Za film je važna ideja, a ne novac

 To su reči Ašgara Farhadija, iranskog reditelja i scenariste, dobitnika mnogih priznanja – među kojima su Oskar za film „Razvod“, kao i Srebrni i Zlatni medved, Zlatni globus, a njegov film „Prošlost“ prikazan je na Sedmom međunarodnom filmskom i muzičkom festivalu Kustendrof na Mokroj Gori.

Farhadiju, filmskom stvaraocu posebnog, filigranskog umetničkog izraza u čijem je središtu čovek i njegovi odnosi sa drugim ljudima, Emir Kusturica, pokretač Kustendorfa, uručio je Nagradu za buduće filmove. Nakon projekcije, u prepunoj dvorani, reditelj iz Irana održao je veoma uspešnu radionicu sa studentima, svedočeći o svojim pozorišnim počecima i radu na filmu, poručivši im da treba da „snimaju filmove koje oni žele, a ne one koje im drugi nameću“, te da filmove „ne pravi novac, već ideja“.

Svedočeći da mu je Emir Kusturica jedan od najboljih prijatelja u filmskom svetu, za koga je rekao da je „toliko specifičan da ne liči ni na jednog reditelja“, Farhadi je rekao da se pita odakle Kusturici tolika energija, koja je vidljiva i u njegovom filmovima“.

– Voli muziku, bavi se muzikom, voli prirodu, ne želi da živi u gradu, a bavi se i mladima koji žele da se bave filmom. Nisam video nikoga u svetu koji se bavi filmom, a koji je napravio ovakvo nešto i mladi ljudi treba da cene to što je uradio Kusturica – poručio je Farhadi.

Festival je, u prepunoj dvorani Prokleta avlija, zvanično otvorila Berenis Bežo, francuska glumica, predsednica festivalskog žirija, koja tumači glavni lik u Farhadijevoj „Prošlosti“, a No smoking orkestra, grupa Vrelo i hor Srbadija iz Bijeljine premijerno su izveli muzičku numeru iz novog Kusturičinog filma „Na mlečnom putu“, koju je komponovao Stribor Kusturica, tekst je napisao Matija Bećković, a refren glasi – Kada ne bude Velikog brata, neće biti rata.

Pre toga, izveden je karnevalski muzičko-scenski performans Sarajevskog atentata, sa oko 200 kostimiranih učesnika. U koreografiji Sonje Vukićević, po zamisli Kusturice, Drvengrad je kulisama 3D animacije pretvoren u Sarajevo pre jednog veka. Umesto pucnja Garvila Principa u prestolonasledika Franca Ferdinanda, usledili su veliki vatromet i karnevalska euforija. Simbolički osvrt na taj istorijski događaj od pre jednog veka praćen je muzičkom mešavinom – Štrausovim valcerom „Na lepom plavom Dunavu“ i disko zvucima.

Opisujući taj događaj kao „katarzičan i oslobađajući trenutak za sve ljude koji je doveo do ujedinjena svih južnoslovenskih naroda i rušenje tiranije, koja je 1918. morala da nestane“, glumac Ivan Jevtović, koji je bio u ulozi Principa, kaže da je „u karnevalskom ambijentu tog performansa sadržana hipi poruka – Vodimo ljubav, a ne rat“.

– Emir je dao Garvilu Principu harizmu Dona Travolte iz „Groznice subotnje večeri“ – kazao je Jevtović i dodao da je taj performans bio i „dobra istorijska lekcija Emira Kusturice i prilika da mnogo toga da naučimo“.

– Ovo je festival u kom nema mržnje i surevnjivosti. Ovo je mesto gde možeš da se uspostaviš kao filmski reditelj i da svoj mali film učiniš velikim, da se osetiš ugodno zato što pričaš sa najvećim autorima – rekao je Kusturica o Kustendorfu, dodavši da je to festival koji nema reklama, na kome mladi autori mogu da ostvare svoje filmske snove.

Osim Ašgara Farhadija i Berenis Bežo, u Drvengrad su stigli čuveni snimatelj Januš Kaminski, dvostruki dobitnik Oskara za svoj rad na filmovima Stivena Spilberga „Šindlerova lista“ i „Spasavanje redova Rajana“, francuski filmski producenti – braća Erik i Nikolas Altmajer, a do kraja festivala doći će Paolo Srenetino, Aleksandros Avranas, Jurij Bikov, muzička zvezda Zaz…

– Festival je neverovatan i specifičan i liči na Emira, jer je povremeno sve ovo i pomalo ludo – svela je svoje prve utiske šarmantna glumica Bežo.

Višečasovni koncert priredila je Riblja čorba, a Bora Đorđević kaže da je „Kustendorf svetski događaj, jer dolaze i afirmisani i neafirmisani umetnici, tako da Kusta radi veliku stvar“.

– Kusta je od slepog creva Srbije napravio svetski poznatu umetničku i turističku atrakciju. On je i dalje neshvaćen, kao i svi veliki ljudi, tako da biva prinuđen da zbog nekog rudnika cinka, koji treba da drži Tomin rođak, podnese ostavku na mesto direktora Parka prirode Mokra gora, koji je čuvao kao zenicu oka svoga – rekao je Đorđević.

Festival, koji je okupio odlične filmove i autore, možda najbolje do sada, i pored toga što najveći deo javnosti o njihovom radu nije dovoljno informisan, trajaće do 23. januara, kada će međunarodni žiri, koji osim glumice Bežo čine i Giljermo Arijaga, meksički pisac, scenarista i režiser, kao i naš scenarista i režiser Srđan Koljević, dodeliti nagrade – Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

Priča i film

– U sadašnjoj kinematografiji postoji mnogo raznih priča, ali većina njih je udaljena od realnosti. Ne mislim da sve što se dešava u realnosti treba preneti na film, nego treba prikazati neke dublje odnose – istakao je Ferhadi, koga sopstveni filmovi predstavljaju i kao majstora pripovedanja.

Drugačiji stav

Govor na dodeli Oskara 2012. godine, koji je sadržao političke poruke o tadašnjem stanju u Iranu, oduševio je Farhadijeve sunarodnike, a te poruke, kako je objasnio, predstavljale su „glas koji je ukazao na to da nisu svi isti i da postoje i drugačiji stavovi, osim stavova predsednika Irana i pripadnika političkog establišmenta“.

– Taj govor se dopao narodu u Iranu. I danas, kada sam u Iranu ili u inostranstvu, moji sunarodnici izražavaju oduševljenje tim govorom – rekao je Farhadi.