Vukosavljević: Kulturno nasleđe da se čuva u ratu

On je učesnicima skupa poručio da svet mora biti ujedinjen u svesti da je nepokretno kulturno nasleđe, bez obzira na to u kojim kulturnim slojevima i epohama je nastalo, nasleđe čitavog čovečanstva i da kao takvo mora biti predmet brige čitave globalne zajednice istakavši da je devastacija spomenika kulture u Palmiri, na Kosovu i Metohiji, Sudanu, Maliju, Kambodži i drugo, atak na jezgro ljudske civilizacije koje pripada celom svetu bez obzira na rasu, konfesiju ili kulturni prostor.

Vukosavljević je napomenuo da se pitanjima zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji pristupa sistemski, institucionalno i zakonodavno, ali sa svešću brojnih promena koje lokalno, regionalno i globalno okruženje nameće.

Rekao je da je u okviru Strategije kulturnog razvoja Srbije za narednih 10 godina posebna pažnja posvećena upravo kulturnom nasleđu i izradi seta zakona koji će gipkije i efikasnije štititi i čuvati domaće nacionalno blago.

“Jedan od izazova je i samo upravljanje kulturnim nasleđem, a posebno spomenicima kulture na Listi svetske baštine u Srbiji koji predstavljaju istovremeno i našu duhovnu baštinu, a koje monaške zajednice čine i danas živim” istakao je ministar i posebno izdvojio KiM sa kulturnim nasleđem od najviše vrednosti za našu zemlju.

Po rečima ministra političke i druge okolnosti u Srbiji neće nikoga sprečiti da zaštiti svoje kulturno jezgro „da o spomenicima srpske kulture na KiM brinemo manje, već naprotiv, najviše koliko je moguće. U tom poslu, tražićemo i pozdravićemo svaku konkretnu stručnu i finansijsku podršku međunarodne zajednice „.

Podsetio je da je saradnja italijanskih i srpskih eksperata dugoročna u cilju razvoja projekata i zajedničkog apliciranja na fondove Evropske unije. „Srbija i Italija imaju mnogo toga zajedničkog u oblasti kulture, dele duh bogatog evropskog nasleđa i zajedničke kulturne vrednosti, a podatak o 18 rimskih imperatora rođenih na tlu današnje Srbije, govori o našim istorijskim i kulturnim vezama“, naglasio je on.