Sve je manje nade da će novi zakoni nešto dobro doneti kinematografiji i filmskim stvaraocima: Da li je na delu još jedno „plinsko svetlo“ vlasti

U njegovu izradu, pored predstavnika državne uprave i članova Radne grupe (tadašnjeg predsednika Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Predraga Mikija Manojlovića, Darka Bajića koji ga je u vreme donošenja zakona zamenio na toj funkciji, reditelja Gorana Markovića i Gorana Paskaljevića), bili su uključeni i predstavnici udruženja i asocijacija filmskih i dramskih umetnika, autori, producenti, distributeri, i svi oni koji se profesionalno bave filmom,

Samo nepune dve godine kasnije, nova vlast, Srpska napredna stranka, zbog jedne tačke „slomila“ je ceo novi Zakon o kinematografiji, tako što je Skupština Srbije jula 2013. usvojila Zakon o elektronskim medijima kojim nije predviđeno izdvajanje dela prihoda za razvoj kinematografije, iako emiteri eksploatišu filmove domaće produkcije, a na burno reagovanje struke koji su ovu odluku nazvali divljačkom, nije bilo zvaničnih odgovora.

Umesto toga, SNS vlast je najavila donošenje svog, „mnogo funkcionalnijeg i modernijeg zakona“, a proteklu deceniju u našoj kinematografiji i u radu Filmskog centra Srbije obeležili su brojni skandali. Od toga što je, mora se reći, iz državne kase značajno povećan budžet za sufinansiranje novih filmova i broj konkursa FCS, uglavnom su profitirale filmadžije koje su javni promoteri vlasti.

Konačno, kada je posle decenije „bezakonja“ januara prošle godine ministarka kulture Maja Gojković najavila da Nacrt novog Zakona o kinematografiji, sada Zakona o filmskoj i drugim audio-vizuelnim delatnostima (kako glasi radni naziv), čeka da se nađe na skupštinskoj javnoj raspravi, pesimizam filmskih stvaralaca i esnafa samo je povećan.

Jer, kako je Danas već pisao, Radna grupa Grupacije za kinematografiju koja je zajedno sa predstavnicima svih strukovnih udruženja i filmskih asocijacija, i Radnom grupom Ministarstva kulture, radila na izradi novog Nacrta gotovo tri godine (od 2019.), na kraju je bila ignorisana i izmanipulisana. Nacrt Zakona nije rezultirao zajedničkim tekstom, jer struka nije bila uključena u njegovu finalnu verziju, a ključni predlozi struke koji bi suštinski unapredili srpsku kinematografiju, odbačeni su.

Novi akt koji čeka na javnu raspravu, ovakav kakav je sada, iza koga struka neće da stane, kako je 28. februara 2023. zvanično obavestila Ministarstvo kulture, širom otvara vrata da se nastave sumnjive kadrovske kombinatorike, malverzacije na konkursima FCS, politička i cenzorska kontrola filmske industrije, šikaniranje „nepodbnih“…

Kako za Danas ističe Ivan Ikić, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije, po tome koliko se dugo radi na izradi Nacrta novog Zakona, to sve deluje vrlo neuspešno.

– Sve su manje nade da će novi Zakon išta novo i dobro doneti, i našoj kinematografiji i filmskim stvaraocima. Ako je u Nacrtu odbačeno i ne postoji ono što je nama kao struci najbitnije, a to su izvori nezavisnog finansiranja filmova i osnivanje posebnog Fonda pri FCS, mi onda nikakav pomak napred nemamo u kinematografiji. Jer, i dalje će najviše toga zavisiti od samog državnog budžeta i od Ministarstva kulture, kao i do sada – kaže Ikić.

– Nama je, dakle, potrebno ono što postoji u zakonima većine evropskih zemalja koje ozbiljno brinu o svojoj kinematografiji, a to su nezavisni izvori finansiranja filmova. Druga, takođe suštinska potreba struke koja bi neizostavno morala da postoji u novom Zakonu je odredba da u tela koja upravljaju Filmskim centrom Srbije, odnosno tim fondovima, bude i telo koje reprezentuje struku.

Da ne budemo u situaciji da o nama odlučuju ljudi koji nemaju nikakve veze sa kinematografijiom. Ali, bojim se da eliminisanjem struke u izradi finalnog teksta Nacrta Zakona i odbacivanjem naših zahteva ne izlazimo iz postojeće situacije, da se uticaj politike na funkcionisanje rada FCS neće smanjiti i da će sve ostati isto. Taj pesimizam podvlači činjenica što iz Ministarstva kulture ni posle godinu dana nema odgovora na naše primedbe na Nacrt Zakona – ističe Ivan Ikić.

Manipulisanje struke u izradi novog Zakona o kinematografiji nije, međutim, jedini skandal koji se desio poslednjih meseci. Kako je za Danas izjavio Srđan Dragojević, predsednik Upravnog odbora UFUS AFA zaštite (Organizacija filmskih autora Srbije za kolektivno ostvarivanje imovinskih autorskih prava filmskih autora i drugih nosilaca prava), oni nisu učestvovali u izradi izmena Zakona o autorskom pravu, niko ih nije pozvao, ali su uspeli da zaustave javnu raspravu u skupštini.

Prema rečima Stefana Gelinea, direktora stručne službe UFUS AFA zaštite, Radnu gupu za izradu nacrta novog Zakona o autorskom I srodnom pravu formiralo je Ministarstvo privrede koje je predlagač novog Zakona, i oni do danas nisu dobili odgovor kako se desilo da članovi radne grupe budu tri kolektivne muzičke organizacije, a ne i predstavnik jedine filmske organizacije. A ovim izmenama zakona, mimo njih, donete su odredbe koje su nepovoljne za ostvarivanje autorskih prava filmskih stvaralaca.

– Zakon treba da bude pravičan prema svim autorima. U dosadašnjoj praksi donosioci Zakona nisu konsultovali a ni ni tražili mišljenje profesije. Tu je ključ problema. Pravnici mogu idealno da usklade sve pravne norme I podzakonske akte, ali umetnost je kompleksna tvorevina i treba biti pravedan prema svim učesnicima autorskog dela – objašnjava Gelineo.

Ali, brojni su apsurdi kada je reč o utvrđivanju autorstva, pa su, recimo, u našem dosadašnjem zakonu reditelji pozorišnih predstava autori, a filmski reditelji koautori, ili, montažeri su autori, a scenografi nisu…

– Članom 2 definisano je koja su to naročito autorska dela, pa tu možemo da vidimo da je Zakon prepoznao pozorišnu režiju ali ne i filmsku. Ali, ovaj akt treba jasno da definiše kako filmsku režiju tako i ko su autori filmskog dela, a ne koautori, kako je definisano u Zakonu. Jasno je da termin koautorstvo u drugim zemljama znaci „jedan od“, ali u našem jeziku tačnija definicija bi bila autor. U svetu je autorstvo na filmskom delu definisano samo za reditelja i scenaristu.

U pojedinim zemljama su i snimatelji autori filmskog dela kao što je slučaj i kod nas, i mi to podržavamo. Zakon definiše i ko su autori koji doprinose na filmskom delu, i tu isto treba da stoji precizna definicija. Ko je autor, a ko koautor doprinosa na filmskom delu o tome treba da odlučuje struka, a ne da se takva važna pitanja prepuštaju pojedincima iz drugih oblasti – navodi Gelineo.

– Uvidom u novi Zakon jasno je da filmski autori nisu dovoljno zašticeni u meri koju zaslužuju. Neosporno je da u poslednjih petnaest godina filmska dela imaju primat u korišćenju i iskorišćavanju u raznim oblicima, a da su filmski autori ostavljeni po strani. Imamo apsurdnu situaciju da autori muzike ubiraju naknadu i od bioskopskih ulaznica, a filmski autori ne.

