Za one koji će uvek pomalo biti deca

Prvo izdanje objavljeno je u Glasnikovoj kolekciji „Glasovi“ krajem prošle godine povodom 100. godišnjice rođenja Branka Ćopića (1915-1984), jednog od najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, koji je svoja dela posvetio Bosanskoj krajini i Narodnooslobodilačkoj borbi, čiji je učesnik i sam bio.

Drugo izdanje Žurić je dopunio predgovorom u kome objašnjava kako „Ćopić sa kojim je on završio pisanjem knjige, nije završio sa njim, jer mu se, od kad se „Republika Ćopić“ pročula, neprekidno javljaju svi koji su imali bilo kakve veze sa slavnim piscem“.
„Voleći ovu knjigu, svi oni su pokazali da Branko Ćopić nikada neće biti zaboravljen i da ga i u budućim vremenima očekuju njegovi verni čitaoci, koji će i kada odrastu, zahvaljujući njemu, znati da uvek pomalo budu i deca“, konstatuje Žurić u predgovoru.

– Objavljivanje drugog izdanja „Republike Ćopić“ plod je prijatnog iznenađenja. Za interesovanje postoji više razloga – pre svega to što je ovaj roman bio u najužem izboru za dve prestižne nagrade i što su se u njemu na srećan način spojili svi geniji njenog autora. Vule Žurić je prvi srpski pisac postmodernista koji se vratio temi NOB-a. Ovom problematikom bavili su se mnogi od Dobrice Ćosića do Antonija Isakovića, ali je u antikomustičkom periodu zapuštena, ukoliko nije bila negacija. Kod Žurića tema NOB-a je siže za umetničko delo. On je svestan da NOB ima književni potencijal i legendarne junake, kakav je i Branko Ćopić, što se poklopilo sa Žurićevim opsesivnim interesovanjem za biografije pisaca – ocenio je publicista Muharem Bazdulj.

On smatra da je „ovo pravi roman s retkom i dragocenom osobinom da autor pišući o Ćopiću koristi Ćopićev jezik i stil, ali bez epigonstva“. Prema Bazduljevim rečima, „ovaj roman vodi do spoznaje i katarze koji su nisu mogući bez umetnosti“.

Napominjući da mu je ovo „prvo drugo izdanje nekog dela u životu“, Vule Žurić je rekao da je zadovoljan i da uživa u uspehu, te da bi o svom romanu rekao sve ono što se prethodno čulo od Bazdulja.

– Ja sam čovek čitanja i sve proističe iz poetike pisaca o kojima pišem. Ovaj roman je svet proze i poezije Branka Ćopića. Nadam se da će drugo izdanje romana imati dobar život kao i prvo. Neću prestati da se bavim Drugim svetskim ratom jer se u tim prelomnim periodima nalaze odgovori za sve ovo što nam se sada događa – rekao je Vule Žurić.

Na pitanje novinara da li Ćopić zapao u životnu krizu kad više nije mogao da piše, Žurić je odgovorio da je samoubistvo poznatog pisca 1984, koje je potreslo sve u nekadašnjoj Jugoslaviji, u njegovom romanu lični čin, jer nije želeo da od toga pravi društveno-političko pitanje.
Prema njegovim rečima, tokom rada na romanu o Ćopiću najviše ga je iznadio broj pisaca – muzičara koji nisu bili Srbi, a utočište su našli u Beogradu.

odsećajući na slučaj Antuna Gustava Matoša, koji se u prestonici Kraljevine Srbije izdržavao od sviranja violončela u orkestru Narodnog pozorišta, a ne od pisanja, Žurić je naveo i primer Ćopićevog prijatelja Zije Dizdarevića, za kog je rekao da je bio ovdašnji Stefan Grapeli.

Opčinjen piscima

Vule Žurić j(1969, Sarajevo), objavio je šest knjiga priča i devet romana. Autor je više radio-drama posvećenih Bori Stankoviću, Milanu Rakiću, Milutinu Uskokoviću, Emanuilu Jankoviću, Brani Cvetkoviću. Jedan je od autora scenarija za diplomski film Miloša Ajdinovića „Mrtav čovek ne štuca“. Knjige su mu prevođene na nemački, engleski, grčki, španski, portugalski, poljski, italijanski, francuski, mađarski i slovenački. Živi u Pančevu.

Ćopiću Lagunina knjižara u Kraljevu’]

Izdavačka kuća Laguna najavila je da će u petak njena Delfi knjižara u Kraljevu zvanično dobiti ime Branka Ćopića, „čija magija nikad neće prestati da zasmejava i opčinjava“. Na svečanosti imenovanja Delfi knjižare „Branko Ćopić“ trebalo bi da govore: gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić, Vule Žurić i direktorka Delfi knjižara Vesna Mihailović, najavljeno je iz Lagune.