Vučko u raznim disciplinama i Pahulja 40 godina kasnije: Otvorena izložba plakata Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu

VSame XIV Zimske olimpijske igre Sarajevo 1984. bile su jedinstvene po mnogo čemu: to su bile prve Igre na Balkanu nakon prvih u modernom dobu u Atini, prve zimske Igre održane u jednoj socijalističkoj zemlji i na govornom području slovenskih jezika, i što je veoma značajno, bez obzira na hladnoratovske tenzije, na njima nije bilo bojkota ni sa jedne strane gvozdene zavese.

Međutim, postale su jednako poznate i po svom doprinosu primenjenoj umetnosti, kroz kompletan grafički materijal kreiran u slavu i sa ciljem promocije Igara.

Direktorka MPU i istoričarka umetnosti Biljana Jotić rekla je na otvaranju izložbe da je atmosferu u Sarajevu pre četiri decenije pored sportskih i takmičarskih dešavanja, obeležilo i umetničko stvaralaštvo, koje je nastalo sa ciljem da se duh Olimpijade prenese u vizelnu sferu.

To je, kako je podsetila, ostvareno zahvaljujući organizacionom timu koji su činila priznata imena profesora između ostalih, Muhameda Karamehmedovića, Ismara Mujezinovića, Mladena Kolobarića, Mersada Berbera, Ismeta Dizdarevića i drugi. i drugih, a o njegovom ugledu i značaju svedoče umetnici koji su se odazvali pozivu kao što su Vazareli, Hamagučiji, Vorhol, Mur, Pistoleto.

„Jugoslovenski olimpijski odbor Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984. želeo je da ovoj manifestaciji dâ određeni kulturno-umetnički akcenat. Iako je danas česta praksa da upravo plakati budu najveća umetnička veza sa Olimpijskim igrama, i organizacioni komiteti Olimpijskih igara angažuju priznate umetnike da ih dizajniraju, Sarajevo 1984. ostavilo je izuzetan pečat obimom i kvalitetom svojih grafičkih radova. Nije čest slučaj da toliki broj umetnika, kao ni toliki broj istaknutih svetskih imena, dâ svoj doprinos jednoj manifestaciji kao što se to ovde dogodilo, čime je izgrađeno izuzetno umetničko i kulturno nasleđe Igara, samog Sarajeva i cele Jugoslavije“, ističe se u tekstu kataloga izložbe.

Izdvojenu seriju plakata uradio je, kako se navodi, poznati slikar i profesor Ismar Mujezinović – osam radova na osnovu svojih ilustracija, koji označavaju osam zimskih olimpijskih disciplina, a koji su kasnije višestruko nagrađivani i po nekima ocenjeni kao najbolji plakati ove vrste u svetu.

„U sklopu kolekcije nezaobilazni su, naravno, plakati sa čuvenom maskotom ZOI – Vučkom, koji je stekao međunarodnu slavu i popularnost; zatim prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa prikazom staza i olimpijskih borilišta, i oni svakako predstavljaju neke od najprepoznatljivijih motiva Igara koji bude uspomene.
Brojni svetski umetnici uradili su svoje predloge plakata – na primer, Milton Glejzer, jedan od najvećih grafičkih dizajnera tog vremena, čije delo je možda i jedno od najvažnijih grafičkih radova u kolekciji u stručnom smislu. Tu su i radovi brojnih drugih poznatih autora: Hoknija , Hundertvasera, koji su stvorili paletu umetničkih stilova i pristupa temi veoma sadržajnom i raznovrsnom“

Viši kustos Zbirke savremene primenjene umetnosti i dizajna, Slobodan Jovanović skrenuo je pažnju na činjenicu da je za potrebe kandidature Sarajeva za organizaciju igara, Olimpijski komitet Jugoslavije angažovao Branka Bačanovića da napravi promotivni katalog 1978. godine.

„Na naslovnici kataloga, on je spojio grafička rešenja Dragana S. Stefanovića za promotivni plakat i Miroslava Roka Antonića, koji je osmislio Pahulju, logotip Olimpijskih igara u Sarajevu. Nakon dobijanja kandidature, formira se Komisija za dizajn u čijem sastavu su čuveni likovni umetnici i dizajneri. Komisija je formirala radnu grupu, na čijem čelu je bio Mladen Kolobarić, koja pravi Priručnik za izradu grafičkih standarda, u okviru kojeg su Čedomir Kostović i Bačanović izveli redizajn logotipa. Na izložbi je prikazan Kostovićev oficijelni plakat za igre, na kojem je u 3d tehnici prikazana Pahulja sa olimpijskim krugovima. Jože Trobec je osmislio Vučka, maskotu igara. Srđan Kokoruš je angažovan da napravi plakate, pa je tako predstavio i Vučka u različitim disciplinama. Beogradski dizajner i arhitekta Radomir Vuković je osmislio čuveni sistem piktograma olimpijskih disciplina. Mnoštvo drugih umetnika je učestvovalo u različitim sferama dizajna – kostim, scenografija, akreditacije, diplome, poštanske marke, itd“, istakao je, između ostalog, Slobodan Jovanović.

Dina Janevski Farčić, osnivač Midcentury Belgrade, kolekcionara koji su sakupili izložene plakate i inicirali izložbu,zaključila je da, zaista, retko koja manifestacija i malo koji od gradova domaćina, može da se pohvali takvom grupom stvaralaca i radova kao što je bio slučaj sa Sarajevom ′84.

Predstavljena kolekcija je nastajala godinama, strpljivim traganjem i sakupljanjem plakata u okruženju i širom sveta. Četrdeset godina kasnije, ta dela su jednako aktuelna, relevantna i vredna, zbog čega su kolekcionari i imali želju da ih sakupe, sačuvaju i izlože javnosti, kao dragoceno nasleđe grada Sarajeva, ZOI ′84, ali i svih nas na ovim prostorima.

Dina Janevski Farčić se takođe zahvalila svim partnerima u organizaciji izložbe, naročito istakavši entuzijazam i nesebičnu podršku Selme Stojanović, ministra-savetnika za kulturu iz Ambasade Bosne i Hercegovine u Beogradu.

Ambasador Bosne i Hercegovine Aleksandar Vranješ na otvaranju je izrazio posebno zadovoljstvo što je izložba plakata koji su obeležili Olimpijadu u Sarajevu po prvi put pred beogradskom publikom upravo u godini jubileja sarajevskih igara, u letu koje još odiše sveprisutnim sporskim duhom.

16 plakata

Poseban deo kolekcije predstavlja 16 plakata iz serije „Umetnost i sport“ koju je inicirao i u saradnji sa Olimpijskim komitetom ZOI 84 realizovao umetnički izdavač „Visconti Art“ Lazo Vujić, a na čiji poziv su se odazvala najveća umetnička imena. Ovaj portfolio nagovestio je bogatstvo programa koji prati ovu sportsku manifestaciju, ali što je još važnije, oslikava ideje iz Olimpijske povelje – ideje humanosti i povezivanja naroda celog sveta, bez obzira na razlike. Najčešće teme koje su umetnici predložili ili obradili kroz plakate za Olimpijske igre u Sarajevu bile su zimski sportovi, sâm grad Sarajevo, i olimpijske ideje i motivi. Svi umetnici ostali su verni svom specifičnom izrazu, koristeći tehnike i jezik razvijane kroz svoj prethodni rad i iskustvo. Na taj način svaki od radova predstavlja i kontinuitet njihovog umetničkog stvaralaštva, ali i prikaz vizuelnog istraživanja na ovu temu, i time doprinos promociji sporta i olimpizma.