Vukosavljević: Projektom „100 slovenskih romana“ počinje književna razmena slovenskih naroda

Skup u Sankt Peterburgu, pod pokroviteljstvom Vlade Rusije i Grada Sankt Peterburga, zasluženo je prepoznat kao kulturni događaj svetske klase jer privlači hiljade kulturnih stručnjaka iz celog sveta: zvezde pozorišta, opere i baleta, reditelje i muzičare, javne ličnosti, predstavnike vlada i korporacija kao i i akademsku zajednicu, dodaje se u saopštenju.

Ovogodišnja glavna tema Foruma je „Kulturni kodovi u globalizujućem svetu“, a osim toga raspravlja se i o kulturnoj inicijativi na regionalnom, federalnom i globalnom nivou kao i o razvoju međunarodne saradnje u oblasti kulture.

U okviru sanktpeterburškog kulturnog foruma, održava se i Forum slovenskih kultura koji obeležava 15 godina postojanja i čiji je aktuelni predsedavajući ministar Vukosavljević.

„U vremenu globalizacije, kad se teži uspostavljanju jedne, uniformne kulture, kada svet postaje globalno selo s težnjom da unifikuje kulturne izraze i jezike, bilo je neophodno da se formira organizacija koja će dati prostor pojedinačnim nacionalnim kulturama i kojoj će cilj biti negovanje različitih kulturnih obrazaca i jezika slovenskih naroda. Danas Forum slovenskih kultura postoji petnaest godina, i sve jačim elanom radi na boljem međusobnom upoznavanju slovenskih zemalja, njihovih umetničkih jezika i tradicije“, kazao je Vukosavljević na otvaranju izložbe „100 slovenskih romana“.

Prema njegovim rečima, projekat „100 slovenskih romana“ kojim slovenski narodi upoznaju sa literarnim savremenim stvaralaštvom jedni druge i širu, svetsku javnost, predstavlja jedan od najvažnijih projekata Foruma slovenskih kultura.

„Ovim projektom započinje intenzivna književna razmena između slovenskih naroda i otvara se mogućnost stvaranja šire evropske publike koja će po prvi put u tom formatu imati priliku da, preko reprezentativnih savremenih autora, upozna u jedinstvenoj ediciji tokove moderne slovenske literature. Ovaj veliki poduhvat ujedinjuje 108 slovenskih autora, devet slovenskih jezika i više desetina prevodilaca na kompleksnom zadatku predstavljanja najboljih slovenskih romana od perioda pada Berlinskog zida. Edicija „100 slovenskih romana“ dobar je pokazatelj izražajnog bogatstva savremene slovenske književne scene“, naglasio je Vukosavljević dodajući da ona ima izuzetnu važnost za učvršćivanje veza među slovenskim narodima.

Ministar je poseban akcenat stavio na jačanje kontakta među autorima, prevodiocima, kritičarima i publikom, navelo je Ministarstvo kulture.

„Razmena koja se ostvaruje u kontaktu među slovenskim kulturama u rezultatu daje jedinstvenu sliku satkanu od mnoštva modernih književnih glasova. Edicijom „100 slovenskih romana“ otvaramo vrata razumevanju tema, motiva i stilova koji nastaju na slovenskim jezicima i dobijamo uvid u specifične poglede na istorijske, društvene i kulturne prilike u slovenskim zemljama, ali i šire, u savremenom društvu ovog doba“, rekao je Vukosavljević.

„S ponosom mogu da istaknem da u realizaciji ovog projekta, Srbija i Rusija imaju odličan rezultat. Odmah iza ruskih autora, srpski su pisci najprevođeniji, što govori o tome koliko je naše poverenje u potencijal edicije koja će nas približiti međusobno i otvoriti našu savremenu književnost i književnu kritiku svetu. Sve učesnike Foruma podstičem da se uključe u punom kapacitetu u rad na objavljivanju izabranih romana kako bismo uskoro mogli da se pohvalimo reprezentativnim prikazom savremene slovenske literarne scene“, zaključio je on.

U okviru Foruma slovenskih kultura, održana je Treća međunarodna konferencija „Kulturne rute Slovena na mapi Evrope“ na kojoj je delegacija Srbije podržala ideju davanja većeg značaja ženama piscima iz slovenskih zemalja.

„S jedne strane ovim se želi opovrgavanje mita o isključivoj dominaciji muških pisaca, a sa druge strane ovim se skreće pažnja na neka od nepravedno zaboravljenih imena, kako u našim nacionalnim, tako i u međunarodnim okvirima„ rekao je Vukosavljević i dodao: „Zato, u slučaju Srbije, želimo da se na liniji ove kulturne rute nađu sadržaji vezani za život i rad naših poznatih književnica. Kada se ovim srpskim autrkama pribroje i autorke iz ostalih slovenskih zemalja dobićemo i duboku i široku sliku o ženama piscima slovenskog sveta koje su u mnogim slučajevima bile u ravni sa književnicama drugih kultura, a u nekim i ispred njih”, kazao je Vukosavljević.