Za „Neretvu“ čak i Pikaso odbio honorar i dva prava mosta dignuta u vazduh

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Put do slobode mora biti čist?! Ko je imao prilike da pročita ratne dnevnike oficira aktera svih strana koje su učestvovale video je da tu baš ništa nije bilo čisto.

2. Nije to ništa, zbog snimanja filma “Idilični Bgd na H2O“, biće dignut u vazduh i most koji je uspeo da odoli nemačkom okupatoru! Kad ćemo shvatiti da nas “patriote“ najviše koštaju?

3. Da, taj „mrak“ u kome smo živeli neki su cenili. Pikaso je za plakat tražio sanduk Mostarske Žilavke a Meštrović je, nekako baš tih godina, uradio mauzolej na Lovćenu za balon Vranca i Njeguški pršut. Žiskar D’esten je 13-tojulski ustanak ocenio kao najznačajniji događaj ww2, a Sartr kao „dan kada je Crna Gora osvetlila put kojim treba da se kreće demokratska Evropa“. Što se tiče cenzure u Frankovoj Španiji, valjda nije potrebno tumačenje, kao ni tumačenje razloga zbog kojih film nije dobio oskara. Nego, da se mi ovde malo nasmejemo na račun Veljka Bulajića. Prema scenariju, na istočnu obalu Neretve, kod Jablanice (rušenje mosta i prelazak partizanskih jedinica), žure četnici Konjičke brigade, kako je i vojni savetnik Bulajića svedočio. Bulajić, bez malo detaljnije provere shvati to kao konjičku brigadu (brigadu konjanika) a ne, kako jeste, brigadu četnika iz Konjica i okoline. Bilo je interesantno i smešno kad je Tito na premijeri pitao „otkuda ovoliki četnici na konjima, ja se toga se sećam“. Inače, Bitka za ranjenike je i danas simbol najhumanije bitke ww2.

   1. Divan komentar, Rale. Svaka cast.

   2. Veoma je humano poterati civile iz srpskih sela na razlokane drumove da bi se usporilo napredovanje nemačkih tenkova. Pročitaj nešto matere ti.

      1. Najsramniji događaj IV neprijateljske ofanzive „Neretva“, sa partizanske strane, usledio je srdinom februara meseca kada je pola X hercegovačke brigade prebeglo, iz čistog kukavičluka, u četnike i priključilo se jedinicama popa Đujića. Kada je moj stric, kapetan iz III proleterske, po naređenju poslat sa nekolicinom partizana da ih pronađe i odgovori od izdaje, pucali su na njih i pokušali da ih ubiju. Valjda je tada zapečaćeno političko „uverenje“ ljudi iz tog kraja, pa je bilo moguće da se dogodi jedno „Nevesinje“ 1991. godine kada su četnici hermetički zatvorili taj hercegovački gradić i noću, duže od mesec dana, „čistili“ grad od „turaka“ – nevesinjskih Bošnjaka.

      2. Da Hercegovac, Pikaso, Mestrovic, Ziskar De Sten, Sartr, sve sami idioti koje svaka protuva moze zedne preko vode da prevede, a vi pametni, pravedni, humani, merodavni, znate bolje i ako su se dogadjaji o kojima govorite odgrali u vreme, kada mozda niste ni rodjeni. Najbolji su ovi sto barut nisu omirisali, sve sami marsali, Napoleoni, fireri, generali, koji znaju sve o ratnoj strategiji, planiranju i borbama u kojima nisu ucestvovali, ali misle da bi njihovi to bolje izveli i da je njihovo misljenja merodavno. Izvuci 4,000 ranjenika pred nadirucim Nemcima jeste podvig za divljenje i ne smatra se bez razloga za najhumaniju bitku. Svidelo se to nekima ili ne Jugoslavija je bila miljenica posleratne antifasisticke Evrope i zato joj pomenuti umetnici i politicari i ne samo oni odaju priznanje. Na Moskovskom filmskom festivalu, Neretva je uvrscena u 10 najboljih svetskih ratnih filmova.

         1. Bravo Taso.

   3. U toj najhumanijoj bitki Srbi su masovno ubijali (i) Srbe. Baš humano.

   4. Tito je tada saradjivao sa Nemcima – potpisali su ugovor – Tito i Valdhajm, a za uzvrat je Herta Has (koja je bila trudna sa Titom) bila Titu vracena iz zatvora u Hrvatskoj.

