Vudstok Marine Abramović ispred Muzeja savremene umetnosti

Marina Abramović je mnogima „prekratila muke“ i večeras kod Muzeja savremene umetnosti održala javno predavanje o umetnosti i više od 5.000 ljudi pod otvorenim nebom provela kroz svoju umetnost. Ako je sa novinarima prošle nedelje simbolično u 6.23 ujutro „čistila“ svoju umetnost, večeras je sa svojom publikom na simboličan način zatvorila krug i dočekala kraj dana. Kao što je i najavila bila je ovo neka vrsta „Vudstoka“u sferi performansa. Kako je navela nijedan umetnik nije održao predavanje i predstavio svoju umetnost pred toliko ljudi. I kao što uvek biva kada se nešto radi prvi put kraljica performansa koju nikad ništa nije moglo da omete da prelazi granice u izdržljivosti sopstvenog tela, ipak je na prvom mestu obično ljudsko biće koje je imalo očiglednu tremu, ponekad pojačanu mešanjem srpskog i engleskog ali opet nedovoljnu da ometa međusobno razumevanje sa publikom.

U skladu sa svim onim što je radila tokom svog života Marina je večeras „naterala“ publiku da na trenutak vrišti iz sveg glasa. Na kraju se našalila i rekla „nije loše, a sad tako sat vremena“.

„Da bi eksperimentisali sa sobom nije potrebno da budete umetnik performansa“, objasnila je ona.

Javno predavanje je završeno sedmominutnim deljenjem ljubavi, tako što je više od 5.000 ljudi zatvorilo oči i spustilo dlan na rame osobe do sebe jer je „bezuslovna ljubav potrebna čovečanstvu“. Prema rečima umetnice ovaj performans je poklon Beogradu.

Manifest umetnika Marine Abramović

Osim poklona, Marina Abramović koja je već upisana u istoriju umetnosti, pročitala je svoj manifest umetnika.

U manifestu Marina ističe da umetnik ne može da laže ni sebe ni druge kao ni da pravi kompromise. Manifest „zabranjuje“ umetniku da se zaljubljuje u drugog umetnika iako se to njoj po sopstvenom priznanju dogodilo dva puta. Manifest „nalaže“ umetniku da bude erotičan, da pati ali ne i da bude depresivan jer patnja donosi transformaciju, a depresija destrukciju. Manifest nalaže da umetnik gleda u sebe, jer što više gleda u sebe postaje univerzalan. Umetnik mora da razume tišinu i stvara sopstvene simbole. Umetniku je zabranjeno da se ponavlja i umetnik mora da istražuje život i da provodi vreme pored vode i vulkana.

Umetnik mora da daje 150 odsto

Prema njenim rečima umetnik se ne postaje, već rađa sa „groznicom“ ali i da nije umetnik važan već njegovo delo. Umetnik mora da daje 150 odsto i da nađe svoje oružje. Kako je istakla njeno oružje je uvek bio performans.

„Performans može da bude i stend ap ali performans u vizuelnoj umetnosti ne sme da bude gluma već razmena energije sa publikom. Moraš da stojiš ispred publike sa svojim telom i umom. Publika je kao pas, može da oseti tvoj strah. Tek kad ti publika veruje možeš da uzmeš energiju i ponovo je vratiš“, objasnila je Marina.

Ona je priznala da je u svojim performansima radila onoga čega se najviše plašila kao i da nikad nije ponavljala performans već samo koncept.

Balkan kao inspiracija

Prvu lekciju o umetnosti Marina je dobila od tatitnog saborca partizana i tada se prema njenim rečima uverila u reči Džeksona Poloka da je važniji proces kroz koji prolaziš tokom umetničkog rada od samog rezultata na kraju. Na ceo njen umetnički rad uticao je i prostor Balkana koji se nalazi na „mostu između Istoka i Zapada a na tom mostu duvaju različiti vetrovi koji stvaraju posebnu energiju“ koja je nju vodila tokom celog umetničkog rada.

Takođe veliki uticaj na nju imali su otac i majka, oboje partizani ali otac koji nije bio spreman da shvati da su promene neizbežene što ga nije sprečilo da baci partijsku knjižicu i majka koja nije razumela umetnost nakon Vorhola i koja je smo želela da se njena ćerka uda za arhitektu ili advokata.

Na predavanju smo saznali da je umetnica nakon raskida sa Ulajom u četrdesetoj godini morala da krene ponovo ispočetka kao i da je njen rad „Zlatna maska“ bio inspirisan ikonama, a da je „Balkanski barok“ za koji je dobila Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu bio  rezultat njenog stida zbog svega što se dešavalo na Balkanu iako nije baš najbolje razumela tadašnje političke prilike.

Marina je večeras odražla javno predavanje u sklopu retrospektivne izložbe Čistač koju organizuje Muzej savremene umetnosti,  uz podršku Vlade, dok je producent Moderni muzej (Stokholm), u saradnji sa Luizijana muzejom moderne umetnosti (Humlebek) i Bundeskunsthale (Bon). Izložba je otvorena do 20. januara.