Foto: Promo MegaCom FilmFilm “Za danas toliko” nije napravljen sa nekom posebnom porukom, scenario je napisan intuitivno iz potrebe “za drugačijom vrstom vremena” u kojem ljudi slušaju jedni druge, izjavio je FoNetu reditelj Marko Đorđević i objasnio da je kasnije nastala potreba da se opiše prisnost jedne porodice u sadašnjem trenutku.
On veruje da takav “jednostavan život” zaista postoji i objašnjava da je scenario sastavljen od priča ljudi koje poznaje.
“Film je nastao iz želje da se bude u sadašnjem trenutku baš tu, a ne da se u mislima bude na telefonima. Mislim da su gledaoci to prepoznali kao poentu, koje mi nismo bili svesni dok smo pravili film”, rekao je Marko Đorđević.
Upitan da li život filmske porodice Šarenac, kakav je prikazan zaista postoji ili je u pitanju utopija, on je odgovorio da misli da postoji, ali da smo “bombardovani” drugom vrstom života, pa naizgled deluje da ne postoji.
“Bio sam na Pozorišnim susretima u Kragujevcu, dakle susreti svih gimnazija Srbije i misliš nekako da ne postoji interesovanje kod dece za bilo čim drugačijim, klasičnim delima, a onda vidiš koliko ima kreativnosti i koliko su deca i dalje maštovita”, istakao je Đorđević.
Kad pogledaš stvarnost kao da sve to i dalje postoji samo je zamaskirano svim onim čime smo bombardovani, pa deluje da ga nema, naglasio je Đorđević i dodao da početna ideja nije bila da napravi film o normalnom životu.
Kako je objasnio, “nama je to došlo intuitivno jer je zanimljivo za glumu, a samim tim se to prenelo u neku poruku filma”.
Film naizgled nema radnju, opisao je Đorđević, i zbog toga je bilo veoma lako da postane dosadan, pa je u svakoj sceni moralo nešto posebno da se desi ispred kamere i to je uglavnom u glumi.
Prema njegovim rečima, usled toga je bilo mnogo ponavljanja scena i traženja pravog izbora kadra, “tako da smo se oko svih scena baš potrudili”.
Na pitanje zašto radnja filma počinje i završava se spremanjem kolača “čupavci”, Đorđević je uzvratio da hrana spaja ljude.
“Kad sam pisao acenario, bila mi je interesantna ta ideja da oni tog brata koji dugo ne dolazi kući, namame spremanjem čupavaca i pozivom da ih oceni kao sudija. Bilo je malo i bajkovito i neobično, nije dolazio kući mesecima i onda dolazi kao sudija da testira čupavce”, obrazložio je Đorđević.
On je izjavio da su ovakvi filmovi neobični, posebno za filmske distributere, ali i za publiku koja im često ne daje šansu.
“Meni deluje da ljudi imaju otpor prema bilo kojoj vrsti filma koja se ne može svrstati ni u komercijalni, ni umetnički film. Ovaj film je nekako između ta dva sveta, a na takvim filmovima smo svi odrastali. To su Felini, Almodovar, Kusturica, a to je i film Nacionalna klasa, to su ostvarenja koja gledaju i publika i kritika”, istakao je Đorđević.
To se danas malo izgubilo i filmovi se stavljaju u sve kategorije, komercijalnu ili umetničku, rekao je Đordević i protumačio da ljiudi misle da su umetnički fimovi festivalski, za mali broj gledalaca, dok su komercijali namenjeni velikom broju gledalaca.
“Pobeda ovog filma je što on ima veliku gledanost i nekako otvara prostor da u budućnosti distributeri obrate pažnju na filmove, da ih stvarno pogledaju i da procene da li film može da bude gledan, a ne samo da ga stave u kategoriju komercijalni ili umetnički film”, smatra Đorđević.
On je istakao da do njega i ekipe filma uglavnom stižu pozitivni komentari i da izgleda kao da publika ima potrebu da utiske podeli sa njima.
“Govore da je fim značio za njihov život, pa smo posebno zahvalništo publika deli sebe sa nama. Rekcije publike su više nego što smo mi mogli da se nadamo, jer do nas stižu pisma, ljudi pokušavaju da se izraze što poetičnije, upravo kao i mi koji smo pravili ovaj fim”, objašnjava Đorđević.
Na pitanje da li to što je radnja filma izmeštena iz Beograda znači da se radi o decentralizaciji domaćeg filma, Đorđević je odgovorio da se mnogo autorskih filmova koji se snimaju u poslednje vreme snimaju van Beograda.
“Ovde je specifičan slučaj što večina ekipe jeste iz Kragujevca ili iz drugih gradova, producent je iz Novog Sada, snimatelj iz Kruševca, tako da je ekipa filma razmolika i to jeste lepo, jer i to drugi gradovi treba da žive”, rekao je Đorđević,
Kako je napomenuo, nekako mi svi dolazimo u Beograd da bismo imali kulturne sadržaje što je malo tužno, jer i ostali gradovi zaslužuju svoj kulturni život.
Film “Za danas toliko” je premijeru imao u Glavnom takmičarskom programu FEST-a, gde je dobio dva festivalska priznanja.
Glumica Ivana Vuković je nagrađena za najbolju žensku ulogu, a dobio je i nagradu lista Politika za najbolji srpski film.
U bioskopsku distribuciju film “Za danas toliko” je ušao 28. marta I do sada ga je videlo više od 30 hiljada gledalaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