To je situacija koju želimo da promenimo, i zadatak naše organizacije je da se što pre donese novi Zakon o autorskom pravu, koji će dati precizne definicije šta je dozvoljeno a šta nije. Jer, autora filmskog dela moramo da zaštitim I da mu omogućimo nesmetani umetnički rad, a samim tim I stvaranje kulturnog nasleđa.

Gelineo navodi da ni u Nacrtu novog Zakona o kinematografiji koji čeka na javnu raspravu, isto tako nije precizno definisano šta je filmsko delo, ko je autor na filmskom delu a ko autor doprinosa.

– Ne treba govoriti da postoje razni modeli finansiranja koji su se u evropskoj praksi pokazali kao veoma uspešnim., mi želimo da ih propišemo I usavršimo u našim zakonimi. Zato ćemo u narednom periodu i mi da formiramo radne grupe koje će raditi na novim zakonima i edukaciji, kako filmskih autora tako I industrije u cilju zaštite profesije I biznisa, i očekujemo da okupimo sve zainteresovane strane – ističe u ime UFUS AFA zaštite.

Neotuđivo pravo autora

Jedna od glavnih primedbi koje je UFUS AFA zaštita podnela odnosi se na činjenicu da filmski autori ne ostvaruju adekvatne prihode od eksploatacije svojih dela.

– Naime, filmski autori ugovorom o filmskom delu prenose sva svoja prava na producente, obično u zamenu za jednokratnu isplatu. Kako se ti ugovori po prirodi stvari zaključuju pre nastanka filmskog dela, oni ne mogu predvideti sva moguća sredstva i načine eksploatacije koji mogu da se pojave tokom vremena, a filmskim autorima nedostaje neophodna pregovaračka moć da za njih dobiju pravičnu naknadu.

Kao rezultat toga, kako objašnjava Gelineo, autori su ugovorom „odsečeni“ od prihoda od dalje eksploatacije svog dela.

– Iz navedenog razloga mi smo kao organizacija predlagali da se novim zakonom uvede neotuđivo pravo autora da prima pravičnu naknadu od korisnika za bilo koju radnju eksploatacije svojih dela. Evropski parlament je još 2012. godine naglasio da je od suštinskog značaja garantovati autorima naknadu koja je pravična i proporcionalna svim oblicima eksploatacije njihovih dela, posebno onlajn eksploataciji.

Ćutanje i Ministarstva kulture i Grupacije za kinematografiju

Danas je od ministarke kulture Maje Gojković zatražio odgovor na pitanja šta se događa sa Nacrtom novog Zakona, zbog čega Radna grupa Grupacije za kinematografiju i predstavnika strukovnih udruženja koja je radila na njegovoj izradi nije bila pozvana da učestvuje i u finalnoj verziji ovog teksta, može li ipak da se dogodi da se u ovaj pravni akt dodaju odredbe na kojima struka insistira jer ih smatra suštinskim za dobre promene u funkcionisanju FCS i čitavoj filmskoj delatnosti. Pokušaj da se čuje i druga strana i da što objektivnije informišemo javnost ostao je bezuspešan – odgovor Ministarstva kulture i posle nedelju dana samo je ignoracija.

Možda je još „zanimljivije“ što i Grupacija za kinematografiju na čijem je čelu glumac Miloš Biković, koja bi po prirodi stvari trebalo da bude među najaktivnijima u rešavanju problema vezanih za Nacrt novog Zakona, takođe ne daje odgovor na pitanja Danasa. Biković je, doduše, obećao da će se javiti kad se bude konsultovao sa ostalim članovima, ali sa adrese Grupacije koja je konstituisana i kao mesto za dijalog, kako unutar samih grana profesije, tako i za dijalog sa javnošću, državnim i drugim institucijama, i posle nekoliko naših poziva još ništa ne stiže.