Za promociju „Dare iz Jasenovca“ – 144 miliona dinara

To pokazuje i Rešenje o upotrebi sredstava iz tekuće budžetske rezerve koje je usvojeno 29. decembra 2020. godine.

Podsetimo, ovogodišnji srpski kandidat za Oskara našao se u žiži javnosti nakon što je američki časopis Varajeti, jedan od najuticajnijih filmskih magazina u svetu, objavio kritiku filma u kojoj je „Dara iz Jasenovca“, između ostalog, okarakterisana kao „neprekriveni primer srpske nacionalističke propagande“.

Autor teksta Džej Vajsberg je u određenom broju medija postao „omraženi neprijatelj Srbije“, a autori filma i pojedini predstavnici Filmskog centra Srbije izjavili su da je reč o političkom pamfletu a ne filmskoj kritici, te da iza svega stoji „antisrpska propaganda“ i „hrvatski lobisti“.

U međuvremenu je još nekoliko relevantnih američkih medija pisalo o problematičnim motivima koji stoje iza filma, kao i o njegovim umetničkim manjkavostima.

Dramu „Dara iz Jasenovca“ Predraga Gage Antonijevića je, kako je više puta isticano, u potpunosti podržala Vlada Republike Srbije.

O kom tačno iznosu je reč, nismo uspeli da saznamo od producenta filma Makse Ćatovića, koji nam je rekao da je on „pogrešna adresa“ i uputio nas na Filmski centar Srbije i produkcijsku kuću Film Danas.

Ni Jelena Trivan, predsednica Upravnog odbora FCS-a, ni predstavnici Film Danas nisu odgovorili na naša pitanja do zatvaranja broja.

Poslednja informacija o budžetu filma koja postoji u javnosti jeste sa konferencije za novinare povodom završetka prve faze snimanje filma, održane 2. novembra 2019.

– Ovaj film je od početka do kraja državni projekat i nema nikakvih privatnih sponzora. Biće to prvi igrani film o Jasenovcu koji je ikada snimljen, 75 godina nakon oslobođenja. Zato je država stala iza njega i bitno je da ovaj film ne bude lokalni projekat, odnosno da doživi i holivudsku premijeru i svetski život – istakla je tada Jelena Trivan.

Vlada i Filmski centar Srbije su, kako je ona tada kazala, do tog trenutka za njega opredelili 2,3 miliona evra, od čega je 1,3 miliona već bilo dato.

Trivan je tom prilikom najavila i da će država da pomogne da projekat bude završen na dostojanstven način i da sredstva neće nedostajati, te da je projekcija budžeta između 2,9 i 3,3 miliona evra.

Pomenuto je i da će u cilju međunarodne promocije biti osnovan specijalan fond „kako bi ‘Dara iz Jasenovca’ bila predstavljena i van naših granica, a istina o stradanju Srba, naročito dece, u ustaškim logorima došla do publike širom sveta“, a kao deo tima predstavljen je i producent Dan Tana, koji je kasnije bio u komisiji za izbor srpskog predstavnika za Oskara na kome je pobedio film „Dara iz Jasenovca“.

Zvanični podaci pokazuju da je „Dara iz Jasenovca“ dobila 61 milion dinara na konkursu FCS za nacionalnu temu 2018. godine.

Te godine konurs je održan dva puta jer je prvi bio poništen nakon što je predsednik komisije Žarko Dragojević dao ostavku jer, kako je izjavio, ostali članovi nisu bili naklonjeni projektu „Djeca Kozare“ Lordana Zafranovića, koji se takođe bavi temom Jasenovca i tragedijom koju su proživela deca u tom logoru. Nakon drugog raspisivanja pobedio je projekat Predraga Antonijevića, čije je snimanje počelo u septembru 2019.

Podaci objavljeni u Službenom glasniku pokazuju i da je u naredne dve godine dva puta iz budžetskih rezervi prebačeno još ukupno 200 miliona dinara radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih Filmskom centru Srbije za realizaciju filma „Dara“ – prvi put u maju 2019. u iznosu od 120 miliona dinara, a zatim i u februaru 2020. u iznosu od 80 miliona dinara.

Film je izabran i za srpskog kandidata za Oskara krajem novembra 2020. godine na konkursu koji su brojna filmska udruženja ocenila kao netransparentan. „Dara iz Jasenovca“ je time povodom dobila četiri miliona dinara, iznos koji Filmski centar Srbije inače već godinama izdvaja u svrhu podrške domaćem predstavniku u kampanji za Oskara.

Da je Republika Srbija izdvojila ozbiljan novac za film potvrdio je i predsednik Aleksandar Vučić.

– Glumci su fantastični. Veoma je važno što je takav film napravljen i ponosan sam što je država u njega uložila ozbiljan novac. Niko nije hteo, a ni smeo, da pravi film o Jasenovcu, i hvala Gagi Antonijeviću što je ovo uradio hrabro i otvoreno i što ga nije sramota da i u Holivudu pokaže: ovo smo mi Srbi stradalni. Sve je verno prikazano. Jeziva slika. Više je nego jasno na kom mestu se radnja dešava. Uveren sam da će i Antonijeviću i nama koji smo pomagali taj projekat suditi deo ovdašnje antisrpske javnosti, a u regionu i u svetu da ne govorim. Srećan sam što će naša deca koja u školama ne uče dovoljno o Jasenovcu, makar kroz jedan film moći da vide kolika je bila tragedija našeg naroda – rekao je Vučić u intervjuu koji je objavljen u božićnom broju Večernjih novosti.

