Našla sam vic na netu. Prepiru se hirurg, arhitekta i političar koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg se pozove na Bibliju: bog je od Adamovog rebra stvorio Evu. Arhitekta skrete pažnju na hronologiju: pre toga je od haosa napravio red (što, po njemu, čine projektanti). Političar ponosan zapita: a ko je napravio haos?
Recimo da žvrljanje po zidovima pećina nije zanat. Da pravljenje krova nad glavom to, takođe, nije. Da se ni lov ne uzima u razmatranje po navedenom pitanju. Da to nisu ni pripitomljavanje poznatih i nepoznatih živih vrsta, vidanje rana, obrada zemlje itd. Ostaje da usvojimo: najstariji zanat je prostitucija. Pošto nisam našla adekvatne izvore da se obavestim podrobnije o tome, ako ima živih svedoka iz vremena konstituisanja pomenutog poziva, nek se jave i posvedoče da perfidni eufemizam nije opskurna potreba širih devijantnih grupa za ulepšanjem lične nastranosti, već da je gola istina. Nek dostave i pisani dokument, jer mi rekla-kazala ne pije vodu. Imam dovoljno godina da u priče ne verujem. Pritom, vreme i podneblje me obučavaju u podozrivosti.
Dakle, najstariji zanati bez pisanog validnog materijala mogu da budu i oni pobrojani u vicu. A iza afirmativne konstrukcije, tako rado korišćene, stoji (uglavnom) žena koja svoje telo nudi kao robu ili instrument. Do sad na crno, od sad, možda, uz blagoslov države (ako je, uopšte, bilo drugačije).
Imala sam učenicu pre nekoliko godina, petakinju. U pismenom zadatku je izjavila kako mnogo voli svog dečka, sa kojim i živi. On, naravno, pročitah na istoj strani, jednakom snagom voli nju. Otišla sam kod školskog psihologa i saznala da je dasa iz sastava, zapravo, njen makro. Čula sam i kako se socijalna služba više puta uplitala, ali je ostala nemoćna. Pitala sam se tada, zar zemlja uspešna u hapšenju tolikih opasnih momaka, ne uspeva da reši problem jedne dvanaestogodišnjakinje. Ona je sad punoletna pa slobodno može da unovči veštine razvijane tokom osnovnog obrazovanja. Socijalna služba je razrešena odgovornosti.
Umesto dileme da li treba legalizovati prostituciju (vrti se po medijima ovih dana), možda bi pametnije bilo da se zabavimo pitanjem našeg mentalnog isceljenja. I to dijahronijski, jer smo oduvek čudno bili ponosni na domaće bordele. Kao što bi neko mudriji bio ponosan na biblioteke.
Uz to, ne zaboravite kako izgleda odlazak Srbina iz hotela: pokupi šampone i brijače za jednokratnu upotrebu. I kad se od prostitucije napravi častan poziv, mnogi će radije ići pod Plavi most, gde može za džabe ko je dovoljno jak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
