Učesnici YU Rock misije o fenomenu pesme „Za milon godina“ 40 godina kasnije: Prava velika poruka jedne suštinski izgubljene generacije

Pokreće gotovo sve generacije, prihvataju je lako u bivšim republikama nekada zajedničke zemlje budući da je nastala „još dok je bila Jugoslavija“.

Slavu pesme „Za milion godina“ pomogli su i koncert na Marakani, a naročito trenutak kada se na video ekranu stadiona u Vembliju zavrteo spot sa našim muzičarima u sklopu globalnog projekta Live Aid, nastalog na inicijativu Boba Gedolfa.

Ipak, otkud ta pesma baš sada?

Predrag Peca Popović, koji je sredinom osamdesetih okupio muzičare u redakciji časopisa Rock i objasnio im čitavu ideju oko Band Aida i Live Aida, kaže za Danas da je i njemu to interesantno, mada to možda i ne bi trebalo toliko da nas iznenađuje.

– Nije čudno ako znate da su pre nešto više od nedelju dana Bitlsi i Rolingstonsi dobili dve Gremi nagrade, pa onda nije neobično što mlađe generacije prepoznaju vrednosti u nečemu što se stvorilo pre mnogo godina, a što traje kroz vreme. To je slučaj i sa pesmom „Za milion godina“ – smatra Peca Popović.

Prema njegovim rečima, ova pesma je nastala sasvim drugim povodom, kad je neko drugi bio ugrožen na Rogu Afrike i kada se tražila solidarnost celog sveta.

– U Jugoslaviji je ta solidarnost prikazana kroz tu pesmu, kroz tu ploču, kroz taj koncert i kroz solidarnost svih 47 muzičara sa prostora Jugoslavije – kaže Peca Popović.

Dodaje da je zahvaljujući pesmi „Za milion godina“, koncertu i ploči 512.000 dolara poslato preko UNICIF-a za pomoć gladnima na Rogu Afrike.

– Verovatno neki dobar primer ne može da se ugasi kroz vreme, a pesma očigledno ima nešto u sebi što nije agesivno, što nije loša poruka, nego je poruka dobra. Ja mislim da su mladi, kad kažem mladi, mislim da jedino ovi prerano rođeni nisu digli glas, inače i obdaništa i osnovne škole i studenti, svi su se ujedinili i njima poruka podrške i optimizma i solidarnosti iz te pesme možda je to nešto što oslikava njihovu unutrašnju emociju – konstatuje Popović.
Na pitanje da li je postojao neki fidbek iz inostranstva na našu pesmu, recimo od zvezde kakav je Bob Gedolf, sagovornik Danasa podseća

– Kako da ne. Pa, imate sliku Boba Gedolfa kako drži našu ploču. Zovite Brajana Rašića, on ga je slikao, mora da je ima.

Ima, potvrđuje za Danas čuveni fotrograf Brajan Rašić ali bi potraga po arhivi trajala mnogo duže za rokove koje podrazumeva dnevna štampa. Dakle, od istorijske fotografije za sad ništa ali se Rašić živo seća da je u to vreme singl „Za milion godina“ već bio kod njega i da ga je prvom prilikom dao Bobu Gedolfu.

– Pre konferencije za novinare ja sam Bobu Gedolfu dao singl a on je taj singl podigao pred svetom i rekao: „Evo, već imamo prvu pesmu snimljenu“ apropo Live Aid- a koji je inače tek trebalo da se desi. To je bila fora – prisetio se Brajan Rašić.

On smatra da je pesma „Za milion godina“ u tekstualnom i u muzičkom smislu, kao podrška, večličanstvena.

– Pesma je toliko simbolična da su studenti u njoj pronašli solidarnost koju mogu i danas da iskažu – zaključuje Brajan Rašić.

Momčilo Bajagić Bajaga smatra da su mnoge pesme dosad postajale himne protesta, a što se tiče „Za milion godina“ ona je, kako primećuje, možda zgodna zato što je tu numeru pevalo mnogo njih.

– Znači, dvadestak njih može da peva pojedinačno i verovatno je i zbog toga zanimljiva, pošto refren pevaju svi zajedno. Ta forma je dobra kad praviš performans na protestima, a i sama pesma je okej. Malo mi je čudno zbog toga što je to stvar od pre 40 godina i više bih voleo da su neka tri klinca napravila svoju pesmu. Ja sam tri puta pravio pesmu za studente, ja ih podržavam, ali sam dosta stariji od njih i voleo bih zato da oni naprave neku svoju stvar, a dotle, nek koriste ove – kaže Bajaga.

On se prisetio da su se određene pesme pevale i 1991, i 1996/97, i 2000. godine.
– Kad su bili protesti 1996. godine napravio sam pesmu ‘Što ne možeš ti’, a vidim da na FDU često puštaju i ‘Verujem, ne verujem’, koja nažalost, kao da je pisana sad za ovo vreme. Drago mi je da studenti imaju pesme i treba da ih pevaju optimistički – smatra Bajaga.

