Vulgarnost se puno lakše i skuplje prodaje od umetnosti: Fotograf Dejan Dizdar povodom izložbe „AKTivizam“

Predstava nagog ljudskog tela (akt) jedan je od univerzalnih umetničkih motiva koji interpretaciju pronalazi u svim medijima vizuelne umetnosti, dok je poimanje nagosti i načina njenog vizuelnog prikazivanja uslovljeno društvenim i kulturnim činiocima, što umetnike često postavlja pred ozbiljne izazove. Na tu temu, razgovarali smo sa fotografom Dejanom Dizdarom, jednim od organizatora izložbe.

– Ne mogu da se kitim tuđim perjem – veći deo tereta organizacije, baš kao i 2017. kada je grupa po prvi put izlagala u okviru Vizualizatora, snosi Vladan Aleksić, a razlog za izložbu je da se široj javnosti prezentuju radovi „tajne“ fejsbuk grupe „Salon des Refusé – Salon odbijenih“. Grupa okuplja nekoliko desetina fotografa i modela, autore iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i eto i mene, iz Izraela, čiji je zajednicki imenitelj „akt“ – kaže Dizdar i dodaje da pored virtualnih susreta, članovi grupe organizuju zajedničke izlete, gde razmenjuju iskustva, dogodovštine između susreta, priprema se roštilj, a ponekad i snima.

Izložba je simbolično nazvana „AKTivizam“, jer aludira na borbu za razbijanje stereotipa o prikazu nagog ljudskog tela.

– Koliko god da sama reč „stereotip“ nosi negativnu konotaciju, stereotipi nam omogućavaju funkcionisanje u nedostatku potpunih informacija. Ukoliko, međutim, stereotipu pristupamo nekritički i bez razmišljanja, dolazi do njegove zloupotrebe – ukazuje on i dodaje da je granica između umetnosti i vulgarnosti veoma razuđena i retko kad je isključivo u domenu vizualnog.

Tu su kako kaže, važni kontekst, namera, poštovanje ličnosti i još mnogo drugih faktora. On zaključuje da se vulgarnost puno lakše i skuplje prodaje od umetnosti.

Upitan da prokomentariše kontrast prirodno – društveno, u kontekstu nagosti, gde je ona iako prirodna, društveno neprihvatljiva, fotograf primećuje da „srećom, većina ljudi u svom intimnom svetu nikada ne dođe u tu konfliktnu situaciju“.

– Dvoličnost i konflikt se javljaju kada osoba koja je inače pasivni ili aktivni potrošač pornografije – u štampi, na TV, filmovima, internetu… u javnosti istupa svojim puritanizmom i baca se kamenom na te iste ljude čije je nago telo s uzivanjem gledala prethodne noći – pojašnjava on.

Na pitanje kako njegovo delo komunicira sa publikom, Dizdar kaže: „Fotografija koju sam snimio u datom trenutku, na određenom mestu, sa određenom osobom nikada neće posmatraču preneti sve ono što sam ja osećao i mislio dok sam snimao. Svako će u njoj videti nešto što nosi u svojoj svesti, iskustvu ili potsvesti – baš kao test Rorsahovih mrlja“.

O autoru:
Dejan Dizdar fotografijom se aktivno bavi od 1973, kao član FK „Elektromasinac“. Tokom godina izlagao na više od 400 grupnih izložbi širom sveta, osvojivši brojne nagrade i priznanja među kojima i prestižne nagrade japanskog “Asahi Shimbun” i Medalju tajlandskog kralja. Njegova prva samostalna izložbav bila je 1977. u Beogradu, u Salonu Fotografije FSJ, za njom je sledilo još oko 30 samostalnih izložbi u zemljama bivše Jugoslavije, Rusiji, Izraelu i Juznoafrickoj Republici. Njegove fotografije su objavljivane u mnogobrojnim fotografskim časopisima i knjigama i korišćene za naslovne strane nekoliko romana. Takođe, njegove fotografije se nalaze u privatnim kolekcijama na svim kontinentima sem Antarktika, uključujući “egzoticna” mesta poput Nove Kaledonije i Tasmanije.