Vudi Alen razmišlja o penziji nakon 50. filma: Ne znam šta znači biti „kenselovan“

Ovaj film na francuskom jeziku je njegov 50. u karijeri i Vudi Alen je došao u Veneciju da ga promoviše, uprkos kontroverzama.

U intervjuu koji je dao za Variety kaže da ima još puno ideja za filmove, ali da je glavna prepreka to što nema isti entuzijazam da traži sredstva za snimanje sa 87 godina.

To se pogotovo odnosi na period nakon optužbi da je seksualno uznemiravao svoju ćerku Dilan Farou, zbog čega baš nije u milosti filmske scene poslednjih godina.

Kaže da su filmovi koji su ga oduševljavali kada je bio mali bili uglavnom iz Italije, Frencuske ili Švedske i da je oduvek želeo da je rođen u Francuskoj.

„Oduvek sam želeo da budem francuski reditelj, a, naravno, nisam mogao, jer sam reditelj iz Njujorka. A pošto je ovo moj 50. film, mislio sam da počastim sebe.“

Napominje da je ovde u pitanju fantazijska verzija Pariza, jer to uvek radi sa svim gradovima.

„Zaljubljen sam u gradove na isti način na koji se reditelji zaljube u glavne glumice svojih filmova. Volim gradove i godinama sam romantizovao Njujork.“

Smatra da treba podržati svaki pokret koji donosi nešto dobro ženama, pa tako i #MeToo, ali sve dok to ne postane suludo, a ističe da se nijedna žena iz njegovih filmova nije žalila na njega.

„Uvek sam imao dobre uloge za žene, uvek sam imao žene u ekipi, uvek sam ih plaćao isto kao muškarce, radio sa stotinama glumica i nikad nijedna od njih nije imala nikakvu zamerku.“

Spominje da su mu žene bile i urednice i da uvek traži najbolje za određenu ulogu, bilo da su u pitanju poznate glumice ili ne.

Po pitanju optužbi za seksualno uznemiravanje, ponavlja da je to dva puta ispitano i da nisu pronađene osnove za sudski proces, kao što je i napisao u autobiografiji Apropo ničega.

Vudi Alen ne razmišlja o „cancel“ kulturi

Dodaje da ne razmišlja o temi „cancel“ kulture i da mu je sve to „blesavo“.

„Ne znam šta znači biti ‘kenselovan’. Znam da je tokom godina za mene sve bilo isto. Pravim svoje filmove. Ono što se promenilo je način prezentacije filmova.“

Veruje da to sve nije do „cancel“ kulture i da je najveća promena u načinu na koji distributeri prezentuju filmove, što nema veze sa njim.

Da li će napraviti još neki film zavisi od toga da li će mu neko dati novac, ali ne sviđa mu se da traži ta sredstva, a ni to što svaki film nakon dve nedelje dođe na striming ili televiziju.

„Mnogi prelepi filmovi pravljeni su u prošlosti, a danas nije takva situacija. Kada sam hteo da idem u bioskop, bilo je tri ili četiri filma koje sam jedva čekao da vidim. Svake nedelje bio je neki film Trifoa, Felinija, Bergmana ili Kurosave.“

Katrin Denev je rekla da bi i dalje radila sa njim, a Vudi Alen nju smatra jednom od najboljih francuskih glumica svih vremena.

„Nije se uklapala ni u jednu ulogu u ovom filmu, ali da jeste, bila bi mi čast da joj ponudim tu ulogu.“

Nagađa da, ukoliko bi napravio još jedan film, on bi najverovatnije bio smešten u Njujorku, jer ne smatra da mu je otežano da dobija sredstva i pronađe glumce u Americi.

Voleo bi da ponovo radi sa Kejt Blanšet ukoliko bude prilike i ukoliko ona pristane i kaže da bi joj sam ponudio ulogu.

„Bio bih presrećan da ponovo radim sa Kejt Blanšet. Mislim da joj je bilo fino na snimanju filma Nesrećna Džasmin i ona je očigledno jedna od najboljih glumica.“

Da podsetimo, Kejt Blanšet je za ulogu u ostvarenju Nesrećna Džasmin dobila Oskar za najbolju glavnu žensku ulogu.

Izvor: Variety