Zanimljivo je svirati za svetske zvaničnike

Ove godine nastupio je na proslavi Svetskog dana džeza u Vašingtonu, gde je delio binu sa najznačajnijim džez muzičarima današnjice, između ostalih sa Herbi Henkokom, Čik Koriom, Markus Milerom, Li Rintenurom. Sarađivao je sa Fil Vilsonom, u čijem je bendu svirao i pisao aranžmane. Dobitnik je nagrade za najaktivnijeg bubnjara a nastupao je i sa „Dream Theater“ u Boston opera hausu. Iz Srbije pozivi za saradnju stižu iz Beogradske filharmonije, Opere Narodnog pozorišta, Madlenijanuma, Simfonijskog Orkestra RTS… Svaki „povratak kući“ Miloš iskoristi da svoja znanja i iskustva podeli sa kolegama i mladim studentima muzike, nekad kroz druženje a nekad u formi radionica i majstorskih časova.

Do pre nešto više od godinu dana Miloš je i sam bio student. Na Berkli koledžu (Berklee college of music) u Bostonu diplomirao je sa svim počastima. Priču o Milošu Branisavljeviću donosi nam „Multikultivator servis za razvoj kulture i umetnosti“ u okviru platforme „Multiverzitet“ i programa prezentacije naših mladih muzičkih umetnika koji uspešno grade svoju profesionalnu karijeru u svetskim okvirima, a sa ciljem da njihove internacionalne uspehe predstavi domaćoj javnosti.

*Studirao si na Berkliju – koledžu koji se u našoj sredini još uvek pretežno doživljava kao koledž za izvođače naročito posvećen džezu. Na koledž si primljen sa punom stipendijom. Kakvo je tvoje iskustvo sa studija?
– Na Berkliju sam bio od 2011. do 2015. godine. To je bilo najproduktivnije vreme mog života. Sazreo sam kao muzičar i kao osoba. Berkli jeste nastao kao škola gde je glavni odsek bilo izvođenje, međutim, u današnje vreme, studenti se sve više opredeljuju za muzičku produkciju ili muzički biznis. Četiri godine studija nisu dovoljne da bi se sve obuhvatilo. Moja sfera interesovanje je bila usmerena na izvođenje (bubanj i vibrafon), kompoziciju i aranžiranje. Sarađivao sam sa veoma uticajnijim muzičarima u džezu kao što su Fil Vilson, Greg Hopkins, Lin Biviano… Oni su mi pomogli da napredujem još više. Sam boravak u takvoj sredini čini vas boljim i daje vam motivaciju da svoj rad podignete na novi viši nivo.

*Imajući u vidu internacionalni karakter koledža i da je Berkli tačka okupljanja studenata muzike iz raznih krajeva sveta, verujem da si tokom studija ostvario kontakte sa studentima iz raznih zemalja. Koliko je to bilo značajno za dalji razvoj profesionalne karijere?
– To je zapravo najveća prednost Berklija. To je mesto okupljanja muzičara iz celog sveta i tu prirodno nastaje nešto novo – nastaje fuzija koja pomera granice današnje muzike. Naravno da je to uticalo i na moju profesionalnu karijeru u pozitivnom smislu. Već sam imao pozive da nastupam u Južnoj Koreji, Japanu, po raznim delovima Evrope i ti pozivi su uglavnom dolazili od ljudi koje sam upoznao baš na Berkliju. Ipak, naredni korak zavisi najviše od vas i od vašeg angažmana. Mnogo je bitno biti održavati kontakte. Zapravo održavanje kontakata je najbitnija stvar i naravno upornost vera i u to što radite.

*Po završetku studija otišao si u NJujorku. Kako i zašto si se odlučio baš za ovaj grad?
– NJujork je oduvek bio veliki izazov za mene, odlučio sam se za taj korak zato što sam već imao ugovorene svirke i snimanje albuma i hteo sam da svoju profesionalnu karijeru zapravo na neki način “testiram”. Pored toga imao sam dosta kontakata od kolega iz Bostona koji su već bili aktivni na NJujorškoj muzičkoj sceni. Ispostavilo se kao veoma dobar potez jer sam dobio ponudu za snimanje još jednog albuma i razne svirke u poznatim klubovima kao što su „Nublu“, „Metropoliten Room“, „BB King“… Pisao sam aranžmane za njujorškog pevača Antonio Santelmoa, postao član orkestra Ujedinjenih nacija i dirigent crkvenog hora „Sveti Sava“ u NJujorku.

