Zagonetan omnibus za prosvetljenje publike: O novom filmu Jorgosa Lantimosa “Kind of kindness”

Ovim filmom on se vratio svojim korenima i sa svojim ko-scenaristom sa početka karijere Eftimijem Filipouom (Efthimys Fillipou) napravio još jedan bizaran i briljantan film.

To je basna sastavljena od tri maestralne, osobite, zbunjujuće i međusobno povezane storije.

U prvom segmentu, nazvanom Smrt RMF, Džesi Plemons (Jesse Plemons) igra slugu, lakeja svom šefu – tiraninu Viljemu Dafou (Willem Dafoe), koji sprovodi svakodnevnu kontrolu nad svakim, pa i nasitnijim detaljem njegovog života – kada će da ustane, šta ce da jede, kako će da se obuče, šta će da čita, kada će da opšti sa svojom suprugom, igra je Hong Čai (Hong Chau)…

Ako i kada i pomisli da mu se suprotstavi i uradi nešto kako bi se oslobodio njegove tiranije, on otkriva da je to prilično riskantan potez, budući da je identično iskustvo imala i njegova koleginica koju igra Ema Stoun (Emma Stone).

I konačno, shvata da je i kada dođe u situciju da omiriše ukus slobode, zbunjen, frustriran i da ne zna šta bi s njom!

U drugoj sekvenci, koja je za nijansu mračnija, Plemons se pojavljuje u ulozi policajca, uznemirenog što mu se supruga – igra je Ema Stoun, nije vratila sa morske ekspedicije.

I kada se ipak sve srećno završilo i ona konačno stigla, on počinje da sumnja da li je to zapravo ona?!

Jer mu sve deluje čudno – čokoladu koju je prezirala sada tamani, cipele koje je nosila sada više ne može da obuje…

On postaje opsednut idejom da je ona najobičnija varalica, a da bi mu dokazala da to nije tako, on je izlaže izuzetno brutalnim iskustvima.

Slične ideje moći, vladavine i kontrole, njihovog sprovođenja ili bekstva od njih, prisutne su i u trećoj priči sa ludim nazivom “RMF jede sendvič”.

U njoj se Ema Stoun i Plemons pojavljuju kao dvoje ekscentričnih članova kulta, na čijem su čelu lideri – mesije – Dafoz i Čaun.

Kult se bavi potragom za ljudima sa specijalnim darom da mrtve ponovo vrate u život.

Stoun ima grižu savesti što je napustila porodicu – supruga i ćerku i kada se na kratko vraća da ih vidi, postaje vam jasno zašto je to zapravo učinila.

“Kind of kindness” je nepredvidiv, ekstremno zagonetan, uznemirujući i urnebesno zabavan omnibus.

Na kraju cele sage nije jasno da li Jorgos ovim opusom želi da zabavi, da alarmira ili da prosvetli publiku?

Najverovatnije sve to zajedno i istovremeno.

Uostalom on svakom gledaocu prepušta da sam dođe do svog doživljaja, tumačenja i zaključka.

U vreme kada je film uglavnom ludački jednostavan i direktan “Kind of kindness” upravo oduševljava zbog svoje dvosmislenosti.

Uostalom teško je bilo i očekivati da Lanthimos napravi nesto banalno, jasno, prosto.

Ne, njegov film izaziva moru i vrtoglavicu i zahteva puni angažman gledaoca.

Po meni, to je Lantimosova slika i kritika sveta u kome živimo i na koji smo pristali – na kontrolu onoga što radimo, mislimo, verujmo, našeg intelekta, emocija, socijalnog i privatnog života…

Na našu poslušnost, ćutanje, pristajanje, praznoverje, na našu slabost i kukavičluk da se pobunimo i mislimo svojom glavom.

Gledati ovaj film je veliki izazov i ozbiljan poduhvat, ali isto tako i veliki užitak.

Pre svega filmski i estetski.

Sa sjajnom glumačkom ekipom, pri čemu se isti glumci pojavljuju u različitim ulogama u sve tri epizode.

Film je dobrim delom šokantan, ali na momente i đavolski zabavan i lud.

Sa ubitačnim crnim humorom.

Za neke će to biti frustrirajuće iskustvo, zbog nedostatka jasnih odgovora, ili će im jednostavno sve ovo biti suviše mučno da bi uživali.

No, vredi pokušati!