Za kraj 14. Merlinka festivala dve nagrade za srpski film „Kristina“

Za najbolji film festivala proglašen je film Kristina reditelja Nikole Spasića, zasnovan na stvarnoj ličnosti Kristini, transrodnoj seks radnici koja u filmu glumi samu sebe.

Žiri koji su činili Dragan Nikolić i Milica Tomović u obrazloženju je ovo delo opisao rečima: „Film koji nas je iznenadio, mali film koji govori o veri, hrabrosti da se bude ono što jeste, o krivici da se bude ono što jeste, o moralu u nemoralnoj zemlji, o nasleđu, o identitetu, o želji za pripadanjem i ljubavi“.

Reditelj Nikola Spasić se zahvalio direktoru festivala Predragu Azdejkoviću, publici i ekipi filma. „Ovo nisam očekivao uopšte, u selekciji su sve ozbiljni autori, a neki od njih i jako ozbiljni. Juče na tribini smo baš pričali da li film može da promeni neke stvari. Mislim da može, tako da je ovo mali korak ka tome”, dodao je Spasić.

Žiri koji su činili Milan Živanović i Isidora Goncić za najbolji dokumentarni film na 14. Merlinki izabrao je kanadsko ostvarenje Anges u kadru reditelja Čejsa Džojnta, koji se zahvalio na nagradi video porukom.

„Agnes u kadru je istorija, film napravljen od arhivskih snimaka koji nikada nisu snimljeni. Ali tako odglumljeni nisu ništa manje uverljivi – jedan od glumaca ističe da je zanimljivo to što se ne zna kojim su tonom ispitanici i ispitanice izgovarali zapisane rečenice, ali kako god da se neka reč interpretira važno je jedno – svaku je izgovorila neka trans žena, ili neki trans muškarac u vreme kad svet nije ni znao da postoje. Tako ograničene, izgovorene u nekoj kancelariji i zatvorene u  arhive ipak su revolucija, jer pobuna počinje od prvog izgovorenog sloga“, stoji u obrazloženju nagrade.

Žiri u sastavu Ljubomir Radanov, Đorđe Galić, Namo Safideen za najbolji kratki igrani film odabrao je kiparski film Lov (Kamil Saldun, Šole Zaraei).

„U sjajnoj selekciji teško je bilo izdvojiti i nagraditi samo jedan film. Lov je univerzalna priča s kojom svako od nas može da se poistoveti. Rediteljsko-scenaristički tandem slika turski deo Kipra danas, ali i prikazuje konzervativnog oca bilo gde u ovom delu Evrope, koji je spreman da ubije i jedinog sina zbog toga što je odlučio da voli drugog muškarca“, navodi žiri u tekstu o nagrađenom filmu.

„Posvećujemo ovu nagradu LGBTI+ zajednici u Iranu, koja se svakodnevno bori na ulicama za svoje pravo na egzistenciju i život. Nadam se da će biti slobodni i imati jednaka prava, kao i svi ostali u Iranu koji protestuju“, istakla je rediteljka ovog filma Šole Zaraei.

Najbolji kratki dokumentarni film je špansko ostvarenje Maldita, ljubavna pesma Sarajevu (Amaia Ramirez, Raule de la Fuente Kale) u kome Božo Vrećo, najrevolucionarniji umetnik Balkana, peva o životu, prevladavanju prepreka i ljubavnoj priči dva grada, Sarajeva i Barselone.

Žiri u sastavu Dora Jung, Đorđe Mišina, Milan Aranđelović je svoju odluku objasnio rečima: „Kroz stvaranje muzike i prijateljstva film razvija narativ koji je kontinuirano prožet emocionalnim nabojem. Božo kroz muziku piše intimno pismo ljubavi koje posvećuje Sarajevu, opisujući svoja iskustva sa njim. Način na koji voli i pruža ljubav on otelotvoruje svojom autentičnom ličnošću koja je sigurna u ono što jeste i bez ustručavanja se predstavlja svetu i pre svega svom gradu koji ga kako on sam kaže, prihvata, jer su oni za njega „dva zaigrana bića u vrtlogu umetnosti“.

Najbolji kratki animirani film je italijanski film Lonac reditelja Lea Černica.

Žiri u sastavu Mirela Srebrić, Dragan Jovićević, Kristian Ranđelović se složio da je Lonac ubedljivo najefektniji film ovogodišnjeg programa. „Pre svega, priča na vrlo duhovit i efektan način ukršta različite svetove, realnosti i snova. Posebno je interesantan pogled na superherojski aspekt priče, koji je u eri opšte popularnosti superheroja na velikom platnu izuzetno originalan i suptilno izveden. Za razliku od dominantnog bad art stila koji prožima većinu filmova ovogodišnjeg programa pa i produkcije uopšte, Lonac je izveden kao konceptualizovani crtež, koji ubedljivo spaja izvanrednu likovnost i preciznu filmsku režiju“, naveo je tročlani žiri.

Reditelj Leo Černic se prisutnima obratio video porukom: „Veoma sam srećan zbog ove nagrade. Žao mi je što nisam sa vama. Radoznao sam u vezi s festivalom i LGBT scenom u Srbiji i Beogradu. Nadam se da ću imati drugu priliku da provedemo vreme zajedno, upoznamo se i razgovaramo o filmovima, ljubavi i svemu ostalom”.

Specijalne nagrade osvojila su srpska ostvarenja: kratki film Drvo tamjana reditelja Stefana M. Mladenovića, dokumentarac Do daske Aleksandra Reljića i igrani film Kristina Nikole Spasića.

Stefan M. Mladenović se zahvalio na nagradi i istakao kako mu je ova nagrada „veliki vetar u leđa“.

Aleksandar Reljić je rekao da mu ova nagrada puno znači. „Velika mi je čast zato što sam Merlinku, tj. Vjerana poznavao, upoznali smo se 1995. kada je Žilnik snimao Marble Ass“. Reljić je prisutnima i poručio da „nastave da se bore“.

Pored Nikole Spasića, publici se poklonila i Kristina Milosavljević, glavna glumica u filmu Kristina, koja se naročito zahvalila ekipi ovog ostvarenja.

Nagradu publike osvojio je nemački kratki film Dostavljač, čiji reditelji Lukas März i Kilian Bohnensack su se zahvalili prisutnima video porukom.

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održano je od 8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom „Acta, non verba”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 9. do 12. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.