Zajedničko negovanje kulture govora, jezika i pisma

Potpise na ovaj dokument stavili su resorni ministar Vladan Vukosavljević i predsednik Odbora za standardizaciju jezika Sreto Tanasić, čime je definisan dalji zajednički rad na „negovanju kulture govora, opšte pismenosti i ćiriličnog pisma“, što je jedan od glavnih prioriteta ovog resora Vlade Srbije.

– Odbor za standardizaciju jezika je telo koje ima ugled i bez nas, ali ovo ministarstvo je zainteresovano za bitna pitanja jezičke kulture. Na osnovu ovog protokola, Odbor će, između ostalog, najmanje jednom godišnje podnositi izveštaj Ministarstvu o pitanju standardizacije jezika i razvoja ćiriličnog pisma, a na poziv Ministarstva učestvovaće savetodavno u donošenje zakona koji se tiču jezičke politike, normi i standarda, kao i svega što je vezano za kulturu jezika i govora – objasnio je ministar Vukosavljević.

On je rekao da je Predlog izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu predat Vladi Srbije i da bi uskoro mogao da se nađe pred srpskim parlamentom.

– Možemo se pohvaliti da se manjinska prava, kad je reč o jeziku i pismu, kod nas poštuju po najvišim evropskom standardima, što se ne može reći i za srpski jezik i ćirilično pismo. Njihova zaštita u javnoj i službenoj upotrebi je jedan od naših prioriteta. Iako se ćirilica uči od prvog razreda osnovne škole, mi smatramo da je ugrožena širenjem novih kultura, drugih jezika, savremene tehnologije, jer je pismo živo onoliko koliko se primenjuje. I kad je reč o kulturi govora i jezika i u medijima, najblaže rečeno, ima prostora da se poboljšaju – rekao je Vukosavljević.

Primedbe dela javnosti da su „mere zaštite ćirilice uperene protiv latinice“ nazvao je „detinjarijama i besmislicama“.

– Odbor za standardizaciju je najviše stručno telo srpskog naroda koje osmišljava i sprovodi jezičku politiku u saradnji sa državom i stara se o statusu srpskog jezika i pisma. Osnovan je 1997. i u njemu su predstavnici svih institucija zaduženih za srpski jezik sa srpskog govornog područja – akademija nauka, nadležnih fakulteta i obrazovnih institucija u Srbiji, Crnoj Gori i RS, kao i Matice srpske. U proteklih 18 godina država se povremeno obraćala i konsultovala sa Odborom, ali se u krupnim pitanjima ponašala kao da ne postoji. Odnos se promenio u poslednje dve godine sa ministarstvom u ovom sastavu i od prošle godine Odbor dobija i državnu pomoć – naglasio je Sreto Tanasić.

Osim što je Odbor za standardizaciju konsultovan u vezi sa pitanjem državljanstva i zvanične valute EU, koja se na srpskom jeziku zove evro, a ne „euro“, ovo telo je, uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja, objavilo zbirku „Odluka Odbora za standardizaciju srpskog jezika“, koju su povodom 20 godina od njegovog osnivanja priredili: Veljko Brborić, Jovan Vuksanović, Milan Tasić i Sreto Tanasić. Ova knjiga je juče podeljena novinarima posle potpisivanja Protokola i konferencije za štampu u Ministarstvu kulture.

Javni govor u bezdanu prostakluka

– Naš javni govor i u političkom i svakom drugom smislu i u pisanim i u elektronskim medijima sve više klizi u bezdan skarednosti i prostakluka. To nije dobro za društvo, to je dokaz veoma lošeg stanja. Držeći se svojih nadležnosti, mi činimo koliko možemo različitim merama, a jedna od njih je i ovaj protokol – odgovorio je ministar Vukosavljević na pitanje Danasa kad će Ministarstvo na čijem je čelu početi da koristi svoja zakonska ovlašćenja na zaštiti kulture javnog govora kad je reč o naslovnim stranama, tekstovima i informativnim emisijama u kojima se forsira govor mržnje, nepoštovanje političkim protivnika, neistomišljenika, pokojnika…

Vukosavljević se slaže da „ima užasavajućih situacija – korišćenja vulgarnog i banalnog rečnika u preteranoj meri, što je za svaku osudu“. Ministarstvo je, prema njegovim rečima, „u skladu sa nadležnostima s kojima raspolaže, uputilo niz prijava Savetu za štampu protiv određenih dnevnih i nedeljnih listova u vezi sa njihovim skarednim naslovima i pornografskim sadržajima na naslovnim stranama i u najvećem broju slučajeva Savet je reagovao i osudio takve stvari, što za posedicu ima da kažnjeni mediji ne mogu da učestvuju na konkursima naredne godine“. Međutim, kako Vukosavljević naglašava, „kad je reč o uređivačkoj politici i medijima sa nacionalnom frekvencijom, u prvom redu elektronskim medijima, veći deo nadležnosti pripada regularnom telu REM-u, sa čijim (ne)postupanjem u nekim situacijama Ministarstvo nije uvek srećno, ali ne može da se meša“.