Vukosavljević: Otvaranje Narodnog muzeja na proleće

On je povodom 10. maja Dana Narodnog muzeja juče obišao Muzej i posle razgovora sa izvođačima radova ocenio da je „sve u skladu sa dinamikom i rokovima koji su ranije usvojeni“. Vukosavljević nije želeo da precizira datum otvaranja Narodnog muzeja, zbog eventualnih „iznenađenja“ zbog starosti zgrade i vremena potrebnog kustosima da spreme postavke, ali je kao krajni rok naveo polovinu iduće godine.

Prema podacima Ministarstva kulture, „od dogovorenih aktivnosti u iznosu od 1.002.800.990,32 dinara, u periodu od 6. maja. 2016. do 30. aprila 2017. izvršeno je plaćanje u iznosu od 497.629.754,63 dinara, što predstavlja 49,62 odsto planiranih troškova“.

Novinari i fotoreporteri beogradskih redakcija, sa neophodnom zaštitnom opremom za gradilište, obišli su juče četvrti sprat Narodnog muzeja, na kome su završeni grubi građevinski i najveći deo zanatskih radova. Taj deo zgrade, podignut tokom poslednje rekonstrukcije Narodnog muzeja, predviđen je za kancelarije. To je trenutno najuređeniji prostor na gradilištu, na kome na donjim spratovima vladaju prašina, ustajali vazduh, šut, drvene i platnene pokrivke.

– Kad se završe radovi, ovo će biti dobro uređen evropski, svetski muzej. Iako je zgrada zatvorena 14 godina, Muzej nije prestao da radi. Obavljaju se sve pripreme za nove stalne postavke, a radi se i na drugim poljima, pre svega na saradnji sa inostranstvom. Prošle godine gostovali smo u okviru veliku izložbe o Edgaru Dega u Šangaju, a 1. avgusta u Galeriji SANU otvaramo izložbu povodom 100. godišnjice od Degaove smrti. Kao i prethodnih godina i ove učestvujemo i u obeležavanju Međunarodnog dana muzeja – rekla je Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja, ali nije želela da kaže kojom će izložbom 2018. Muzej biti otvoren.

Narodni muzej osnovan je 10. maja 1844. i od tada se 11 puta selio sve dok 1950. nije dobio na korišćenje ovu zgradu nekadašnje Uprave fondova, sagrađenu 1903. po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića na mestu čuvene kafane Dardaneli. Zvanično je otvoren 23. maja 1952, a zgradi delimično obnovljenoj posle stradanja u Drugom svetskom ratu kasnije je, prema nacrtima arhitekata Aleksandra Deroka, Petra Anagnostija i Zorana Petrovića, vraćen prvobitni izgled. Stalna postavka muzeja prvi put posle Drugog svetskog rata najpre povučena 1999. zbog NATO bombardovanja, a onda i četiri godine kasnije zbog „katastrofalnih mikroklimatskih i bezbednosnih uslova“. Poslednja inicijativa za rekonstrukciju pokrenuta je 2001, a posle dva neuspela projekta, sanacija je decembra 2015. počela od fasade, ali svi radovi u Narodnom muzeju, uprkos obećanjima tadašnjeg ministra kulture Ivana Tasovca nisu završeni do 15. maja 2016. godine. Prema rečima Bojane Borić Brešković, na rekonstrukciji sada sarađuju beogradski Mašinoprojekt i stručnjaci Narodnog muzeja.

O Teheranu, nacionalnim penzijama, Darvinu

Ministar Vukosavljević rekao je juče da ne zna razlog zbog kojeg su knjige i materijali iz Srbije kasnili na Međunarodni sajam knjiga u Teheranu i objasnio da to nije bilo predstavljanje Srbije, nego Beogradskog sajma knjiga. On je naglasio da su na bilateralnom nivou predstavnici Ministarstva kulture posetili Teheran, gde su obišli institucije kulture i prisustvovali svečanoj ceremoniji otvaranja sajma knjiga, na poziv iranskih zvaničnika. Na otvaranju Sajma knjiga u Teheranu na štandu Beogradskog sajma nije bilo ni njega niti bilo kakvog materijala, ali se ne zna da li je zatajila ovdašnja organizacija ili šprediter, kako za B92 tvrde članovi beogradske delegacije. Nisu bile izložene knjige i materijali, jer je njihova isporuka kasnila, a prema pisanju medija pošiljka je prvenstveno sa zakašnjenjem poslata iz Beograda. Odgovarajući na novinarska pitanja o nacionalnim penzijama, Vukosavljević je najavio da će ova tema biti obuhvaćena strategijom kulturnog razvoja i da će se naći u javnoj raspravi o nacrtu strategije. Takođe je rekao i da se resor na čijem je on čelu neće izjašnjavati o Inicijativi za preispitivanje Darvinove teorije evolucije.

Nema favorizovanih’]

Povodom nezadovoljstva i prozivki na račun Ministarstva zbog rezultata konkursa o (su)finansiranju projekata u kulturi, Vladan Vukosavljević je rekao da je „ista priča ponavlja svake godine“, jer se na konkurse prijavi oko 1.000 projekata od kojih novac dobije samo njih 25 odsto, a ostali se bune zato što smatraju da su njihovi projekti kvalitetniji. Vukosavljević tvrdi da „nije primetio nikakve krupne propuste u rezonovanju komisija u skladu sa pravilima konkursa i ciljevima koje promoviše konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi“. On je negirao podatke da su 70 odsto sredstava dobila dva festivala, kao i da su neke manifestacije poput Kustendorfa favorizovane.