Po meri vlasti i podobnosti ili u interesu filmske umetnosti: Šta se dešava sa Zakonom o kinematografiji i najavljenim izmenama?

Iako se ministarka u obrazloženju za ovaj „epohalni“ amandman pozvala na krovni Zakon o kulturi, ova promena u radu FCS izazvala je veliki revolt struke i filmskog esnafa, o čemu je Danas u nekoliko navrata pisao.

Jer, ova nova odredba, koja je u najmanju ruku upitna i konfuzna, a kojom se velika odgovornost i velika moć sada prebacuju na samo jednog čoveka, direktora FCS koga na konkursu bira Ministarstvo kulture i imenuje Vlada Srbije, doneta je bez znanja i saglasnosti struke.

Kako je za naš list tada svedočio Branislav Jević, član Radne grupe za izradu Nacrta novog Zakona o kinematografiji, sada Zakona o filmskoj i drugim audiovizuelnim delatnostima, predstavnik Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije, producent i diplomirani pravnik po obrazovanju koji je na ovom zadatku angažovan od 2019. godine, struka ni danas ne zna ko je kreirao ovu izmenu zakona u radu FCS, jer Radna grupa u tome nije učestvovala.

Podsećanja radi, zajedničkom sastanku članova Radne grupe i svih strukovnih udruženja i asocijacija organizovanom povodom ovog događaja nisu se odazvali predstavnici Ministarstva kulture iako su bili pozvani, pa su 28. februara prošle godine, u dogovoru sa ministarkom, svoj stav o predloženom Nacrtu, primedbe, predloge izmena i dopuna novog zakona o kinematografiji zvanično dostavili nadležnom resoru. Ali, do danas nisu dobili nikakav odgovor, o tome je u Ministarstvu kulture ostala samo ćutnja.

Doduše, ministarka kulture je tih dana najavljivala da će „novi, funkcionalniji i moderniji zakonski akt“ kojim će se unaprediti rad FCS i čitava srpska kinematografija biti donet vrlo skoro, već za „nekoliko meseci“. Ali, u proteklih godinu dana dogodio se samo već dobro poznati manir kršenja zakonske procedure i bahate manipulacije vlasti.

Na „mala vrata“, bez konkursa, Vlada Srbije je 1.juna 2023. za v.d. direktora najvažnije nacionalne filmske ustanove koji je novom odredbom sada dobio najveću moć, imenovala svoj kadar, producenta i kritičara Ivana Karla.

Ovo brzopotezno postavljenje dogodilo se samo mesec i po dana pre isteka mandata dotadašnjem direktoru FCS, reditelju Gordanu Matiću, koji o tome čak zvanično nije ni obavešten, a o svojoj smeni je saznao na društvenim mrežama i iz medija!

Pre unapređenja Ivana Karla na mesto „prvog čoveka“ FCS, u maju prošle godine imenovan je i novi Upravni odbor FCS na čelu sa rediteljem Miroslavom Lekićem, takođe proverenim kadrom SNS. U znak lojalnosti i poverenja (ili možda zahvalnosti), Ivan Karl i Miroslav Lekić potpisali su javnu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću pred izbore 17. decembra.

Novi Zakon o filmskim i ostalim audiovizuelnim delatnostima više se i ne pominje, primedbe Radne grupe, strukovnih udruženja i asocijacija upućenih Ministarstvu kulture 28. februara prošle godine očigledno su prekrili „zaborav, inje i šaš“, i sva je prilika, kako sada izgleda, da se iznova postavi pitanje da li će novi zakonski akt srpsku kinematografiju uređivati po meri aktuelne vlasti i podobnosti, ili prema interesima filmske umetnosti, filmskih radnika i esnafa.

Kako za Danas komentariše Gordan Matić, koji je takođe član Radne grupe Grupacije za kinematografiju, koji je na izradi novog Nacrta zajedno sa ostalim članovima bio angažovan od 2019, niko od njih ne zna šta se dešavalo u protekloj godini.

– Ono što poslednje pamtim od kraja prošlog februara je da je deo Radne grupe predao dodatne predloge izmena Nacrta zakona nadležnom ministarstvu, zbog mimoilaženja u viđenju kako bi taj Nacrt trebalo da izgleda i čije bi interese trebalo da zastupa, a koji je bez naše saglasnosti već prošao Javnu raspravu i trebalo je da ide u dalju proceduru, uzimajući u obzir naše primedbe i sugestije. Ali, gde je sada taj Nacrt sa predlozima Radne grupe, i zašto nije ušao u proceduru, mi zaista ne znamo – navodi Matić.

– Ne bih želeo da nagađam, nezahvalno je prognozirati. Nama je svakako potreban novi Zakon o kinematografiji, ali zakon koji će filmskoj industriji i filmskim radnicima omogućiti da nezavisno i normalno funkcionišu bez obzira na bilo koju vlast, jer je to uslov da stanemo u korak sa ostalim evropskim kinematografijama. Autonomnost je i suštinski deo kulturne politike i strategije razvoja čitave kulture jedne zemlje – istiće Gordan Matić.

Jer, kako smatra filmski esnaf poučen brojnim skandalima koji su se prethodnih godina događali i u radu FCS i u čitavoj kinematografiji, struka konačno mora da se izbori za aktivnu poziciju u odlučivanju o ključnim stvarima za svoju profesiju.

A to znači da svojim predlozima utiče da se članovi UO, rukovodeća i savetodavna tela i direktor FCS biraju od najstručnijih i najeminentnijih ljudi koje struka predloži, od kojih će Vlada Srbije posle toga imenovati one za koje smatra da će te funkcije dobro  obavljati.

To je, kako ocenjuje struka, jedini način da se kinematografija, filmska umetnost i filmski radnici odbrane od politizacije, od lobiranja i privatnih aranžmana svake vlasti.

Da li je u ovoj konstelaciji političkih dešavanja i moći, u kojima vlast potpuno transparentno kontroliše i drži u svojim rukama sve važne institucije, javne ustanove, privredne sisteme, medije…, uopšte moguće dobiti jednu takvu borbu, zavisiće, naravno, od upornosti i snage filmske struke da u narednim mesecima istraje u nameri da putem zakona zaštiti svoju profesiju i svoja prava.

Pitanja Danasa ministarki kulture

Pitanje šta se događa sa Zakonom o kinematografiji, odnosno, izradom novog Nacrta Zakona o filmskim i drugim audiovizuelnim delatnostima čije je donošenje najavila pre tačno godinu dana, zvanično smo uputili ministarki Maji Gojković.

Kao i pitanje zbog čega Radna grupa u kojoj su predstavnici svih strukovnih udruženja i filmskih asocijacija od 28. februara prošle godine još čeka odgovor na svoje primedbe i predloge koje je povodom novog Nacrta zakona u dogovoru sa ministarkom dostavila Ministarstvu kuture.