Ovih dana i Vlada Republike Srpske opredelila je 500.000 maraka za podršku igranom filmu „Dara iz Jasenovca“.

Film je prošle nedelje počeo da se prikazuje u američkim bioskopima, a srpska premijera zakazana je za 22. april. Američka filmska akademija danas će saopštiti širi izbor od 15 filmova koji će biti razmatrani za nominaciju za Oskara u kategoriji najbolji strani film.

Film je bio prijavljen i kao kandidat za Zlatni globus, ali nije nominovan ni u jednoj od kategorija nagrada koje dodeljuju Holivudsko udruženje stranih novinara.

Za deset igranih filmova 257 miliona dinara

Filmski centar Srbije izdvojio je 257 miliona dinara za sufinansiranje domaćih dugometražnih igranih filmova za celu 2020. godinu. Na dva konkursa izabrano je ukupno deset naslova koji su podelili ovaj iznos.

„Bela vrana“ i „Balkanska međa“

Iz budžetskih rezervi poslednjih godina samo je nekoliko puta novac izdvajan za tačno određene kinematografske projekte. Poznato je da je za snimanje filma „Bela vrana“ reditelja Rejfa Fajnsa o čuvenom ruskom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu opredeljeno 62,2 miliona dinara u oktobru 2017, samo nekoliko meseci nakon što je slavni glumac i reditelj dobio srpski pasoš. Iste godine 24,8 miliona dinara usmereno je i za film „Balkanska međa“, srpsko-rusko ostvarenje čija radnja govori o malom odredu do 200 ruskih vojnika koji su ubačeni u specijalnu operaciju na Kosovu i Metohiji usred vojnog sukoba 1999. godine.

Rupa u budžetu

Iz budžetskih rezervi u 2020. godini Filmskom centru Srbije preusmereno je i 325.800.000 dinara „radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih Filmskom centru Srbije za podsticanje i podršku domaće kinematografije“. Zanimljivo je da je ova odluka doneta 4. juna, samo dve nedelje nakon javnog sukoba između Jelene Trivan, predsednice Upravnog odbora FCS-a, i tadašnjeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, zbog umanjenja budžeta FCS-a. Podsetimo, kada su u aprilu 2020. donete ekonomske mere za saniranje posledica pandemije korona virusa, predviđeno je 5,1 milijardi evra, ali za sektor kulture nisu planirana dodatna sredstva, već je budžet Ministarstva kulture i informisanja smanjen za više od 2,7 milijardi dinara. Mesec dana kasnije Jelena Trivan je izjavila da je FCS solidarno sa svim institucijama kulture smanjio budžet za 20 odsto, odnosno za 214 miliona dinara – koliko je MKI tražilo, a da je Ministarstvo „samoinicijativno dodatno kaznilo FCS umanjenjem budžeta za još 72,262 miliona dinara“. Vukosavljević je na njene navode odgovarao saopštenjima, u kome je između ostalog rekao i da je „s obzirom da FCS ima najveći budžet od svih ustanova kulture, logično da je do najvećeg smanjenja budžeta u nominalnom iznosu došlo upravo kod te ustanove“.

Novac iz budžetskih rezervi namenjen FCS-u bio je predviđen za: stalne troškove, u iznosu od 1.200.000 dinara, troškove putovanja, u iznosu od 1.000.000 dinara, usluge po ugovoru, u iznosu 500.000 dinara, te specijalizovane usluge, u iznosu od 323.100.000 dinara.

Moguća tužba protiv El-Ej tajmsa

Reditelj Predrag Antonijević izjavio je za portal nova.rs da se razmatra tužba protiv časopisa El-Ej tajms zbog kritike filma „Dara iz Jasenovca“.

– Taj tekst je najveća moguća bljuvotina sa istorijske tačke gledišta. To opet nije kritika, nego budalaština. Dobili su pismo, a razmatraće se i neke druge mere, jer je najgore to što autor tog teksta tvrdi da sam ja u film na silu ubacio Srbe i decu. To je najgori mogući falsifikat, još gori od onog u Varajetiju. Onaj u Varajetiju je bar napisao da je sve tačno, ali je film navodno propaganda, iako ne znam kako istina može da bude propaganda, a u El-Ej tajmsu piše da to nije tačno istorijski i da sam ja gurao Srbe i decu u priču o Jasenovcu. Šta na to čovek da kaže – navodi reditelj „Dare iz Jasenovca“.

U pomenutom tekstu autora Roberta Abele između ostalog stoji da je „najciničnije da je film kandidat za Oskara“, te da je „to je još jedan žalostan znak da je za neke ljude put do nagrade i uglednosti – i naizgled, efikasne poruke protiv komšija – ide preko Holokausta“. „Fašistička Hrvatska je pod ustaškim terorističkim režimom zaista bila marionetska država Trojnog pakta, i ogroman kompleks logora Jasenovac je bio pakao na zemlji za Jevreje. Ali ono što reditelj Predrag Antonijević želi da naglasi jeste da je uništavanje Srba bio njihov glavni fokus, i da su deca imala svoj logor. Samo kada ne bi smrdelo na postizanje poena u dugogodišnjoj regionalnoj zavadi“, piše između ostalog filmski kritičar.