      1. Ala ti @Stefanoviću voliš da pričaš napamet i, izvinjavam se ali ne može drugačije da se kaže, lupetaš. (1) Ne kaže se bila trudna sa Titom, to bi značilo da je nosila Tita. Herta uopšte nije bila trudna, posebno ne sa Titom, Miša je rođen 1941. godine i nije bila u Hrvatskoj nego u zatvoru u Sarajevu. Razmenjena je ona i još desetak naših ljudi za majora Štrekera, zahvaljujući tome što je rođeni majorov brat bio feldmaršak Štreker koji se borio na Istočnom frontu. (2) Tito se nikada nije video sa Valdhajmom, pre nego je ex. austrijski predsednik postao generalni sekretar OUN, veoma naklonjen Jugoslaviji. Zbog sličnih lupetanja o Valdhajmu, njegov najbliži prijatelj i lični sekretar nekoliko decenija, bio je u prilici da nam se „oduži“ kroz Ahtisarijev projekt rešenja kosovskog pitanja, kao njegov zamenik (Alber Roan)

4. Odlican tekst,al ne morate da dodajete na kraju,da podsecate,ionako je ceo koncept „Danas“ da podseća narod na SNS,nemora baš svaki tekst,uzdravlje.

   1. To je ubedljivo najskuplji balkanski film. Najskuplja ne znači i najuspešnija produkcija. Najuspešnija produkcija je ona koja je najviše novca zaradila u odnosu na potrošeni novac. Film je ideološka propaganda, kao i skoro svi partizanski filmovi i nema umetničku ili istorijsku vrednost, jer scenario ne odgovara istinitim događajima. Zato nije dobio nijednu nagradu iako je imao podršku zapada.

      1. U KONKURENCIJI 120 filmova svetske produkcije koji se bave temom Drugog svetskog rata, “Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića svrstana je među najbolja ostvarenja. Lista “deset veličanstvenih” napravljena je po oceni žirija festivala u Moskvi, a novo priznanje koje je posle četrdeset godina stiglo jednom od najpoznatijih filmova jugoslovenske kinematografije (1969. bio je nominovan za Oskara, a osvojio je 14 međunarodnih nagrada), još jednom je potvrdilo njegovu vrednost.
         Tako se priča posvećena jednoj od najčuvenijih i najhumanijih bitaka u svetskoj vojnoj istoriji našla “rame uz rame” sa kultnim ostvarenjima svetskog filma, kao što su “Most na reci Kvaj” Dejvida Lina, “Gori li Pariz” Renea Klementa, “Najduži dan” Kena Anakina, “Brod” Volfganga Petersona, “Četiri dana Napulja” Nanija Loja, “Tora! Tora! Tora!” Tošija Masude..

5. Može li iko, da zamisli današnje političare, kao aktere ove bitke? (Lidere???)

   1. Ja znam gde bi Seselj bio…

6. Da pomenem da je na nedavno odrzanom beckom Viennalu ovaj film prikazan u okviru programa posvecenog partizanskim filmovima. Osim njega prikazano je jos 10ak drugih partizanskih filmova iz SRFJ. Nigde nisam video vest o tome u srpskim ili regionalnim medijima.

7. Niste pomenuli Franka Nera.Igrao je ulogu italijanskog oficira dezertera.

   1. Dezertera? Vi baš volite eksplicitno da iskazujete svoje političke stavove u odnosu na nacifašizam. Za vašu informaciju, nekoliko meseci kasnije, posle dezerterstva italijanskog oficira, „dezertirale“ su tri italijanskje divizije i prešle na stranu NOP sa kompletnim naoružanjem. Pripadnici te trei divizije su učestvovale u borbama za oslobođenje Jugoslavije. Tačko godinu dana kasnije, po naređenju kralja Petra II, tačnije 12.9.1944. godine, svi četnici Jugoslavije koji nisu činili ratne zločine, „dezertirali“ su i prešli u NOV. Oni koji nisu, likvidirani su grupa po grupa, zaključno sa novembrom 1959. godine, kao teroristi, što po svim zakonima sveta i jesu bili. U borbama sa četničkim i ustaškim bandama, posle 15.5.1945. godin, znači u miru, poginulo je 7853 propadnika UDB i OZN.