On podseća da je vreme u kome je nastala „Za milion godina“ bilo potpuno drugačije od ovoga što sada živimo, da je ova pesma zaživela i da su muzičari imali veliki koncert.

– Ta pesma je ovde uspela, imali smo i koncert na Marakani. Mi smo bili na istočnoj tribini, a publika na zapadnoj, nismo se baš najbolje videli ali je to televizija prenosila i mi smo imali dobar koncert na tom našem Live Aid-u, a kad je došao onaj pravi mi nismo spavali dva dana koliko je to trajalo. Gledali smo sve bendove koji su svirali. Znam da kad smo posle toga imali naš koncert u Osjeku u hali je bila atmosfera koja je, tačno se videlo, bila podignuta jer su svi gledali taj Band Aid – zaključuje Bajaga.

– Ne znam da li je pre i posle toga bio veći događaj u istoriji rok muzike nego što je Live Aid. Meni je to bio neki vrhunac moje karijere, makar po tome što smo se pojavili na video bimu na Vembliju – kaže Igor Popović u vreme nastanka Yu Rock misije i pesme „Za milion godina“ pevač grupe Džakarta.

– S jedne strane, meni ne može da ne bude drago što mladi nakon toliko godina još uvek pevaju tu pesmu, a biću možda malo i sebičan pa ću da kažem da se osamdesetih pravila odlična muzika, pa zašto ne bi tu pesmu pevali i danas (smeh) – objašnjava Popović.

Pamti da se „Za milion godina“ snimala u Studiju 5, da su svi muzičari bili tamo na okupu i da su se lepo družili.

– Mislim da se radilo 24 sata bez prestanka. Lepo je i sve ono što je prethodilo tom snimanju a to je da nas je sve okupio Peca Popović u tadašnjoj redakciji lista Rock i kratko nam na onaj svoj karakterističan način objasnio o čemu se sve tu zapravo radi. I ja, ponekad, iz nostalgičnih razloga, vrlo rado pogledam taj spot – kaže Igor Popović.

Marina Perazić koja je otpevala jedan deo pesme „Za milion godina“ kaže za Danas da preko društvenih mreža veoma intezivno prati sva dešavanja u Srbiji kao i odjeke tih dešavanja po svetu.

– Svi ljudi dobre volje, većinom porijeklom s ovog našeg podneblja, pridružuju se ovom nezaustavljivom pokretu, koji su vrlo hrabro, a nadasve mudro, inicirali studenti. Presretna sam, na momente vrlo euforična, što su se protesti toliko proširili da ih više ne možemo nazivati samo „studentskim protestima“. Neizmjerno sam sretna što je pjesma, koju je Jugoslavenska muzička elita otpjevala pije 40 godina, ponovno zaživjela, rekla bih mnogo jačim intenzitetom nego ranije jer su „akteri“ neuporedivo više povezani sa ciljem ove, da tako kažem, „akcije“ – ističe Marina.
Ona podseća da je pesma „Za milion godina“ nastala na inicijativu njenog dragog prijatelja Mladena Popovića, koji je napisao tekst i prosledio ga kompozitoru Draganu Iliću Ilketu.

– Mladen je ostvarivao svoje snove te svojom energijom i entuzijazmom zarazno djelovao na okolinu. Pozvao je svakog od nas ponaosob i lično nas zamolio da budemo dio njegovog sna. Moram napomenuti da smo mi tada živjeli u jednom, neki su ga nazivali, „utopijskom sistemu“, a ono čega se ja sjećam je da smo se topili od sreće, da je život bio puno jednostavniji i prilično bezbrižan. Čini mi se da ova pjesma prosto odiše, zrači takvom energijom pa je potpuno objašnjivo zašto baš ta pjesma danas motivira sve nas da ustrajemo u borbi za bolje sutra, za sreću i bezbrižnost o kojoj su ovi mladi ljudi slušali od svojih roditelja. Čuli su da su postojala neka drugačija, mnogo pozitvnija vremena i riješili da se izbore da i njihova sadašnjost postane bolja – konstatuje Marina Perazić.

Srđan Šaper, tada u čuvenim Idolima, kaže za Danas da je Dragoljub Ilić Ilke sve rekao što se tiče rađanja pesme „Za milion godina“, a da je sada jedna druga generacija kroz nju pronašla svoju misiju.

– Mislim da je Ilke (Dragan Ilić) vrlo lepo objasnio kako je nastala, jedan divan čovek, urednik na TV Beograd Mladen Popović, čovek zaslužan za mnogo toga vezanog za muziku i našu generaciju i televiziju, pokrenuo je stvar i napisao tekst, Ilke je napisao odličnu muziku i tako je vrlo brzo stvorena ova pesma. Svi muzičari, i koji su učestvovali u snimanju i koji nisu, želeli su da budu deo ove ideje, i kada smo na stadionu JNA snimali spot niko nije nedostajao. Prava velika poruka jedne suštinski izgubljene generacije. Zato je verovatno ponovo aktuelna danas – jedna druga generacija pronašla je svoju misiju a nema velike ideje koju ne prati velika muzika. Tako da će biti još pesama uz koje se lakše korača napred – zaključuje Srđan Šaper.