Zafranović: U glavi imam Nikolu Koju za jednu kompliciranu rolu

– Dosta sam radostan da je konačno podržan projekat. Posle tri komisije koje su, manje-više, sve hvalile scenario, ali nisu davali nikakav novac, konačno smo dobili podršku za film. To je za mene neočekivana novost – kazao je za Danas Lordan Zafranović, koji je godinama istrajavao u želji da realizuje ovaj projekat.

On je skrenuo pažnju „da je posle prvog odbijanja od komisije, pošto je scenario postao javan, došlo do toga da su i neki drugi posegnuli za istom temom“.

– Tako je napravljen jedan film u Hrvatskoj, drugi u Srbiji, ali to ne znači ništa jer je ova tema neiscrpna. Scenario, koji je napisao Arsen Diklić, garantira film koji bi mogao da ima i festivalski i komercijalni uspeh u svetu s obzirom na to da su u pitanju djeca, da je u pitanju rat koji najviše pogađa nevinu djecu a to je veoma aktualna tema danas – konstatuje Zafranović.

On dodaje da sad predstoji sklapanje finansijske konstrukcije za film sa ostalim republikama bivše Jugoslavije koje ovu temu mogu da podrže, kao i evropski fond Euroimaž i Češka, gde Zafranović inače živi i radi. On veruje da će se finansijsku konstrukciju zatvoriti za šest-sedam meseci. Kad je reč o glumačkoj postavi, Zafranović kaže da će birati decu iz područja Kozare jer želi autentičnost u svakom smislu pa tako i u jeziku.

– Želio bih da to budu djeca iz tog kraja. Siguran sam da tamo ima talentirane djece koja bi mogla da igraju vrlo teške uloge. Što se tiče odraslih, naravno da će to biti mješana ekipa iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Još je prerano ali u glavi imam Nikolu Koju za ulogu koja je možda i najveća. Reč je o ustaši, ali koji poseduje izvesne crte humanizma. Tu se mješa dobro sa zlom i to bi mogla biti vrhunska rola za Nikolu Koju – otkriva Zafranović za naš list dodajući da je reč o ustaši koji usvaja jedno od dece sa Kozare i postaje mu otac što pokazuje da „ima neke ljudskosti u njemu, ali mu više preteže zlo“.

Upitan da li je menjao scenario Zafranović odgovara da su ga „malo modernizirali“.

– Prošlo je 30 godina od kada je Arsen Diklić napisao tekst. Verujem da je moje ogromno iskustvo doprinijelo da se neke stvari poboljšaju, moderniziraju a promjenili smo i sami finale filma. Ja se spremam za jedan vrlo žestok film jer to je neka moja tema. Po unutrašnjoj snazi koju osjećam i po kondiciji koju imam ja mislim da ću napraviti veoma provokativno, snažno ostvarenje koje će izazvati polemike. Potrebno je da se ovaj film napravi i to udarno i snažno da izazove diskusiju o tome što se to desilo od 1941. do 19945. u Hrvatskoj u logorima smrti – zaključuje Lordan Zafranović.

Miša Mogorović, producent projekta „Djeca Kozare“, koji je, prema Zafranovićevim rečima, mnogo više od toga, jer intimno želi da se snimi ovaj film, kazao je za Danas da mu je drago što je FCS prepoznao kvalitet, ali i to što su bili uporni da godinama konkurišu uvereni u važnost teme kojom se film bavi, kao i kvalitet scenarija.

– Iskreno mi je da je drago da su komisija i Upravni odbor FCS prepoznali kvalitet projekta „Djeca Kozare“. Bili smo uporni na konkursima iz godine u godinu jer smo uvereni i u kvalitet scenarija jednog od naših najvećih pisaca, kao i u njegov posebni značaj u današnje vreme. Snažna antifašistička i humanistička ideja scenarija sa važnom nacionalnom temom nam je danas itekako potrebna. Više puta sam rekao da je ovo najbolji i najuzbudljiviji scenario koji sam pročitao. Siguran sam da će Lordanovo rediteljsko umeće i umetnički senzibilitet obogatiti našu kinematografiju za još jedan veliki i važan film. Sa radošću nastavljam rad na pripremama i realizaciji ovog projekta. – poručio je Miša Mogorović.

Jelena Trivan, predsednica UO Filmskog centra Srbije, potvrdila je za Danas saopštenje Ministarstva kulture i informisanja u kome je prvo plasirana vest da je FCS podržao Zafranovićev projekat.

– Do sada nijedna komisija, a menjale su se tri, nisu podržale film Lordana Zafranovića. Objašnjenje predsednika komisije Aleksandra Protića koje je dato Filmskom centru je da ovog puta producent garantuje izvodljivost tog filma i da je scenaristički rađeno na projektu. Imajući u vidu da je u pitanju stari scenario, on je u međuvremenu inoviran, dorađen, tako da zadovoljava umetničke kriterijume komisije. Mi kao Upravni odbor smo samo jednoglasno glasali za predlog komisije koja je podržala dva filma sa nacionalnom temom. Jedan je „Djeca Kozare“, drugi „Heroji Halijerda“ – kazala je Jelena Trivan.