*U orkestru Ujedinjenih nacija si zapravo šef udaračke sekcije. Možeš li nam molim te reći malo više o samom orkestru i tvojim aktivnostima u okviru istog.
– Da, taj orkestar je zapravo kombinacija ljudi iz „diplomatskog” sveta i profesionalnih muzičara. Postoji već nekoliko godina, šef dirigent je maestro Predrag Vasić, koji je započeo celu tu priču i orkestar je prerastao u ozbiljnu instituciju. Drago mi je da sam član i šef udaračke sekcije. Orkestar je moderan a na repertoaru je raznovrstan program od Mocarta do muzike iz Latinske Amerike. Veliko je iskustvo i veoma interesantno svirati za sve najuticajnije svetske zvaničnike koji tu dolaze.

*Koji projekat/saradnja ti je do sada bio najveći izazov?
– Najveći izazov mi je bila saradnja sa Fil Vilsonom – čuvenim džez trombonistom kojeg sam upoznao u Bostonu. On me je stavljao na najveće “muzičke muke” angažovavši me da sviram bubanj i vibrafon ali i da pišem aranžmane za njegov bend. Preneo mi je mnogo toga iz svog dugogodišnjeg iskustva i to mi je mnogo pomoglo da napredujem u profesionalnom svetu muzike.

*U aprilu ove godine učestvovao si na proslavi Svetskog dana džeza u Vašingtonu uz najznačajnije džez face današnjice. Da li je to bila prilika da se predstaviš i ostvariš neki novi kontakt i saradnju?
– Da, to je bilo sjajno iskustvo! Veoma sam počastvovan što sam svirao posle Herbi Henkoka na istoj bini dok je Markus Miler sedeo u publici. Zaista je neverovatno iskustvo kada vidite vaše muzičke uzore uz čiju ste muziku odrasli na okupu kako slušaju vašu svirku. Ceo projekat u Vašingtonu je protekao sjajno. Ostvario sam i nove kontakte za neke nove saradnje koje su u procesu.

*Upravo si završio snimanje prvog albuma sa sastavom V3, čiji si jedan od osnivača. Molim te da nam ukratko predstaviš bend, članove benda i vašu muzičku orijentaciju…
– Bend V3 je nastao kao zajednička ideja pijaniste i lidera Vladana Mijatovića, basiste Akoša Forgasa i moje malenkosti. Projekat je spoj naše muzike i američkog fjužn džeza. Naš prvi album “Folk Legacy” snimljen je u “Peter Karl” studiju u NJujorku i naći će se u prodaji od oktobra meseca ove godine. Na albumu se nalazi deset kompozicija i obrada narodnih pesama. Imali smo čast i zadovoljstvo da nam gost bude svetski poznati klarinetista Ismail Lumanovski. Takođe mi je velika čast sto se na albumu nalaze i tri moje kompozicije. Neke od numera su već dostupne na Jutjubu i imaju nekoliko hiljada pregleda. Odziv publike je odličan, veoma sam zadovoljan, a sa pravom promocijom albuma krećemo u oktobru.

*Da li i u kojoj meri gradiš/održavaš profesionalne kontakte u Srbiji?
– Trudim se da što više odražavam kontakte u Srbiji, naravno, najviše sa ljudima sa kojima sam sarađivao pre nego sto sam otišao u Ameriku. Svaki put kada sam bio u Srbiji zvali su me da sviram u Beogradskoj filharmoniji, Operi Narodnog pozorišta, Madlenijanumu ili simfonijskom orkestru RTS. Sve je to na osnovu kontakata koje sam imao pre odlaska u Ameriku. Pored toga ostvarujem nove kontakte i već su dogovoreni neki veliki projekti ali neka to ostane mala tajna do realizacije istih.

*Ne postoji recept za uspeh, ali iz svog dosadašnjeg iskustva šta bi mogao da poručiš nekim novim klincima koji su sada u školskim klupama?
– Najvažnije je da ostanu fokusirani na ono čime se bave i prema čemu gaje veliku ljubav i da, kada izgube nadu i volju, uvek pronađu onaj osećaj i entuzijazam koji je bio tu kada kada su počinjali i neka im ista ta energija bude vodič. Danas je veoma lako izgubiti fokus i skrenuti sa putanje koju ste zacrtali, zbog mnoštva informacija, razočarenja, jake konkurencije ili nekih drugih stvari… međutim kada radite ono sto volite, ako dajete sve od sebe, jednoga dana će sve doći na svoje mesto i bićete uvereni da trud nije bio uzaludan.