Yuri Landman: Avangarda, kao i fundamentalna nauka, ima ulogu da razbije konvencije

Landman dvadesetak godina pravi instrumente na naučnoj osnovi, na kojima su nastupali najveći svetski rock bendovi, zato što proizvode specifični zvuk koji klasična gitara ne može da oživi. U pitanju je mešavina naučno podešenih gudačkih instrumenata kao i object trouvé (pronađeni predmeti) sa posebnim zvucima, a o svom radu, muzici i kulturi Landman govori za Danas.

Vaš nastup je najavljen kao specijalni muzički performans, da li možemo da zavirimo u atmosferu večeri, šta priređujete publici?

– Doneću dvadesetak drugačijih, malih instrumenata i izuzetne zvuke sa svakim od njih – sviram na jednom, upetljam melodiju, i prelazim na drugi. Cilj mi je da stvorim pristupačnu muziku sa svakim od tih objekata. Što nije tako jednostavno, ali tenzija između čudnih zvukova i onih privlačnih, ono je što performans čini interesantnim.

Šta vas intrigira kod stvaranja sopstvenih instrumenata?

– Za mene kao kompozitora, to je oslobađajuće. Klavir i gitara, bubnjevi ili šta god, fantastični su, ali su takođe i mreža koja brzo rezultira klišeima. Sa samoizgrađenim instrumentima od toga možeš da pobegneš. Uostalom, oni i zvuče zanimljivije za određene vrste muzike, čini mi se.

Kako vam DIY instumenti koje pravite pomažu da izrazite sebe na načine na koje ne biste uspeli sa konvencijalnim instrumentima?

– To zahteva duže objašnjenje koje ne staje u formu intervjua. Kao klinac sam patio od „Alisa u zemlju čuda“ sindroma tokom grozničavih snova, dok sam bolovao od gripa. To su neke vrste, za dlaku od smrti, halucinacija koje su u mom slučaju dolazile sa takozvanim pulsirajućim multifoničnim tinitusom. Slične zvuke čuo sam na „Pornography“ albumu od grupe The Cure i još istaknutije kod benda Sonic Youth na „Confusion is Sex“ albumu. Istraživao sam kako su oni došli do tih zvukova. Studirao sam hemiju, biologiju i fiziku te sam mogao da demistifikujem tembre na tim pločama, i da ih reprodukujem, fizičkim pripremama, na svojim prilagođenim gudačkim instrumentima. Ti zvuci se ne mogu lako proizvesti sa normalno podešenim gitarama, ili pedalama ili sintisajzerima.

Koje vrste stvaračkog umeća – od naučnih do umetničkih, koristite i kombinujete u stvaranju instrumenata?

– Primenjujem teoriju frakcija na dužinu žice i stavljam preparate na one „slatke tačke“ koje pojačavaju tembar normalne vibracije žica u multifonski bogatiji zvuk. Tim činom „atmosfera je dodata“. Upoznati ste sa stvaranjem benda Sonic Youth – vrhunski sanjiva atmosfera iza zida buke njihove muzike. To donosi misteriozno-mističnu impresiju. Ili, na neki način, hipnotišuću.

Da li imate omiljeni instrument?

– Da, teško je odlučiti se za jedan tako da sam izabrao dva: moj žičani instrument dug 10 metara, i „pojačane“ boce koka-kole. Instrument sa dugim žicama zvuči neverovatno divlje, a boce imaju neočekivano kul zvuk. Oba volim zbog njihovog scenskog izgleda i jedinstvenog karaktera.

Sarađivali ste sa nekim od najvećih izvođača sa alternativne muzičke scene – Sonic Youth, Half Japanese, Liars, Placebo, Einstürzende Neubauten… Šta vas je kod njihovog zvuka i stila zaintrigiralo za saradnju?

– Sve navedene bendove u svojoj buci odlikuje košmarno eterični, hipnotički zvuk. Zato su mi ključna inspiracija za razvijanje instrumenata. Na instrumente gledam kao na odraz mog doživljaja njihove jedinstvene muzike.

Da li neko iz navedene ekipe „iskače“, da li biste neke saradnje izdvojili?

– Sa Lee Ranaldom iz Sonic Youth i dalje blisko sarađujem. Postali smo dobri prijatelji tokom godina. A pre tri godine upoznao sam i Jochena Arbeita iz Einstürzende Neubauten, sa kojim sam takođe sjajno kliknuo. Novo prijateljstvo.

Čula sam priču da je N. U. Unruh (Andrew Chudy) iz sastava Einstürzende Neubauten morao da proda bubnjeve jer je ostao bez keša, a potom uzeo i napravio nešto što podseća na bubnjeve, što je na kraju pomoglo bendu da iskristališe jedinstven zvuk. Pa me zanima, koliko su iz vašeg iskustva značajni eksperimentalni instumenti u kovanju pravca ka novoj i originalnoj muzici?

– Meni je jasno da alat oblikuje umetnost i obrnuto, vice versa: nova umetnost motiviše izumitelje da stvaraju usavršena ili nova oruđa. To je brak. Jedno ne postoji bez drugog.

Koje je vaše viđenje konvencionalne muzike u poređenju sa artističnom ili eksperimentalnom? Da li postoji određeni kontrast koji biste naglasili?

– Volim pop muziku koja integriše „arti“ elemente. To možete pronaći kod Lennona, Velvet Undergrounda, ranih Pink Floyda, Iggyja i Bowieja. Ali takođe i kod Sonic Youtha, kod lo-fi pokreta i mnogih drugih opskurnijih aktova/dela. Očigledno, toga ima i u elektronskoj muzici, ali tu mi je lično samo delimično dopadljivo. Nije mi super favorit, ali cenim određene umetnike i iz te oblasti. Jako volim filozofiju Russoloa, Partcha, Cagea (John Cage) ali njihov muzički output jedva da slušam. Previše je apstraktna i lično meni u njoj nedostaje zabave. Međutim, to je bio neophodan korak u evoluciji muzike. Muzika takođe može biti relevantna iz razloga koji stoje iznad faktora zabave. Moja muzika je gruba/oštra mnogima, ali sve je to ok. Ja je često zovem „istraživačka muzika“ kako bih je razgraničio od naširoko korišćenog termina „eksperimentalna muzika“, koji je postao vrsta praznog marketinškog pojma.

Na koji način umetničko-eksperimentalna muzika kreira i kritički redefiniše društvo i svet?

– Avangarda je neophodna da razbije konvencije. Ona ima istu ulogu kao i fundamentalna nauka: svrha nije uvek jasna, i dosta rezultata jeste ili izgleda beskorisno na prvi pogled, ali ona stvara kapije za unapređenje bilo praktične nauke, bilo zabavne umetnosti. Opet brak, jedno bez drugog ne postoji.