Zadužbina Nikole Spasića: Molimo institucije, medije i građane da zaustave kriminalno otimanje 1foto Miroslav Dragojević Danas

Uprkos pravosnažnoj presudi Prvog opštinskog suda od 26. januara 2007. godine (P. 3805/05), kojom je utvrđeno da je cela zgrada u Knez Mihailovoj ulici 33 državna svojina, Republički geodetski zavod skandalozno i mimo svojih zakonskih ovlašćenja poništio je ovu odluku, pa bi zdanje koje pripada Zadužbini Nikole Spasića i kulturno je dobro, koliko sutra moglo da se nađe u prodaji privatnim licima, upozorio je javnost na jučeršnjoj konferenciji za novinare u Medija centru advokat Vojin Đekić, upravitelj Zadužbine.

Radi se o otimanju 2.092,46 kvadratnih metara poslovnog prostora na prvom i drugom spratu zgrade u Knez Mihailovoj 33, tržišne vrednosti od oko 15 miliona evra, koje kriminalno i bahato sprovodi republički katastar, o čemu je Danas već pisao.
Iako nema zakonska ovlašćenja i apsolutno nije nadležan da odlučuje o pravu svojine nad imovinom, republički katastar je ignorisao pravosnažnu presudu suda koja je obavezujuća za sve državne organe i treća lica, i važi zauvek ukoliko se zakon ne promeni.

– Devetog juna ove godine Rešenjem (952-02-23-1726/2023), koje je potpisao Milan Bjelanović, načelnik odeljenja republičkog katastra, a po ovlašćenju njegovog direktora, prvi i drugi sprat Spasićeve zadužbine u Knez Mihailovoj 33 preneo je u privatnu svojinu preduzeća „Jugoelektro“, koje je samo zakupac tog prostora i nema nikakvog prava na svojinu. Prvi Opštinski sud je to utvrdio pre skoro sedamnaest godina, i naložio katastru da se cela zgrada u Knez Mihailovoj 33 upiše u knjige kao državna svojina, a da „Jugoelektro“, kao zakupac prostora na prvom i drugom spratu, ne može tome da se protivi. Malo je reći da je rešenje koje je Bjelanović potpisao elementarno kršenje zakona i uvreda za zdrav razum, jer katastar, iako je bio dužan da sprovodi ovu presudu suda to očigledno nije učinio, i cela procedura kojom se odvijala ova otimačina državne svojine i Zadužbine Nikole Spasića apsolutno je očigledna i pravno utvrdiva. Pozvali smo Bjelanovića na ovu konferenciju da se pred javnošću pojavi zajedno sa nama, ali kao što viidimo nije došao – rekao je Đekić, ističući da se ni od predstavnika države i državnih institucija, uprkos saopštenju koje su im uputili, niko nije oglasio.

– Sve smo pozvali, i 10. jula kao Zadužbina svima smo se obratili saopštenjem – predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Brnabić, Ministarstvu kulture, Državnom pravobranilaštvu, Republičkoj direkciji za imovinu, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture – Beograd, Agenciji za restituciju, Gradskoj opštini Stari Grad, ali nikakav odgovor za sada nismo dobili, i niko od ovih predstavnika nije došao na današnju konferenciju. Zato molimo kulturnu javnost, medije i građane Srbije da nam pomognu da se zaustavi skandalozna i kriminalna otimačina dela Zadužbine Nikole Spasića u Knez Mihailovoj 33, koja je kulturno dobro i državna svojina, i koju bi, pre svega, država trebalo da štiti u svom interesu.

Zadužbina Nikole Spasića: Molimo institucije, medije i građane da zaustave kriminalno otimanje 2
foto Miroslav Dragojević Danas

Kako je podsetio Đekić, Nikola Spasić je svom narodu ostavio vrednosti koje su u tom trenutku iznosile koliko i fond Nobelove nagrade, testamentom je zabranio otuđenje i prodaju imovine, i utvrdio da je njegova Zadužbina dužna da je čuva, da je izdaje po tržišnim cenama, da od tog novca humanitarno pomaže zdravstvo, poljoprivredu, ustanove, pojedince kojima je pomoć potrebna…, i da održava tu imovinu.

– Da bi bilo jasnije o kakvom se otimanju ovde radi, podsetiću da je Zadužbina Nikole Spasića od 2012. u postupku restitucije da joj se vrati imovina, i s obzirom da je ona velika, pet zgrada, Agencija za restituciju rešava zgradu po zgradu. Po zakonu, u fizičkom obliku, mogu da nam se vrate samo one koje su u državnoj svojini. Ukoliko je neka zgrada u međuvremenu privatizovana, Zadužbini bi se isplatilo obeštećenje koje po zakonu maksimalno iznosi pola miliona evra, što je zanemarljivo za vrednost prostora prvog i drugog sprata zgrade u Knez Mihailovoj 33 – naveo je Đekić i istakao:

– U svojstvu zainteresovanog lica za vraćanje imovine, Zadužbina je podnela tužbu Upravnom sudu, tražimo da se poništi konačno rešenje Republičkog geodetskog zavoda, iliti katastra, jer ne postoji ni jedan pravni osnov, ni jedan validni papir na osnovu čega bi „Jugoelektro“ mogao da stekne ovu svojinu. A imajući u vidu da katastar krši zakon i ne priznaje pravosnažnu sudsku odluku da je cela zgrada u Knez Mihailovoj 33 u državnoj svojini, kao i mnoge druge nezakonitosti koje je učinio u postupku donošenja ovog rešenja, smatramo da postoji velika opasnost da ova imovina odmah bude prodata moćnim pojedincima, ne čekajući završetak procesa po našoj tužbi Upravnom sudu. Tako bi Zadužbini Nikole Spasića, u postupku restitucije, bilo onemogućeno vraćanje nacionalizovane imovine na prvom i drugom spratu u ulici Kneza Mihaila broj 33 – objasnio je Đekić, apelujući još jednom za pomoć države, institucija, medija, građana Srbije da se ova pljačka ne dozvoli.

– Pomozite Zadužbini Nikole Spasića da se sačuva, kao što ste animiranjem čitave javnosti pomogli da Dečje pozorište „Boško Buha“ ostane na Trgu Republike, i da sačuva svoj prostor u kojem se nalazi od 1950. godine, iako su skandaloznim privatizacijama pokušali da ga isteraju – rekao je na kraju jučerašnje konferencije Vojin Đekić obraćajući se medijima.

„Jugoelektro“, peduzeće samo na „papiru“, skriva se vlasnik firme UTP iz Kruševca

Kako je istakao upravitelj Spasićeve Zadužbine, ono što je najalarmantnije u ovoj priči jeste činjenica da „Jugoelektro“ kao firma postoji samo na papiru.

– „Jugoelektro“ je u blokadi već pet godina, to je zvaničan podatak Narodne banke Srbije, a ima jedno zaposleno lice, i to direktora, i ne ostvaruje nikakav prihod, što se takođe može videti, jedino ako ga neko finansira. najvažnije je to što „Jugoelektro“ postoji samo na papiru – pod tim imenom je upisan u Agenciji za privredne registre, a njegovi vlasnici su UTP Trgovina iz Kruševca sa pedeset odsto udela, i Euro KB RENT iz Beograda sa takođe pedeset odsto. Znači, „Jugoelektro“ osim imena nema ništa u svom vlasništvu, s tim što Euro KB ima svog vlasnika, a pravi vlasnik UTP iz Kruševca je neka treća firma, odnosno, „firmina firma“, sa sto odsto u udela. Očigledno je da se tu radi o sakrivanju pravog vlasnika i nekim kriminalnim radnjama, kao što je i ceo postupak donošenja ovog rešenja katastra kriminalan – istakao je Đekić.

Kako je juče objasnio javnosti, da bi katastar, iliti Republički geodetski zavod mogao da donese rešenje kojim „Jugoelektro“ postaje vlasnik prvog i drugog sprata zgrade u Knez Mihailovoj 33, s bzirom da je ona skoro 17 godina svojina države, morao bi da postoji zakonski ugovor o prenosu državne imovine na „Jugoelektro“.

– Ali, takav ugovor ne postoji. Da je sve urađeno na kriminalan način dokazuje i to što Zadužbini nije ni dostavljeno prvo rešenje, koje je po instanci najpre doneo katastar Stari Grad, i kojim se „Jugoelektro“imenuje za vlasnika dela zgrade, tako da nismo odmah mogli da uložimo žalbu. Dobili smo samo rešenje republičkog katastra koji je potvrdio ovu odluku, i nezamislivo objašnjenje za kršenje zakonske procedure koju smo prijavili – objasnio je Đekić.

Zadužbina Nikole Spasića: Molimo institucije, medije i građane da zaustave kriminalno otimanje 3
foto Miroslav Dragojević Danas

Nada Todorović: Veliki rezultati Zadužbine

Predsednica Upravnog odbora Zadužbine, prim dr Nada Todorović, podsetila je na njenu delatnost i velike rezultate koje je ostvarila.

– Zadužbina Nikole Spasića ima neprekidan pravni kontinuitet postojanja i rada počev od osnivanja 1920. pa sve do danas. Sagradila je 1935, opremila i predala na korišćenje Bolnicu u Beogradu, službeno nazvanu Gradska bolnica sa 100 bolesničkih postelja, u kojoj sam i ja radila. Ta zgrada je bila nukleus kasnijeg velikog kliničko bolničkog centra Zvezdara, i dan danas je u funkciji i u njoj se nalazi hirurgija. Zadužbina je podigla i bolnicu u Kumanovu sa 50 bolesničkih postelja koja je završena iste godine, bolnicu u Krupnju, Dom za iznemogle i sirote srpske građane u Knjaževcu koji je imao 36 mesta – istakla je Todorović, podsećajući da je podignut Spasićev paviljon na Starom sajmištu, u kome je 11. septembra 1937. godine priređena izložba našeg turizma i održana svečanost otvaranja prvog beogradskog sajma, kao i na mnoge druge projekte iza koji danas stoji Zadužbina, koja je samo u prošloj godini u donacijama dala više od 33 miliona dinara

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari