„Zadovoljstvo je utoliko veće što sam znao Branka i što je on bio jedan od prvih koji je video ovaj film još dok je bio u pripremi za projekciju u Studentskom kulturnom centru“, rekao je za Danas Neša Paripović.
Ovaj istaknuti umetnik konceptuale i laureat nagrade „Branko Vučićević“ ovogodišnjeg Festivala meta filma. Priznanje mu je uručeno u Art bioskopu Kolarac u, uslovno rečeno, porodičnoj i neformalnoj atmosferi, to jest, među prijateljima i poštovaocima njegovog i dela Branka Vučićevića. Tu su, između ostalih, bili: Slobodan Šijan, Velimir Abramović, Milutin Petrović, Ješa Denegri, Biljana Tomić, Jovan Čekić, Zoran Popović, Jasna Tijardović, Saša Radojević, Vladimir Nikolić, te prošlogodišnji laureat Miodrag Miša Milošević. Naravno, on je s kamerom u rukama snimao ceo događaj sve dok ga reditelj (i novi direktor Ustanove kulture Parobrod) Milutin Petrović nije pozvao da velikom Paripoviću uruči priznanje. Milutin je podsetio da je Paripović glavni protagonista filma i da je u njemu snimljen kako vešto hoda, trči i skače krećući se raznim stazama i stranputicama kroz Beograd, pa je i to razlog zbog kojeg su za naslov filma izabrani inicijali Neše Paripovića i godina nastanka filma. U ostvarenju „N. P. 1977“ su, pored ostalog, upečatljivi Paripovićev dendijevski autfit, njegovi brz hod i kretanje koje, kad počne, deluje nezaustavljivo.
„Vrlo je kompleksan algoritam koji dovodi do toga da neko dobije nagradu Branko Vučićević i zato neću ni pokušavati to da objasnim, ali urbana legenda kaže da se ovaj film Neše Paripovića najčešće pominje i kao film ‘Za umetnika nema prepreke'“, kazao je Milutin.
Paripović je rekao da je njegov film star 40 godina, a da on sam ima skoro duplo toliko.
„Film je uvek prikazivan bez špice po nekoj navici. Za sve ove godine prisustvujem njegovim projekcijama a da mi to bez imena ne smeta“, rekao je Paripović, dodajući da bezimeno za njega ima više značenje nego ono što je imenovano. „Tako mi je, nekako, istinitije“, konstatovao je Paripović dodajući: „Ne znam šta bih još rekao, osim da sam ovde prvi put dobio nagradu, ne za film, nego uopšte.“
Usledili su aplauz i „Nešo, bravo!“ a potom i projekcija filma, koja je s uzbuđenjem praćena. U razgovoru održanom nakon filma Saša Radojević i Milutin Petrović su istakli da su njih dvojica deca konceptuale Studentskog kulturnog centra i da je Neša Paripović bio heroj njihove mladosti.
„Sama činjenica da nije moglo da se čuje puno toga od Neše Paripovića, dakle, postoji vrlo mali broj intervjua koje je on dao tokom svoje karijere, ali svaki put kad bi govorio to su bile esencijalne stvari. Neke od njih su meni bile od suštinske važnosti, a to je da se razbije okvir slike, a kad se izađe iz jednog okvira, onda je sve moguće“, konstatovao je Saša Radojević i dodao: „To osećanje slobode koje smo dobili je nemerljivo. Važno je i to što se Neša Paripović kao junak pojavljuje u svojim instalacijama, fotografijama, filmovima. Ta činjenica da je on integralni deo umetničkog dela i da se prema njemu ne ponaša kao prema objektu od kojeg će se distancirati u vremenu koje dolazi, nego zauvek ostaje u svojim delima je veoma važna. Ta ostvarenja žive jer je on u njima“, zaključio je Radojević.
Obrazloženje za ovogodišnju nagradu „Branko Vučićević“ je identično onom koje je išlo prošle godine a tako tako će biti i ubuduće zato što ovo priznanje nosi ime i prezime učitelja mnogih generacija. Dakle, Nagrada „Branko Vučićević“ se dodeljuje za neobični doživljaj avangarde u ćudljivim lavirintima Balkana, što je ujedno i parafraza rečenice ovog velikog sineaste. Film „N. P. 1977“ je snimao Jovan Čekić, Neša je tražio terene, a cela akcija je trajala mesec i po dana i izvedena je bez dublova. Čekić je ispričao da je on samo ćutao i snimao, a naročito bi utihnuo u momentima kada bi Paripović hodao na visini i kada bi se zadesio u opasnim situacijama.
Neša Paripović pripada grupi beogradskih umetnika po kojima se prepoznaje konceptuala. To su: Raša Todosijević, Zoran Popović, Slobodan Era Milivojević, Gergelj Urkom i Marina Abramović, s kojom je Paripović, inače, bio u braku. Reč je o umetniku koji je u istinska legenda koja hoda, između ostalog, zato što se i danas često može videti kako se pojavljuje iz neke beogradske ulice, prepoznatljiv po svom brzom i odlučnom koraku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.