"Vučić sebe smatra većim od Tita"

Građanin koji se malo seća, ili nije, srećom, imao tu nesreću da živi u tom vremenu, tumačenjem sadašnje vlasti o toj pobuni dobija podrazumevano ružne informacije. A i kakve bi druge kada su bili uzročnici iste, ističe za Danas Bogoljub Arsenijević Maki, umetnik i heroj 5. oktobra, odgovarajući na pitanje šta mu znači 5. oktobar 16 godina kasnije.

On dodaje da ko se iole bavio sudbinom ljudskih društava, poput DŽareda Dajmonda, ima minimum da shvati svoju i opštu stvarnost. „Da ona ne dolazi s neba niti za dan, već je u pitanju dugotrajan i bolan evolutivni proces u kojem najveće žrtve podnose najslabiji a predatori i dalje egzistiraju na sve moguće načine. Biće da će nesputanom animalnošću vladati dok jedno drugo ne satru do poslednjeg epiderma. Jer je opstanak njenih najotpornijih genetskih jedinki suština prirode. I, kako reče Ričard Dokins: „Evolucija dejstvuje putem prirodne selekcije, što u izrazito takmičarskom svetu jeste nemilosrdna sebičnost“, kaže Arsenijević. Prema njegovim rečima, ako svoj mikro-makro univerzum shvata na ovaj način, koji je činio njegovu objektivnost, tad će se svojstveno prirodi stvari i ponašati.

– I ja sam u vremenu Miloševićeve diktature reagovao na nju kao i većina obespravljenih učesnika, na jedini mogući način. Pobunom protiv čoveka koji je sa svojim krvavim, do guše, satrapima, vodio i izgubio sve ratove na ovim prostorima, zatvarajući nas u logor iz kojeg se još oslobađamo. Da se tada, na taj način, njegova vladavina devastiranjem Srbije i stanovništva nije zaustavila, pitam, na šta bi danas ličila? Tokom trinaestogodišnje provincijske svesti, on i sadašnji vlastodršci, tada na čelu sa amorfnim jednoćelijskim organizmom Šešeljom, dovode Srbiju u debelo crevo sveta. U nepojmljivo ponižavajućoj bedi građanstva, nasilno u smrt odvode našu decu na ratišta, uzrokuju bombardovanje, zatvaranje svih granica i… konačno, nepriznavanje izborne volje građana da te zveri mirno odu sa vlasti. Pa šta je narod drugo mogao da bi promenio svoj život nabolje, sem da tu nakaznu silu samoorganizovanjem sruši, i pokuša da živi normalnije.

Posledična vlast, naročito nakon Đinđića, nesposobna za korenite promene društva, čini bitne, ali male korake iz ugla većine građana. Uhlebljeni u lovorikama i rimskom hedonizmu opravdavaju sve razloge zbog kojih su smenjeni. No, kako god bilo, opet se glasalo po inerciji, od dva zla za manje, ali ovog puta vlast nije oborena pobunom, već legitimnim narodnim izborima, za šta su, ipak, oni najzaslužniji – kaže Arsenijević.

* Zašto nikada niste ušli u politiku. Da li je bilo takvih ponuda i od koga?

– Moj način suprotstavljanja diktaturi Miloševića, Šešelja, Vučića i Nikolića je bio konceptualan. Kroz različita sredstva umetničkog izražavanja, ali i ne prezajući od nužnih oruđa proporcionalno ravnopravnom odgovoru, jer im suvi simbolizam tokom tog beznađa nije mogao nauditi. Nakon njihovog pada, zahvaljujući predivnoj i požrtvovanoj pobuni građanstva, te uspostavljanja kakve takve ravnoteže društva izuzetnim Đinđićem, imao sam dobrih ponuda, ali nestankom Miloševićeve diktature prestali su i moji razlozi pobune u tom smeru, jer to i nije bila revolucija, već evolutivni eksces koji se neprekidno u prirodi zbiva i ne pripada pojedincu, već sveukupnom procesu univerzuma. Politika najpre zaskoči slaboumne, one koji nemajući ličnih vrednosti satisfakciju svom postojanju nalaze u odeći vlasti te zaštićeni njenim polugama neprirodno dominiraju nad većinom ljudstva. Zemlje kao da izdišu poslednje kapi života zbog manjka pozitivne mašte zahvaljujući ovakvim liderima sveta. Ono čime se bavim tokom sledećih godine prezentujem u vidu različitih multimedijalnih projekata sa idejom da umetnici mogu i moraju promeniti svet. Zar ćemo ga i dalje ostavljati devijantnom srednjovekovnom umu-bezumlja i njihovoj preoblikovanoj inkviziciji.

* Kako vam izgleda vladavina Vučića, Nikolića i Dačića? Šta je simbol te vlasti?

– Priznaću vam najiskrenije. Bunario sam po Vikipediji celih pet minuta, da, i u tom digitalnom umu pronađem najglupljeg predsednika države ikada. I, uspeo sam bez po muke. Tomini programeri se, vidim, tim pitanjem nisu ni bavili a automatskom SEO optimizacijom, naše šljive list, dični akademik Nikolić, debelo izbi na prvih sto mesta. Da su on i njegovi savetnici znali za ovu caku, tvrdim, bez imalo sumnje u njihovu inteligenciju, upisali bi i hiljadarku. Naravno, u stvarnosti i nije baš tako komično. Naprotiv. Ovaj reprezent sveukupnog IQ-a SNS-a, kojeg iz milošte zovem Toma Oro, jedan je od najvećih „reketaša“ za račun fondacije svoje žene u ovoj napaćenoj zemlji. Za šta će, nadam se, kada mu prestane zaštita premijera doći đavo po svoje. Ova vlast, dakle, simboliše najgluplju i najsamoljubljiviju, sudeći po Vučićevim strastima prema premijeru. Ah, da. Nezaobilazni Dačić je paradigma svake vlasti.

