Zabava plus materijal za razmišljanje za poneti

Za režiju, adaptaciju, scenografiju i izbor muzike zadužen je Egon Savin, koji smatra da će se ovim komadom, čija je radnja iz epohe – 19. veka, izmeštena u Rusiju u vreme vlasti Borisa Jeljcina, na domaće pozorišne scene vratiti „komedija kao užasno ozbiljan žanr i kritičko sagledavanje sveta“. Svima će biti zabavno, ali će publika kući poneti materijal za razmišljanje, poruka je autorskog i glumačkog tima.

„Naslov komada je realističan, ali i metafizički. Ovo je metafizički realizam koji je anatomija življenja i tačno nas definiše. Neki su ovce koje navlače na sebe vučju kožu da bi opstali, dok se vuci oblače u ovce da bi druge pljačkali. Tema pljačke pojavljuje se u svakom ljudsko odnosu i užasno nas dira i pogađa“, naglasila je Ivana Vujić Kominac, upravnica NP u Beogradu. Više puta prekidane pripreme i nedovoljan broj proba obeležili su, prema rečima reditelja Egona Savina, rad na „ovoj ansambl predstavi kad joj vreme nije, kojom će se uprkos problemima sa pandemijom nacionalni teatar odužiti klasicima kojima je mesto na njihovoj sceni“.

„Ovaj komad izražava duh i mentalitet naše sredine. Iako je reč o delu nastalom sredinom 19. veka stavili smo ga u savremeni kontekst. Ostrovski je živeo u vreme velikih društvenih promena, stresnih pojava, naglog bogaćenja jedne klase, najave socijalnih promena što korespondira sa vremenom Jeljcinove vlasti i velikih prevrata koji prate raspad jedne velike svetske sile. Svi smo ružni kad se tlo pomera, jer tada svi krenu da spašavaju sebe. U društveni prevratima koje gledamo svakodnevno pod uvećanjem do izražaja stalno dolaze ružne strane ljudske prirode“, objasnio je Egon Savin, koji od ranije ima iskustvo sa Ostrovskim, režirao je njegovu Šumu.

Prema rečima Egona Savina, Vuci i ovce nisu najduža predstava u njegovoj režiji – komad traje dva sata, jer je reč o velikom delu, a on ne spada u reditelje koji skraćivanjem originala „prave komentar klasika“. „

Ovo je remek-delo. Poslastica za reditelja. Reč je o klasici, disciplini koja je zanemarena u našem pozorištu. Retko se radi Ostrovski, ali retko se rade i Šekspir, Molijer, Sofokle, Sterija… Zašto? Zato što je zahtevno. Potrebno je puno energije, talenta, vrhunska podela. Stvarati umetnički teatar na velikim delima klasične literature je ogroman rediteljski izazov“, smatra Egon Savin.

On upozorava da je „danas za mnoge komedija postala laka zabava, jer je zaboravljano kako se igra ovaj specifični žanr“.

„U ovom komadu, koji traži užasnu preciznost u govoru i slušanju partnera, nema većeg i manjeg zadatka. Ovo je kolektivna igra. U pitanju je najfinija, najsofisticiranija komedija što je za glumce veoma teško, iako je Ostrovski napisao fantastične dijaloge“, naglasila je glumica Olga Odanović, koja tumači ulogu Meropije Davidovne Murzavecke. Osim nje u Vucima i ovcama igraju i Bojan Dimitrojević, Sonja Kolačarić, Anastasia Mandić, Danijela Ugrenović, Radoslav Milenković, Aleksandar Đurica, Nebojša Kundačina, Bojan Krivokapić i Dimitrje Ilić. Kotmografkinja je Jelena Stokuća.

Dve godišnjice

Aleksandar Nikolajevič Ostrovski preminuo je pre 135 godina. U NP kažu da je on, posle Gogolja, drugi autor iz ruskog repertoara koji je igran na sceni ovog teatra. Pre 140 godina, 24. februara 1881, prvi put u NP premijerno je izveden njegov komad Zla svekrva u prevodu Milovana Glišića i režiji Toše Jovanovića. Aleksandar Nikolajevič Ostrovski (1823-1886), jedan je od najvažnijih ruskih pisaca i dramaturga 19. veka i najznačajniji predstavnik realizma u ruskoj drami čija su dela obeležila istoriju razvoja ruskog pozorišta. Po obrazovanju i očevoj želji bio je pravnik, jedno vreme radio je u sudu, a potom se uspešno bavio advokaturom, što mu je pomoglo da upozna izbliza mračno carstvo patrijarhalnog trgovačkog staleža, kojim se bavio u većini od svojih više od 50 pozorišnih komada. Komedija Vuci i ovce objavljena i premijerno izvedena 1875, a glavni lik je mlada i bogata udovica u jednom malom ruskom mestu, koja postaje predmetom zanimanja prevaranata, čiji je cilj njeno nasledstvo. Komad je kasnije doživeo filmsku i nekoliko TV adaptacija, uključujući i istoimenu TV dramu u produkciji RTV Beograd.

Komedija bez scene

Neverovatno je da Beograd, koji je izrodio mnoge velike komediografe, od koji su neki najveći u Evropi i svetu, od Sterije i Nušića do Dušana Kovačevića, nema scenu za komediju i satiru. Takva scena bila bi mogućnost za evropsku i svetsku afirmaciju – rekao je Egon Savin, juče na kobferniciji za medije u NP.