Kao plod zajedničkog rada i korišćenja zajedničkih fondova u oblasti dvopređnog pletenja i šara Etnografskog muzeja u Beogradu i Zavičajnog muzeja u Knjaževcu juče je u „etno-muzejskom“ prostoru na beogradskom Studentskom trgu otvorena izložba „Ornamentalna baština – dvopređne čarape Srbije“.
Autorka izložbe je muzejska savetnica Dušica Živković.
U onlajn umetničkom programu koji je uživo prenošen preko Jutjub stranice Etnografskog muzeja postavku su otvorili direktorka ove ustanove Tijana Čolak Antić Popović i Nebojša Bradić, predsednik Kreativne Srbije.
Kako se juče čulo, izložba je nastala kao rezultat višegodišnjeg istraživanja načina izrade i ukrašavanja dvopređnih čarapa, kao dela narodnog kostima i ornamentalne baštine Srbije.
Izbor predmeta, prema rečima autora, „ukazuje ne samo na veštinu pletenja već i na zadivljujuću lepotu narodne umetnosti, na unikatna umetnička dela anonimnih narodnih umetnica pletilja“.
U postavci je izloženo 58 čarapa s kraja 19. i početka 20 veka, kao i u svetu jedinstvena kolekcija crteža dvopređnih čarapa i šara – 17 crteža i 78 tabli ornamenta.
„Ova kolekcija je neprocenjivo vredan deo kulturne baštine Srbije. Dvopređni ornamenti liče na slova ili simbole starih ili davno nestalih civilizacija, ali i na savremene QR kodove, kao da su matematički proračunati. Nama danas estetski deluju zadivljujuće. Za pletilje koje ih čuvaju i znaju da ih pletu na vunenim čarapama, oni svojim raskošnim oblikom i bojama progovaraju iz fantastičnog i mističnog sveta ornamentalne baštine i viševekovne tradicije. Ornamenti na čarapama su vekovima stvarani kroz generacije znanjem, umećem i veštinom pletilja i predstavljaju ne samo vrhunska zanatska dostignuća, već i unikatno umetničko delo anonimnog narodnog umetnika, jer se retko mogu naći dva para čarapa koje su ukrašavane istim šarama i ornamentnim kompozicijama“, ističe Dušica Živković u katalogu izložbe.
Ona smatra da su „starovremenske čarape autobiografija pletilje – žene iz patrijarhalne zajednice, a postaju i svedočanstva svakodnevnog života iz prošlosti“.
„Dvopređno pletenje je stara tehnika za izradu čarapa od domaće vune, uz korišćenje pet igala, kojom se dve niti – pređe različite boje prepliću tako da formiraju dvopređni ornament – šaru. Danas su dvopređne čarape, osim u muzejskim zbirkama, kao deo narodne nošnje prisutne tokom scenskog izvođenja narodnih igara, pesama ili na raznim kulturnim i turističkim manifestacijama na kojima se prezentuje nematerijalno kulturno nasleđe. Umeće i veština dvopređnog pletenja upisani su na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije“, objašnjava Dušica Živković, koja je izložbu realizovala uz pomoć Vladimira i Dalibora Vinkića, zaduženih za vizuelni identitet, dizajn, animaciju, aplikacije, digitalne sadržaje, kao i IM Produkcije Beograd.
Reč je o multimedijalnoj izložbi na kojoj je prikazano i znanje i veština pletenja dvopređnih čarapa još uvek prisutno na području istočne Srbije, u okolini Knjaževca.
– Deo ornamentike koju imamo na ovoj izložbi može se naći i na drugim mestima u svetu, ali ornamentika dvopređnih čarapa po mnogo čemu je posebna i zaslužuje prezentaciju ne samo u našoj zemlji, već i u Evropi. Nastojimo da očuvamo trud predaka i prezentujemo ga na dostojan način. Verujemo da izložbe nisu samo sećanja na daleku prošlost, već i da imaju supstancu za vremena koja dolaze. Nadamo se da će to posetioci ove multimedijalne izložbe prepoznati i da će to za njih biti inspirativno i kreativno iskustvo. Mi smo ovaj događaj – njegovo otvaranje ukrasili i pevanjem narodne umetnice Svetlane Spajić, kao i nastupom Nacionalne fondacije za igru – kaže za Danas Nebojša Bradić.
Najstarije sačuvane čarape u Evropi
U Etnografsko muzeju skreću pažnju da je „ornamentalna baština dvopređno, ukorenjena kako u slovenskoj kulturi, tako i u antičkim ornamentalnim motivima, oličena je u najstarijem primerku dvopređnih čarapa iz 18. veka, možda najstarijim potpuno sačuvanim čarapama u Evropi“. Takođe ističu i da „ovakvi rariteti čine fenomenološki kamen temeljac muzejskog poduhvata“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
