Umetnički projekat “Šuma” arhitekata Mie David i Antonija Grgića osvojio je prvu nagradu na umetničkom konkursu “Praznina”, koji je bio posvećen spomeničkim rešenjima kojima bi se pamtile žrtve genocida u Srebrenici odlučio je žiri istoričarka umetnosti Olga Manojlović Pintar, umetnik Vladimir Miladinović i grafički dizajner Bojan Hadžihalilović.
„Šuma” je “participativni projekat i svaki građanin može da kupi sadnicu, zasadi je i doprinese srebreničkoj šumi. Drveće je dugovečnije od ljudi, a mi šumom dajemo fizički prostor žrtvama da ponovo budu sa nama, ali i one nas vraćaju u život”, rekla je Mia David, piše SEEcult.org.
„Nova pluća Srbije“
I Jutarnji list preneo je vest o umetničkom prokjektu „Šuma“ i izjavu Mie David u kojoj ona ističe da ovaj predlog spomeničkog rešenja za žrtve Srebrenice može biti put ozdravljenja Srbije, način da se ponovo diše.
„Šuma se sadi za žrtve genocida u Srebrenici. Za svakog ubijenog jedno drvo. Te sadnice će rasti, razvijati se i s vremenom stvoriti šumu. Taj početak treba prerasti u šumu svih žrtava i tako postati prostor ozdravljenja Srbije. Način da se ponovno diše. Nova pluća Srbije“.
Mia David je rekla da je rad pratilo promišljanje o tome šta je moguće uraditi u fizičkom prostoru ako nije dostupan, kao i da je “rešenje da se u vremenu liberalnog kapitalizma, kad nam javni prostori nisu na raspolaganju, okrenemo ka privatnim posedima”.
Antonio Grgić dodao je da je konkurs pratilo postavljanje pitanja i razmišljanje o tome na koji način sagraditi spomenik u zemlji koja ne želi taj spomenik, kao i da ovo pitanje nije jedinstveno za Srbiju, već i za Hrvatsku.
Sećanje na žrtve kao tajni zalog miru
Ravnopravno su nagrađeni i projekti “Srebrni svetionik” Borisa Petrovića, “Spomen soba // Praznina” Vladimira Pajića i “Kapija mira” Milke Kosanović.
Ideja konkursa “Praznina” bila je stvaranje spomeničkih inicijativa koje svedoče o neophodnosti pamćenja koje nije bazirano isključivo na osnovu etničke pripadnosti žrtava, kao i mesta na kojima se one pamte.
Ukazivanjem na ideološki okvir i režim istine koji je do zločina doveo, sećanje na žrtve srebreničkog genocida moći će da živi u Srbiji kao trajni zalog miru u našem regionu.
Projekat “Zagovaranje, artivizam, obrazovanje – nema mesta poricanju genocida u Srebrenici” podržan je od Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, koja podržava napore u uspostavljanju participativne kulture sećanja, regionalne saradnje i pomirenja u regionu Zapadnog Balkana, navodi portal SEEcult.org.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
