Zacrtavanje početka muzičkog preporoda u Beogradu

Ova opera je stvorila žanr koji se zadržao do danas. Verujem da je to razlog zašto je interesovanje publike bilo izuzetno veliko za ovu premijeru. Činjenica da na našim prostorima tek od nedavno postoji dovoljno pevača i instrumentalista koji su odlučili da se posvete proučavanju izvođenja rane muzike, kao i nedostatak instrumentarijuma koje je propisao Monteverdi, uticali su na to da se ova opera, evo, tek sada izvodi kod nas. A to što se ove godine proslavlja 450 godina od Monteverdijevog rođenja uticalo je da se odlučimo za izvođenje upravo ove opere – njene prve verzije iz 1607, kao što je to bilo na dvoru princa od Gonzage u Mantovi – objašnjava umetnički direktor Nove beogradske opera i dirigent Predrag Gosta, u razgovoru za Danas, razloge zbog kojih je trebalo 410 godina da posle premijere u Mantovi Monteverdijeva opera „Orfej“ u subotu u Operi i teatru Madlenianum prvi put bude izvedena i na operskoj sceni u Srbiji. „Orfej“ je ujedno i prva operska premijera u Madlenianumu u jubilarnoj 20. sezoni.

* Da li se može reći da ste beogradsku publiku počeli da pripremate za „Orfeja“ još početkom godine na Beogradskoj baroknoj akademiji, čija je tema bila „Monteverdijeva pozorišna muzika“?

– Da, a razlog zbog kog smo na jednoj od Baroknih akademija izvodili Monteverdijevu pozorišnu muziku bilo je upravo da „istražimo“ mogućnosti da operu „Orfej“ postavimo na scenu. Na neki način, tada smo se i odlučili da neke od pevača angažujemo.

* Vi ste i lično vezani za Monteverdija kao autora – izjavili ste da ste zahvaljujući njegovoj muzici ušli u svet rane muzike. Kako danas u 21. veku treba interpretirati dela muzičara koji je tvorac „muzičke drame“ i čija muzika spaja renesansu i barok?

– Monteverdijeva muzika me je od samog početka fascinirala, kao i njegova sudbina. U svoje vreme bio je pre svega poznat po svojim madrigalima, ali nakon odlaska u Veneciju, gde je živeo poslednjih 33 godine svog života, ostavio je bogat opus kompozicija koje su za mene jednostavno fantastične. Siguran sam da će „Orfej“ zacrtati i početak muzičkog preporoda u Beogradu, koji nam je toliko potreban.

* Da li se može praviti poređenje, kada je reč o negovanju i popularnosti rane muzike, između nas i sveta?

– U svetu se danas izvođenje ranog repertoara automatski vezuje za istorijske instrumente. Od šezdesetih godina je svugde u svetu pa i kod nas započeo pokret koji je povukao veliki broj sledbenika, a internet, imslp i YouTube omogućili su mladim generacijama da brže i lakše dođu i do notnog i zvučnog materijala. Poslednjih godina i kod nas ima sve više sledbenika ovog pristupa interpretaciji, a i povratnika naših umetnika koji su se usavršavali upravo u ovoj vrsti muzike u inostranstvu.

* Znači li to danas postoji prostor za popularizaciju i negovanje klasične muzike uprkos masovnom medijskom, pa i državnom propagiranju šunda, estrade, lake zabave i rijalitija?

– Apsolutno. Ja se profesionalno bavim upravo klasičnom i ranom muzikom ne zato što to moram, nego zato što to želim. Broj polaznika naših koncerata je svaki put sve veći, što pokazuje da ima puno onih koji su za alternativu. Mislim da je potrebno povećati kulturnu ponudu u gradu i zemlji, koja će omogućiti ljudima da mogu da biraju ono što žele da prate. Ako im „serviramo“ samo jednu vrstu muzike, oni nemaju ni mogućnosti da izaberu nešto drugo. Tako da nije problem u rijalitijima, nego u tome što su se oni razvili sistematski, jer je to neko želeo da razvije. Ako bismo to isto uradili na području klasične muzike, efekat na narod bi bio isti. Uostalom, tako je bilo u doba kada sam ja odrastao. Odgovornost je stoga na nama muzičarima da budemo proaktivni i nesebično prenosimo naše znanje i proširujemo naše aktivnosti, a ne da prebacujemo krivicu na nekog drugog. Tako je sa svime u životu.

Opera odabrana prema pevačima

– Svi učesnici u operi su pažljivo izabrani nakon višemesečnog „traženja“. Ali, kao što su kompozitori u prošlosti pisali za određene pevače, možemo reći da smo i mi izabrali operu zbog pevača s kojima smo se susreli i za koje smo osetili da bi bili idealni za određenu rolu i određenu operu. Nikola Diskić nas je, od prvog momenta kada smo ga čuli pre otprilike godinu dana, „kupio“ svojim glasom i glumačkom sposobnošću – objašnjava Gosta kako je za glavnu ulogu izbran bariton Nikola Diskić, koji je posle uspešne karijere u inostranstvu u „Orfeju“ u subotu debitovao i na beogradskoj operskog sceni.

Sinergija sa rediteljem

„Orfeja“, koji je plod nove saradnje Nove beogradske opere i Madlenianuma, režira Danijel Pfluger.

– Danijel i ja smo se upoznali u februaru ove godine u Bilu. Tada sam osetio sinergiju koja je izrasla u fantastičnu saradnju na tom projektu, a sada i na operi „Orfej“. Mislim da je ovo bilo krucijalno zašto sam odlučio da ga zamolim da režira u Beogradu – objašnjava Gosta odabir reditelja.

Odrastanje i perspektiva

* Pre četiri godine bili ste kandidat za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, gde ste iste godine gostovali sa predstavom „Didon i Eneja“. Da li Vas je posle osnivanja Nove beogradske opere prošla ta ambicija – zbog čega 2017. niste ponovo konkurisali i da li Nova opera planira novu saradnju sa NP?

– Nisam konkurisao zato što sam shvatio da angažovanje na razvoju Nove beogradske opere ima veću perspektivu, jer smo od samog početka u njoj podržali principe koji nam omogućavaju da brzo i dobro funkcionišemo. Sa Narodnim pozorištem sam odrastao i stalo mi je da se vrati u svoju slavu iz pedesetih. Ako mogu da pomognem, tu sam.

Repriza, gostovanja, koncerti

* Prva repriza „Orfeja“ u Madlenianumu zakazana je za 26. januar 2018, posle gostovanja u Bugarskoj. Da li publika osim toga treba da očekuje i tradicionalni božićni i novogodišnji koncert i šta planirate za 13. Festival rane muzike?

– Studio za ranu muziku planira održavanje svog tradicionalnog Božićno-novogodišnjeg koncerta barokne muzike 30. decembra na Kolarcu, a 13. Festival rane muzike je preliminarno planiran za jun 2018. godine. Od svog obnavljanja 2012. Festival se svake godine povećavao po kvalitetu i po broju koncerata. Trenutno smo tek u stadijumu planiranja, ali očekuje nas raznolika lepeza koncerata i majstorskih radionica, među kojima će fokus biti na muzici Kačinija i Fransoa Kuprena, čije godišnjice proslavljamo u 2018. godini.