      1. Rale,
         Ti si očigledno komunističko odojče.
         Puno vas se uvuklo u sve pore društva, javne i kulturne ustanove pa i dan danas gledamo retrospektive ogavne komunističke propagande
         koja nas je tozalno deformisala kao narod.
         Rezultate i plodove tog ispranog mozga beremo i dan danas.

   2. Dezerteri nisu u modi…

8. To je bila jedna od slavnih bitaka protiv fasizma, koju je svako priznavao a mi je zaboravljamo.
   Nekoliko sitnica koje mozda i nisu:
   1. Predsjednik Republike je prisustvovao premijeri filma u sarajevskoj Skenderiji.
   2. U filmu se govori srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik. Da su to tada bila dva jezika filma ne be ni bilo.
   3. Veljko Bulajic koliko znam zivi jos u Zagrebu. Tuzno je da ga niko nije pozvao da dodje na ovu svecanost, obrati se video linkom ili posalje pismo. To je ipak njegov film i to je trebalo postovati

   1. Nije potrebno
      Pa biće pozvan na svečanost organizovanu tim povodom u Zagrebu.
      On je svojevremeno dobro unovčio svoje crnogorstvo.

9. Covece, napravili su los film u zemlji gde covek nije mogao da kupi ni farmerke – koliko li su para oprali i kako li su se nakrali?

10. Jadni cetnici, Neretva im je kost u grlu koju nikad nece progutati! Mogu da pisu bilo kakve gluposti i da se lazu medjusobno, svetska istorija je odavno napisana i zna se ko je bio ko i ko je sta bio. Do juce su svi bili partizani. Danas su svi cetnici. Sutra ce biti ko zna sta. Strasno.

11. @rale. Ista ta UDBA i OZNA su nakon rata streljale preko 30000 neduznih srpskih gradjana i pobacala ih u masovne grobnice koje se jos uvek otkrivaju sirom Srbije.

    1. Počelo je 1989. sa 300000 „nedužnih srpskih domaćina, intelektualaca i omladine“. Komunisti su imali detektor, najviše za srpske domaćine. Kako se razum ipak vraćao u glavce većine Srba, onaj deo koji je trovao, postajao je sve manje hrabar u lažima, pa je cifra padala. Pre nekoliko godina je važilo 80000 „nedužnih srpskih domaćina, intelektualaca i omladine“, a onda je advokat Alksandar Sekulović tužio dr Srđana Cvetkovića, dr Kostu Nikolića i dr Bojana Dimitrijevića koji su izmiščjali te cifre i „pobijenim srpskim domaćinima“ dodavali brojke na osnovu iskopanih kostiju iz grobova koji pripadaju vremenu turske okupacije i Topličkjog ustanka. Danas vidim 30000, a inače je utvršeno da je posle 1944. godine u Srbiji smrću kažnjeno nešto preko 15000 zločinaca i saradnika okupatora. Za tvoju informaciju @Sram te bilo, u Francuskoj je posle oslobođenja Pariza, u prvih mesec dana, vansudski streljano najmanje 30000 Francuza. Tamo je išao pred streljački stroj i onbaj ko je izdavao stan nemačkim oficirima. Jedan od najzanimljivijih slučajeva u Srbiji dogodiose u Čačku kod Velje Ilića, inače iz „poštene četničke porodice“ kako je sam izjavio na tv. Tako je „Komisija za utvrđivanje zločina komunista 1944/1946“ pri Narodnom muzeju Čačak, utvrdila da su „KOMUNISTI U PERIODU 1944. – 1946. LIKVIDIRALI 12000 ČAČANA“. Kad je komisiji skrenuta pažnja da su „malo preerali“ zato što je Čačak 1944. godine imao 9000 stanovnika, smanjili su na nekoliko hiljafa. Posle upozorenja SUBNOR Čačak na nekoliko stotina, a kada je jedan „entuzijasta, inače doktor istorije, najuren iz komisije, ona je u istom sastavu, minus jeda, donela definitivni zaključak: „U Čačku je tokom 1944/1946. godine presudom nadležnih sudova, na kaznu smrti streljanjem osuđeno 72 čačanina nad kojima je kazna izvršena. To je @Sram te bilo, stanje časti u delu srpske istoriuografije poslednjih 30 godina. Evo i ovih tvojih 30000 se uklopilo.

12. za sve one koji pišu komentare: istoriju pišu pobednici a ne kojekakvi likovi po internetu . . .

13. Ima li istine u ovom filmu?