Šaban Bajramović: Foto NišvilZaradio je milione i potrošio sve. Njega su kroz život vodili ljubav i sloboda. Pevao je o životu kako mu je dato…, najavio je reditelj Željko Mirković dokumentarni film „Šaban Bajramović- moje putovanje“, koji se premijerno prikazuje na Nišvil džez festivalu.
Film se može pogledati večeras, 14. avgusta, na Letnjoj pozornici u Niškoj tvrđavi.
Nakon filma nastupiće Dado Topić, koji bi trebalo da otpeva „Đelem, đelem“, a putem videa trebalo bi da se uključe Zoran Predin i Jildiz Ibrahimova.
Ulaz je besplatan.
Film traje 55 minuta, a na njemu je rađeno duže od deset godina.
Prvobitna ideja bila je da sam Šaban govori o svom životu i muzičkom stvaralaštvu, ali ga je smrt sprečila, pa je Mirković odlučio da u dokumentarcu o velikom muzičaru govori oko 30 sagovornika, iz različitih uglova.
Realizovan je u produkciji “Optimistic filma” i Internacionalnog Nišville Jazz Festivala, uz podrsku Filmskog centra Srbije i Fondacije za Otvoreno društvo Zapadni Balkan.
Završava se izložbom posvećenom Bajramoviću u Nju Oreleans džez muzeju, pod nazivom „Od siromaha do kralja romske muzike“, koja je ujedno prva izložbena postavka nekog muzičara iz Srbije u toj prestižnoj kulturnoj ustanovi.
Ovaj nesvakidašnji muzičar, raskošne lične i profesionalne biografije, bio je Nišlija i svetski putnik, siromah i neko čiju su pesmu skupo plaćali, politički osuđenik na Golom otoku zato što je pobegao iz vojske zbog ljubavi prema jednoj Lenki, kralj romske muzike i „jedan od deset najboljih bluz pevača na svetu“.
Umro je 8. juna 2008. godine u niškom Univerzitetskom kliničkom centru od posledica infarkta.
Pred smrt je kazao novinarima da teško živi, da se muči, i da su ga posle 40 godina pevanja svi zaboravili, niko kapiju da mu otvori i telefon da okrene.
Nišvil je inicirao da Bajramović bude dobitnik nacionalne penzije, sa čim se Ministarstvo kulture saglasilo, ali je smrt bila brža.
Njegovoj sahrani na Novom groblju u Nišu prisustvovao je i tadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić.
Zvanični biografski podaci kažu da je napisao je i komponovao više od 700 pesama, te snimio 20 albuma i oko 50 singlova.
Njegova izvedba pesme “Đelem, đelem” izabrana je za himnu svih Roma Sveta.
Sa bendom “Crne mabe” nastupao je više od 20 godina.
Na lični poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike.
Od 2000. godine njegova karijera je doživela novi uspon, čemu je doprinela i saradnja sa Mostar Sevdah Reunionom i Dragijem Šestićem.
Potom je započeo saradnju sa bendom Kubizmo, na CD-u “Amigos”, gde se pojavio sa dve pesme .
Sa Mostar Sevdah Reunionom je 2005. ponovo snimio album, koji je pored ostalog bio i originalni soundtrek i baza dokumentarnog filma o njemu pod nazivom “Šaban”, u režiji Miloša Stojanovića.
Album je izdao Snal Rekords i on je dospeo na evropske top liste , a jedan od najpoznatijih vorld mjuzik magazina u svetu, britanski Songlines, u recenziji mu je “dao” markicu “Top on the world”.
Magazin „Tajm“ ga proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu, ali nije objavljeno koje godine.
Govorio je da voli da čita i tvrdio da je pročitao oko 20.000 knjiga.
Tvrdio je i da je od njegove pesme “Deli Mara” Goran Bregović navodno napravio profitabilnu “Mesečinu”, a da on od “otete” pesme nije video ni dinar.
Bregović je, pak, mnogo kasnije, 2021, na Nišvilu dobio festivalski gran pri “Šaban Bajramović”.
Nagradu mu je uručila Šabanova unuka.
Bregović, kao i Esma Redžepova, organizator festivala Rok Vilidž Mirko Miljuš, bivši premijer Zoran Živković, reditelj Goran Paskaljević, reditelj i glumac Ljubiša Samardžić, niški gradonačelnik Miloš Simonović i drugi bili su donatori izgradnje spomenika Šabanu, u amfiteatru na Nišavskom keju.
Podizanje spomenika inicirali su Nišvil i njegov direktor Blagojević, na ideju tadašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića.
Nepoznati vandali su nekoliko puta spomenik polivali farbom, a na njegovom postamentu iscrtavali kukasti krst.
Bajramović je, inače, 2006. godine primio nagradu Nišvila za životno delo i šarmantno, na engleskom jeziku, otvorio tadašnji festival.
Od te godine ovaj džez festival dodeljuje nagradu sa njegovim imenom.
On je dobio i ulicu u Nišu.
I povodom lokacije za podizanje spomenika i određivanja ulice sa njegovim imenom bilo je protesta dela građana, koji su negirali njegove muzičke kvalitete, imali primedbe na njegov boemski život ili poroke, a umelo je da im “zasmeta” i njegovo romsko poreklo.
Bajramović je rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu, koji nikad nije napustio, mada su ga daljine i prilike zvale.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
