Vukosavljević: Žiri je previsoko podigao lestvicu

Poziv je usledio nakon teksta „Strategija razvoja kulture samo za odabrane medije“, objavljenog u Danasu 2. juna.

Tada je, kako i stoji u pomenutom tekstu, navedeno da je razlog zbog čega nisu svi mediji pozvani to što je dokument Strategije preopširan da bi bio predstavljen pred većim brojem ljudi. Ovom prilikom Ministarstvo kulture je uputilo naš list na svoj sajt. Isto pitanje ministru je postavljeno juče – uživo.

* Zašto niste pozvali sve medije na predstavljanje Strategije?

– Upravo zato što nismo planirali veliku konferenciju za novinare nego smo hteli da obavestimo javnost, kratko i jezgrovito, da je Strategija od tog dana na sajtu Ministarstva, pa smo pozvali medije koji imaju malo jači tiraž i malo jači dobačaj. Nikakva selektivnost nije bila u pitanju, to je prosto bio prvi dan postavljanja nacrta na sajt. Nije bila prilika ni za komentare, ni za osvrte, čak ni za pitanja medija budući da novinari nisu mogli ni da pročitaju Strategiju.

* Kažete da nije postojala selekcija a da ste birali one koji imaju „malo jači dobačaj“?

– Dajte, nemote me držati za reč, nego su kolege iz pres-službe rekle tako, hajde da tu informaciju što pre raširimo pa ćemo posle imati prilike bezbroj puta da se sa svakim medijem ponaosob vidimo i da se detaljno dogovorimo kad pročitaju Strategiju, kad se obaveste i tako dalje. Smatrali smo da čin objavljivanja Strategije na sajtu ne zahteva organizovanje giga konferencije za novinare, inače bismo pozvali dvadeset medija koji se bave kulturom na ovaj ili onaj način. Ja se izvinjavam, jednostavno, što je došlo do ovoga. Tako je ispalo, ali bez neke namere.

* Šta je najvažnije u Strategiji?

– Svakako je najvažnije simbolički i faktički da se nacrt Strategije uopšte pojavio. Da bi se nešto pojavilo kao nacrt a ima naziv Strategija, pa još kulturnog razvoja, već sama ta okolnost zahteva višemesečni rad velikog broja ljudi. Mi smo uspeli da porodimo, naglašavam tu reč, ozbiljan nacrt ozbiljnog dokumenta i sama ta činjenica je važna po sebi. Bilo je i ranije nacrta, ali oni nisu ugledali svetlost dana u zvaničnom smislu, međutim, ovog puta jeste i nalazi se na sajtu Ministarstva kulture, a za desetak- petnaest dana krenuće javne rasprave u našim važnijim kulturnim centrima gde ćemo imati prilike da čujemo šta o tome misle poslenici kulture i zainteresovani građani.

* Kako komentarišete to što nije dodeljena nagrada na Sterijinom pozorju?

– Ministarstvo kulture nema načina ni potrebe da se meša u odluke komisija i žirija Sterijinog pozorja. Žiri bira odbor manifestacije, koji bira Skupština grada Novog Sada. Takva je procedura, prema tome, to što je glumac LJubivoje Tadić izjavio da je to toliko flagrantna stvar, da je trebalo doleteti avionom ako sam bio u inostranstvu, ja ne znam šta je njemu bilo na pameti. Ja ga se sećam kao istaknutog aktiviste, u postpetooktobarskim dramatičnim događajima, političke partije generala Perišića. Takve stvari se ne mogu u kulturi rešavati vojničkim pristupom, zato je takav pristup prilagođen i pripada vojsci, a neki drugi pristupi pripadaju kulturi. Ne može ministar na neku manifestaciji da ode i grdi žiri ako misli da nisu dobro radili. Prema tome, mi niti smo imali formalnu mogućnost, niti način da na to reagujemo direktno.

* A kakvo je vaše mišljenje s tim u vezi, što nije dodeljena nijedna nagrada na ovoj manifestaciji?

– Odluka žirija je nesvakidašnja, neuobičajena i nisam siguran da je sasvim u skladu sa principima zbog kojih postoji Sterijino pozorje. Kao i svaka, i ova priča je malo delikatnija i šira – da li smo sada za ili protiv neke odluke, međutim, ako žiri smatra da nijedna predstava, nijedno glumačko ostvarenje ne zaslužuje to visoko priznanje – Sterijinu nagradu, onda bi to bio dokaz da je pozorišna produkcija u proteklih godinu dana bila katastrofalna, a ja mislim da nije. Kao što mislim da je žiri previsoko podigao lestvicu. Sigurno da je postupao sa najboljom voljom, budući da ga čine naši istaknuti delatnici iz različitih oblasti, ali činjenica je da su doneli nesvakidašnju odluku i da, ako je to uopšte bitno, mislim da su pogrešili u pogledu primene logike za datu situaciju.

* Zašto?

– Komisija je mogla, to je njihovo suvereno pravo, da proceni da li su sve predstave i sve što je prikazano duboko ispod nivoa na kojem oni zamišljaju da treba da budu predstave na Sterijinom pozorju. Međutim, opšti utisak javnosti i umetničke kritike uopšte nije bio loš i naša pozorišna produkcija u poslednjih godinu dana ne potvrđuje njihov vrlo oštar sud. Ali, da kažemo i da je tako, a ja mislim da nije. Mislim i da su u još jednoj stvari pogrešili. Čak i da su predstave ispod nekog zamišljenog nivoa, trebalo je dodeliti nagradu za nešto. Možda ne za najbolju predstavu. To bi bio dokaz da su predstave kao složeni projekat možda podbacile prema njihovom mišljenju. Ja mislim da nisu, ali dodeljuju se nagrade i za najbolje glumačko ostvarenje i za muziku i za druge stvari. Konačno, svedočanstvo o tome laureatima nekih nagrada ostaje kao dokument za istoriju i nekim budućim generacijama. Kada to budu možda posle gledali, to će ostati kao propuštena prilika – da se vidi šta je te godine dobilo priznanje.