* Vučić sebe vidi kao reformatora? Ima li napretka u Srbiji i u čemu?

– Moj omiljeni bend, Rammstein, u fenomenalnoj stvarčici Ich will – Ja želim, posvetio je, i ne znajući to, mom neomiljenom premijeru ovaj sadržaj: /Želim da imate poverenja u mene/ Želim da mi verujete/ Želim da osetim vaše poglede/ Želim da kontrolišem svaki udar srca/…/Želim vašu fantaziju /Želim vašu energiju/…/Razumete li me?/… Ko te, Užice, ne bi voleo?! I bol i radost bio si, grade, I ko bi tebe sad preboleo… itd! Eto… Nek mi oproste, i prijatelji iz Rammsteina i Slavko Vukosavljević što vežem ovu prekrasnu odu hrabrosti za čoveka kojemu je bliži Mein Kampf, ali nisam mogao da odolim asocijacijama koje o Vučiću govore bolje od njegovog čarobnog ogledala.
Ako Vučić svakom članu domaćinstva, pa i mački, svakodnevno i nezakonito krade oskudne zalogaje, bukvalno iz usta, i to četiri godine permanentno i enormno, jer uz dvadesetak od plata i penzija, otima i indirektno kroz apstraktne poreze, akcize, kazne, nabildovane cene itd… a onda čemernom narodu da 150-200 ponižavajućih dinara dovodeći ih do infatilnosti i pitanja ontološkog smisla u zemlji koja ih poništava u svakom obliku. Ako, itd… je javni prostor sve uži za otvoreno mišljenje, a kulturološki aspekt dehumanizovan retrogradnom okupacijom obožavaoca vladarevog lika bez naličja. Jer je bezgrešan uprkos evidentnim cenzurama i skidanju glava od Olje Bećković, do, evo, i Dušana Petričića… Ko je sledeći!? Svaki građanin je anuliran vođinom samoljubljivom subjektivnošću. „Ich will, ich will dass ihr mir vertraut“. Iz svih oruđa nam se saopštava premijer koji ima neprestani monolog sa Aleksandrom Vučićem. NJegov problem nije preko puta njega, već u njemu, i to je naš najveći problem.

Žoze Žil, portugalski filosof, koga sam srećom upoznao, u svojoj knjizi „Portugalija danas – Strah od postojanja“, do u crevca odslikava i našu zbilju. Između ostalog Žil piše – „Pred vama je budućnost, koja će se osetiti samo ponavljanjem sadašnjosti“. Istinska jeza me hvata ko sebe ovde vidi kao velikog reformatora. Iz mog ugla doživljavam nesigurnog i zastrašenog diktatora. Premijera Bot-u. Taj jadni čovek neosporno želi da zaboravi ko je bio, al’ na pogrešan način. Jer, umesto da prizna svoje zločine za vreme diktature Miloševića i odgovara za njih, on svojim građanima briše sva sećanja na fašističku delatnost sa Šešeljom i Nikolićem protiv svog i drugih naroda u okruženju, kada je proizveo mnoge smrti, ovde, i u Hrvatskoj, i bošnjačkom narodu, naročito u Srebrenici. U čudu je što ga ojađene majke pobijene dece, za čije je živote odgovoran, kamenovaše i tobož time poniziše. Zašto nisu kamenovale Tadića? Da je meni uradio to što je njima, ne bi se živ ovde vratio. Uostalom, nadam da će jednom vladavina prava i ovde zaživeti, i da će svi pomenuti odgovarati i pred svojim narodom za zločine koje su nam tada činili i ostavili u amanet.

* Da li vam Vučićeva regionalna i spoljnu politika, pogotovo odnos prema Rusiji, deluju uspešno?

– Ne znam kako premijer peva, ali očigledno dobro pleše pred svim muzičarima sveta. Srećom za nas, te mu ti ljudi narede šta mora činiti, inače bi nas vratio u devedesete u roku od tri dana. Sve je bolje od ničega što ovde imamo. Mada, da Tito nije dao korpu Staljinu, još uvek bismo igrali kazačok odavde do Vladivostoka. Vučić nije Tito, iako u svom ogledalu vidi sebe većim. Dok moj dragi Borhes u epohalnoj priči Tlen, Ukbar Orbis Tertius, kaže „Ogledala reprodukuju nešto što zapravo ne postoji…“

* Kako vam izgleda današnja opozicija?

– Postavljate mi sve lakša pitanja. Vučić je sopstvena opozicija i računam da će se sam urušiti.

Pridružiću se inicijativi Ne da(vi)mo Beograd

* Šta mislite o inicijativi Ne da(vi)mo Beograd?

– Svaka inicijativa protiv divljanja vlasti je opravdana. Ali bih uz „Ne da(vi)mo Beograd“ dodao „udavimo Malog“. Metaforično, naravno. Tako bi jednim udarcem srušili i premijera Bot-u i njegovog malog. I zaista, uz sve poštovanje časnih namernika da odbrane pravo na ljudsko dostojanstvo koje se svakodnevno krši, Srbiji su činjenično potrebne nove, nesputane i artikulisanije energije. Nije lako, istina je, u sadašnjem stanju zemlje pod okupacijom premijera Bot-e, koji lično drži sve poluge vlasti sa neograničenim apsolutizmom, mnogo toga učiniti, ali, ti divni i slobodoumni ljudi i svaki građanin kojeg pridobiju za svoju inicijativu, pokazuju da je to moguće. I ja ću im se pridružiti.