Začudna atmosfera pod sarajevskim nebom i zvezde koje dolaze na festival za nula para

“Sigurno mesto” hrvatskog reditelja i pisca Juraja Lerotića, zasnovan na istinitoj priči o tragičnoj borbi Lerotića i njegove majke da pomognu njegovom suicidalnom bratu i sinu osvojio je glavnu Nagradu „Srce Sarajeva“ za najbolji film. Odluku o tome je doneo žiri kojim je predsedavao austrijski reditelj Sebastian Meise, a u kojem su bili francuska režiserka Lucile Hadžihalilović, hrvatska spisateljica-rediteljka Antoneta Alamat Kusijanović, srpski glumac Milan Marić i izraelski producent i konsultant Katriel Šori.

Predsednik žirija, reditelj i autor nagrađivanog filma “Konačna Sloboda” Sebastian Meise rekao je da Lerotićev film portretiše karaktere koji kidaju srce i da na jednostavan način donosi kompleksnu priču koja nas ispunjava očajem prikazujući društvo koje ne oseća bol drugih.
Juraju Lerotiću pripala je i Nagrada „Srce Sarajeva“ za najboljeg muškog glumca.

On je rekao da je izgubio brata i da taj gubitak njemu ništa ne može nadoknaditi ali da veruje da će njegov film podstaći javnu raspravu o važnosti mentalnog zdravlja.
– Ja sam izgubio brata, ne može meni ovo to nadoknaditi. Ali ovo je film, i između ostalog govori o metalnom zdravlju i nadam se da će se njegova dramaturgija preliti u javnu raspravu“, istakao je Lerotić.

Ukrajinska rediteljka Marijana Er Gorbah osvojila je nagradu za najbolju režiju za film „Klondajk“, koji prikazuje brutalnu realnost rata koji se odvija u ukrajinskom regionu Donbasa a iz perspektive trudne vlasnice imanja čiji se život i dom raspadaju.

Filmski kritičar Verajatija Guy Lodge opisao je ovo ostvarenje kao „beskompromisan, formalno izvanredan“film. Luksemburška glumica Viki Krips osvojila je “Srce Sarajeva” za najbolju glumicu i to za ulogu u filmu “Korset” rediteljke Marije Krojcer gde igra caricu Austrije Elizabetu koja putuje po Evropi da bi pobegla od života na dvoru.

„Srce Sarajeva“ za najbolji dokumentarni film dobio je Srđan Keča za film „Muzej revolucije“. Ogromna posećenost pokazala je da se nakon pauze zbog pandemije izazvane korona virisom publika uželela filma i druženja, i da se sa mnogo entuzijazma vratila u bioskope. Organizatori festivala i Sarajevo svojim šarmom postarali su se da im te želje ispune listom izvanrednih gostiju koji su prodefilovali Crvenim tepihom, i mnogo važnije predstavili svoje filmove u razgovorima s publikom. Bili su tu, između ostalih, švedski reditelj Ruben Ostlund čijim je nagrađenim filmom “Trougao tuge” uz kišu počeo 28. SFF, danski glumac Mads Mikelson, američki glumac i reditelj Džesi Ajzenberg, engleski reditelj Majkl Vinterbotom, bosanskohercegovačka rediteljka Jasmila Žbanić i mnogi drugi a, nažalost, u poslednjem trenutku, iz zdravstvenih razloga, otkazano je gostovanje proslavljenog holivudskog scenariste i reditelja Pola Šredera.

Delovalo je da i priroda ima svoju režiju i da će baš kao na početku, i poslednjeg festivalskog dana pasti kiša te da će premijera “Praznika rada” morati da se održi u zatvorenom prostoru, ali to se ipak nije desilo. Emir Hadžihafizbegović, koji glumi jednu od glavnih uloga u ovoj potresnoj psihološkoj postratnoj drami podsetio je koliko je SFF poseban događaj rekavši između ostalog da sve velike zvezde koje dolaze na ovu manifestaciju to čine za nula para.

– Sarajevo film festival je postao brendirani kulturološki “evant”. Na ovom festivalu je oko 800 akreditovanih novinara iz 54 zemlje svijeta, 250 filmova na 14 lokacija, održavaju se materklasovi, sastanci sa producentima iz regije Evrope i svijeta – podsetio je Hadžihafizbegović, dodajući da je on sam bio i učestvovao na svetskim festivalima, kakvi su „Kan“, „Berlin“, „Venecija“.

– Recimo, budžet „Venecije“ je 26 miliona eura, ali kad dođete na taj festival, i onako pogledate sa strane, ništa siromašnije ne izgleda Sarajevo film festival za dva i po miliona eura. Naprotiv, i u tom nekom vizuelnom, i u esnafskom, i u kinematografskom smislu je prejak festival. Ljudi se vežu za “Red Carpet”, za takmičarski program, za najveće filmsko platno u Evropi…Četiri hiljade gledalaca u toj začudnoj atmosferi pod sarajevskim nebom zaista stvara fantastičan ugođaj – konstatovao je Hadžihafizbegović na koktelu u Kamernom Teatru 55 čiji je direktor.

– Festival je narastao do te mjere da ove velike filmske zvjezde, od Žerar Depardjea, preko Majkl Daglasa, Žilijet Bionoš, Morgana Fridmana, Anđeline Džoli i Breda Pita, Roberta De Nira, oni sve festivale, koje posjećuju dobro naplaćuju…Ovdje, velike zvjezde dolaze za ovoliko para – kazao je, pokazujući prstima znak nule.

– Zato što im je prenešeno da nemamo para, pošto nemamo. A onda sudarajući se i sa festivalom i sa tim duhom grada Sarajeva ponesu fenomenalne impresije. Recimo, Miki Rurk je ostao posle festivala još deset dana. Nije se htio vratiti u Ameriku – prisetio se Emir Hadžihafizbegović jedne od situacija s prošlih izdanja Sarajevo film festivala.

Kategorije
Nagrade Srce Sarajeva dodeljene su i u brojnim drugim kategorijama. Najbolji kratki dokumentarni film SFF-a je „Mi… Kompozicija“ Visara Jusufija, dok je poseban pomen žirija zaslužilo ostvarenje „Babajanja“Ante Zlatka Stolice iz Hrvatske. U konkurenciji dokumentarnog filma „Nagrada za ljudska prava“ pripala je filmu „Veće od traume“ hrvatske autorke Vedrane Pribačić, a“Specijalnu nagradu žirija“ dobilo je „Krhko sećanje“ Igora Ivanjka iz Ukrajine. „Srce Sarajeva“ za najbolji kratki film pripalo je mađarsko-rumunskom filmu „Naopako“ Balasa Turajia, a poseban pomen žirija osvojio je grčko-austrijski film“Pet poslepodne kraj mora“ Valentina Stejskala. „Srce Sarajeva“ za najbolji studentski film“ pripalo je za „Nije zima za komarce“ Josipa Lukića i Klare Šovagović iz Hrvatske. Specijalna nagrada za promociju rodne ravnopravnosti pripala je filmu „Aftersun“ Šarlot Vels.