Zapadna civilizacija je agresivna

Njegov opus čine brojni filmovi („Prvi učitelj“, „Slučaj Asje Kljačine koja je volela ali se nije udavala,“ „Ujka Vanja“, „Romansa o zaljubljenima“, „Sibirijada“, „Kraj atamana“, „Marijini ljubavnici“, „Pomahnitali voz“…) televizijske serije, kao i pozorišne drame i opere. Njegov najnoviji film „Bele noći poštara Alekseja Trjapicina“ nagrađen je Srebrnim lavom na Venecijanskom festivalu.

• Zbog čega su u vašim filmovima glavni likovi takozvani obični ljudi i njihove sudbine?

– Ja ne mislim da postoje obični ljudi, jer smo svi neobični na neki svoj način. Nema dosadnih ljudi, već postoje dosadni pisci i dosadni umetnici. Čehov, čiji su komadi veoma zanimljivi, davno je rekao: „Mogu da napišem priču o pepeljari“, a to znači da možete da napišete interesantnu priču o bilo kom čoveku. Ključno pitanje je u tome na koji način gledamo oko sebe, na koji način o tome razmišljamo.

• Kako komentarišete sukob zapadne i istočne civilizacije, posebno onaj čiji je uzrok religijska netrpeljivost i isključivost?

– Zapadna civilizacija je veoma agresivna, jer su njene reakcije na probleme savremenog sveta veoma agresivne. Sukobi se ne dešavaju sami od sebe i mislim da započinju agresivnim ponašanjem Zapada. Problem je i u neprilagođenosti ljudi koji se useljavaju u zapadne zemlje, a ne uspevaju da se uklope u ta društva. Međutim, čini mi se da multikulturalnost više ne funkcioniše, a to je dokaz duboke krize liberalizma.

• Na koji način će uticati na Rusiju sankcije koje joj je uvela Evropska unija? Hoće li to uništiti Rusiju?

– Naravno da neće. Sankcije EU ne mogu da unište Rusiju. To je smešno. Sovjetski savez je postojao pod sankcijama i to sedamdeset godina. Zapadne zemlje ne shvataju da mogu da isključe gas, radio, televiziju, telefon i ništa se neće promeniti. Rusija može bez svega toga. Njoj treba veoma malo da bi opstala. To zapad nikako ne može da shvati i u tome je glavni problem.

Dijareja slika

– U našoj civilizaciji nema vremena za kontemplaciju. Kažu da je vreme novac i to je najgora maksima. Vreme nema cenu. Vreme je neprocenjivo. Kada vreme postane novac, gotovi smo – poručio je Končalovski mladim filmskim autorima tokom radionice. Ocenivši da su američki filmovi „veoma glasni“, jer publika tokom projekcija „žvaće kokice i srče koka-kolu“, on je istakao da je filmska umetnost slična književnosti, te da je neophodno da se „osmisli svaki kadar, koji mora da ima značenje“, inače će sve to, kako se izrazio, postati „dijareja slika“.

– Svaki kadar mora da nađe svoj par. Tek tada oba kadra dobijaju značenje… To je jezik kinematografije. To je „spora hrana“… To je osluškivanje okruženja – objasnio je slavni umetnik.