji je hanoverska publika imala prilike da vidi prošle godine na samostalnoj izložbi Mirjane Avramović u galeriji „Prostor za umetnost i komunikaciju“. U ovoj sintezi motiva evropskih mitova, nalazimo germanska mitološka bića uz figure iz Lepenskog Vira i Vinče, time povezujući kulturne identitete severne i južne, istočne i zapadne Evrope. Na jednoj od slika, Votan i Frika, božanstva germanskog Olimpa, nalik su roditeljima sa platana Ota Diksa. I oni time povezuju ovaj ciklus sa porodičnom tematikom prethodnog. Na slici „Gde su Valkire“, borbene Germanke deo su jednog naoko miroljubivog predela. U zelenilu, šumi i lavirintu varljivih perspektiva, simbolika Vagnerovih muzičkih drama prožima se sa drevnim mitološkim predstavama o Ženskom.

Jedan ciklus hanoverske izložbe Mirjane Avramović posvećen je biblijskim temama. Nastao je tokom 2017. i 2018. godine Među ovim slikama je i slika „Blagovesti“, koja je prošle godine bila izložena u Helmarshauzenu u okviru finala prvog takmičenja „Herimanova nagrada“ za savremenu ilustraciju Biblije. Ovde se napušta dijalektika porodičnih odnosa i mitova. Svetlo, zlato i blagost vladaju na slikama ovog ciklusa, čija naglašena dvodimenzionalnost i svet boja podsećaju na ikone Pravoslavlja.

U poslednjem izloženom ciklusu „Vrtovi sećanja, vrtovi spoznaja“, iz prošle i ove godine, po kojem je i čitava izložba dobila ime, nalazimo sintezu motiva i refleksija prethodnih ciklusa. U simboličnim vrtovima, u kojima se jasno ogleda i nekadašnje iskustvo Mirjane Avramović kao pejsažnog arhitekte, susreću se akteri prethodnih ciklusa u dinamičnom panoptikumu unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta umetnice. Nailazimo ovde na prostore i slike dečijih sećanja pored unutrašnjih svetova spoznaje. S jedne strane zaštićeni, čuvani svet detinjstva, s druge džungla kao gustiš sveta sećanja i osećanja. Višestruka je i floralna simbolika ovih slika: puzavice koje teže nagore, ka suncu, poput onih iz Vagnerove Vezendonk-pesme „U stakleniku“; a s druge strane, na zemlji vidimo fitoniju, biljku žila crvenih poput krvotoka.

Ovaj simbolični gustiš doživljava se kao mreža energija, teško prohodna, ali za život neophodna. Na jednoj od ovih oniričkih slika vidimo lane koje se igra na tepihu usred džungle, ispred zavese nalik na vodopad: figura koja kao da simboliše ono čega u spoljnom svetu teško da može biti, a opet u nama tiho postoji. Vrhunac izložbe izvesno predstavlja slika „Buđenje“. Narativ započet 2014, u ciklusu „Koreni i plodovi“, ovde se, za sada, završava u vrtu sa svesnim asocijacijama na slikarstvo Anrija Rusoa Carinika, ali inspirisanom baštama američkog dizajnera Ričarda Šapiroa – ženska figura pliva u bazenu između Rodenovih skulptura „Mislilac“ i „Buđenje“ što je misteriozni ulazak u jedan novi svet ideja, inicijacija. Dramatika sećanja i njihove psihološke obrade iza nas je, uranjanjem u Novu Vodu nastaje i novi, jasniji pogled na svet. Ova bašta nije više bašta sećanja, ona je bašta spoznaje. I time takođe, vrt slobode.

Karijera

Mirjana Avramović studirala je pejsažnu arhitekturu u Beogradu i doktorirala u oblasti planiranja predela u Hanoveru. Nakon zapažene naučne karijere predavača na Univerzitetima u Beogradu, Hanoveru i Lucernu, danas živi i radi kao samostalna umetnica u Hanoveru, gde je 2018. održana i njena samostalna izložba „Između svetova… nadiru mitovi“. U hanoverskom Muzeju moderne umetnosti, Šprengel Muzeumu, njena dela su 2017. predstavljena multimedijalno. Pre toga izlagala je u galeriji Ahcig u Berlinu. Štutgartska izdavačka kuća „Štajner“ odabrala je jedno njeno delo za naslovnu stranu jednog od svojih izdanja i za jedan od kataloga. Aktuelna izložba u Umetničkom krugu Lacen trajaće do 2. aprila.