Družio se sa Vorholom i heroinom: Žan Mišel Baskijat nesrećni umetnik iz „kluba 27“

Prema pisanju Istorijskog zabavnika, iako je kratko živeo, ostavio je ogroman uticaj na svet umetnosti. Baveći se pretežno društvenim pitanjima svog vremena, Žan-Mišel Baskijat stavljao je u prvi plan mnoge kontradiktornosti 20. veka.

Na kraju pak, fatalni spoj mladosti, talenta, poročnosti i slave u jednom trenutku, okrenuo se protiv njega.

Susret sa umetnošću Baskijatu je omogućila majka Matilda koja ga je kao sasvim malog dečaka odvela u muzej Menhetn, a kasnije mu je kupila juniorsku godišnju kartu za Bruklinski muzej umetnosti.

Sa osam godina udarila su ga kola na ulici i bio je ozbiljno povređen. Kako bi ga razveselila, majka mu je u bolnicu donela knjigu “Grejova anatomija” koja će na budućeg velikog slikara ostaviti snažan uticaj.

Porodičnu sreću kvari razvod roditelja. Majka biva primljena u psihijatrijsku bolnicu, a ostatak porodice počinje da se seli u potrazi za boljim poslom. Zbog lošeg odnosa sa ocem, Baskijat prvi put beži od kuće kada mu je bilo 15 godina.

Kada se konačno presele u Portoriko, odnos Žan-Mišela sa ocem postaje zategnutiji i on prvi put beži iz kuće. Godine 1976. porodica se vraća u Njujork.

Potpuno izgubljen, Baskijat živi na ulici, a posle jednog hapšenja biva vraćen ocu na staranje, ali vrlo brzo opet napušta porodični dom. Na kraju neće završiti ni školu već će i nju napustiti, samo godinu dana pre mature.

Zahvaljujući neverovatnom talentu mladi Baskijat u ovom periodu počinje da živi sa drugarima i prodaje svoje crteže. Talenat mu je omogućio da preživi bez ičije pomoći.

Tokom ‘70-ih godina prošlog veka Baskijat se orjentisao na grafite koje je crtao na zidovima i vagonima zajedno sa svojim drugom Dijazom. Potpisivali su se kao “SAMO” (“Same old shit”).

Prvi veliki uspeh desio mu se ‘80-ih kada je izlagao svoje radove na grupnoj izložbi u Njujorku koja se zvala “Tajms skver šou”. Nakon toga 1981. otvaraju mu se vrata poznate galerije “Anina Nosei” zahvaljujući kojoj dobija prostor za svoju prvu samostalnu izložbu.

Izložba je bila dobro prihvaćena zbog njegovog autentičnog stila. Njegove slike bile su spoj reči, fraza, zagonetne simbolike i figura koje su privlačile pažnju.

Pojava Baskijata na umetničkoj sceni osamdesetih godina podudara se sa pojavom neoekspresionizma koji između ostalog karakterišu grub proces izražavanja, a sama Baskijatova umetnost nije se mogla bolje uklopiti. Iako se u jednom trenutku potpuno prebacio na slikarstvo, zadržao je svoj karakterističan stil improvizacije.

Saradnja sa Endijem Vorholom, pomogla je Baskijatovoj slavi jednako kao i Vorholovom poslu.

“Proizveli” su niz zajedničkih slika, tako što je jedan završavao rad drugog, a ovo im je donelo i pozitivne i negativne kritike.

Do 27. godine Baskijat je naslikao više od 1.000 slika i 2.000 crteža! Ipak, njegova dela nikada nisu bila bez dubljeg značenja, bilo da su govorila o brojnim društvenim pitanjima ili su se neprestano odnosila na različite knjige koje je čitao ili znanja koja je stekao tokom svoje karijere.

Afričko-karipski koreni često su uticali na to da Baskijat kritikuje politiku kolonijalizma i rasizma na svojim slikama, crtežima i poetici. Takođe, bio je snažno pod uticajem knjige “Grejova anatomija” koju je čitao kao dete, kasnije prikazujući studije anatomskih elemenata u mnogim svojim delima.

Jedan od čestih motiva kod Žan Mišela Baskijata je bilo stopalo, koje je prikazivao u više navrata, čak i u sklopu iste slike. Sopstvenoj studiji anatomije, često je pridodavao i istorijske, pa čak i religijske reference.

Njegova dela karakteriše snažna dihotomija i spoj nespojivog. Tako često vidimo i tekst i sliku kao i mešavinu istorijskih i savremenih elemenata.

Njegov karakterističan narativ prikazuje bogatstvo naspram siromaštva. Baskijatovi primitivni elementi često imaju misteriozno i skriveno značenje što dodatno doprinosi gotovo magijskoj atmosferi njegovih slika.

Sudeći po neverovatno dobrom početku, kritičari su predviđali dugu i bogatu karijeru mladom umetniku. Zbog astronomskog uspeha i sličnosti u stilu kritika ga je prozvala “Crni Pikaso”.

Međutim, postojala je jedna slaba tačka na putu slave… a upravo ona zaustavila je Baskijatovo kreativno stvaralaštvo i značajno uticala na njegovo socijalno ponašanje. U pitanju je bilo njegovo mentalno stanje.

Smrt velikog prijatelja Endija Vorhola bila je teška za Baskijata, koliko i spoj narkomanije i depresije od kojih je bolovao. Sve to bilo je začinjeno paranojom koja ga je potpuno isključila sa umetničke scene.

Njegovo putovanje na Havaje 1987. godine bilo je pokušaj bekstva od problema, ali nažalost, nije urodilo plodom. Baskijat se vratio u Njujork 1988. godine i 12. avgusta umro od predoziranja heroinom u svom slikarskom studiju. Bilo mu je svega 27 godina.

Iako se njegov život završio daleko pre nego što je zaista i počeo, američki umetnik Žan Mišel Baskijat ostavio je veliki opus, koji je danas izuzetno cenjen i tražen, što za posledicu ima neverovatno visoku vrednost njegovih dela. Na aukciji 18. maja 2017. godine samo jedna njegova slika prodata je za 115.500.000 dolara.