Vule Žurić: Hoćemo mišljenje

„Biće i jedan ciklus „zamene mesta“, gde smo zamislili da pisci i kritičari zamene mesta, pa će tako pisci biti ti koji će razgovarati sa književnim kritičarima. Jedan od parova biće Goran Petrović koji će razgovarati sa Aleksandrom Jerkovim“, dodaje Žurić, najavljujući i razgovore sa filmskim rediteljima, gde će se govoriti o tome koliko je književnost uticala na njihove filmske poetike, tribina o odnosu nauke i književnosti, kao i jedna posvećena odnosu novinarstva i književnosti. U razgovoru za „Danas“ Žurić govori o stanju u domaćoj književnosti, pirateriji i zanimljivostima iz programa koji na Sajmu knjiga uređuje.

* Ove godine prvi put uređujete programe na Sajmu knjiga, imate uvid u savremenu srpsku književnost, a i sami ste pisac. Kako biste ocenili sadašnje stanje u savremenoj srpskoj književnosti?

– Srpska književnost je, hvala na pitanju, živa i zdrava, ali joj već dugo nedostaju oni koji bi je redovno pratili i vrednovali. Dakle, puno je ljudi koji pišu, apsurdno zvuči, ali mi se čini da ima i više onih koji objavljuju. Sajam knjiga uvek pokaže koliko je tek onih koji sve to hoće da pročitaju, samo nema relevantne i permanentne književne kritike. Neki kažu, ubilo je tržište, a ja opet mislim da je rijalitilizacija javnog prostora ipak učinila svoje. Polemika i razgovor su ustupili mesto galami i svađanju.

* Program ste uobličili u nekoliko celina koje daju dobar presek književne scene, istovremeno ima i programa koji ukazuju na sponu sa književnom tradicijom. Ciklus „Književni amarkord“ svakako je jedan od najzanimljivijih. Možete li izdvojiti neke od programa koje ljubitelji knjige ne smeju da propuste?

– Kao i svake godine, sadržaj tribina diktira večiti kalendar naše i svetske kulturne istorije. Ove godine je red došao na Kiša, Pavića, Daviča, Rastka Petrovića, Borhesa, Puškina i neke kulturološke fenomene čije godišnjice obeležavamo. Pre svega, tu je osam vekova autokefalnosti „SPC“ i upravo način na koji ćemo prići toj velikoj temi na sajamskih tribinama govori o generalnoj nameri da godišnjice budu samo lep povod da se o velikanima naše i svetske književnosti govori iz današnje perspektive, da se kaže nekoliko kritičkih reči koje će njihovo delovanje dovesti u vezu sa savremenim trenutkom i perspektivom da njihova umetnost nikad ne bude tek maglovito sećanje, već živa i uvek aktuelna reč. Zbog toga ne bih izdvajao bilo koji program, već bih pozvao vaše čitaoce da dobro prouče gust raspored sajamskih tribina i naprave svoj izbor. Verujem da će otići sa Sajma bogatiji za jedan lep kulturni događaj.

* Ove godine je više programa posvećeno deci nego prethodnih. Mogu li se najmlađi pored telefona i tableta „navući“ na knjigu i zavoleti je. Ima li strategije za pridobijanje najmlađih čitalaca?

– Književnost za decu je u svetu danas veliki posao, sigurna zarada, a mi, opet, imamo tako razgranatu tradiciju da je, čini se, potrebno samo podstaći autore da razmišljaju o sebi kao piscima za decu, pa da se situacija drastično promeni na bolje. A deca sve vide od odraslih, pa vide i to digitalno drndanje. Deca pre svega ne mogu da odole pričama i teško da mogu da odole čitalačkoj avanturi ako im tu avanturu ponudite.

* Mnogi pisci kod nas i u svetu žrtve su piraterije – postoji li način da se pisci i izdavači zajedno izbore za svoje intelektualno vlasništvo?

– Ne vidim da je to glavni problem domaćih pisaca. Verujem da bi većina bila srećna da čuje kako im je neko piraterisao neku knjigu, jer je ovde kunst doći do te knjige, a još veći kunst privući pažnju javnosti koja zaista liči na pijani gusarski brod. I tu se vraćam na početak našeg razgovora: hoćemo mišljenje!