Žarko Laušević – komemoracija glumcu jedinstvenog talenta: „Vidimo se Žare moj, u nekom boljem svetu, ako zaslužim da budem pored tebe“

Žarko Laušević bio je jedan od naših najdarovitijih glumaca. Napustio nas je 15. novembra, a danas se njegove kolege oprašraju od njega.

„Danas se opraštamo od našeg kolege, prijatelja Žarka Lauševića“, rekla je Tamara Vučković Manojlović, direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Ona je podsetila na mnoge predstave u kojima je Žarko igrao, kao i na filmove i serije.

„Njegov život je bio jedinstven, baš kao i njegeov talenat“, istakla je Tamara Vučković Manojlović.

Zatim je minutom ćutanja odata počast veličanstvenom Žarku Lauševiću.

„Nemojte da je ko suzu pustio! Anita, Branka, deco, dragi prijetelji, ljutiće se Žarko, znam ga. Svi su već sve rekli i napisali, a meni nije ostalo ništa. Meni ostala samo sećanja. A da bi se prisetio ja napravio puškice. Znaš, kada nešto na času ne znaš pa napraviš puškice… Ja napisao sve na ruci. Šta će meni nedostajati… Nedostajaće mi naši razgovori dok je on bio u Njujorku, nedostajaće mi tekstovi koje mi je slao, još nedopisanih knjiga sa pitanjem „šta misliš?“ Nedostajaće mi preporuke koje knjige treba da pročitam i koje mi je on kupovao. Nedostajaće mi ono što sam ja njemu preporučivao i kupovao. Nedostajaća mi jedan poklon koji sam dobio od njega, neke žute čarape. Nedostajeće mi naše šetnje, on upali kameru na telefonu pa šetamo Njujorkom, onda ja sutra upalim kameru pa šetam njega po Beogradu. On kaže: „lakše malo, da uživam“. Dragi moji, ode Žarko i ja ne pristajem na to, jer nije fer“, rekao je Irfan Mensur.

Svetlana Bojković obratila se preko video bima rekavši da je s prvim njegovim nastupom na sceni bilo jasno da je rođen veliki glumac.

„Kada odu najveći, svet zastane“, započeo je svoj oproštaj Dragan Bjelogrlić.

„Postajemo zbunjeni, sa ogromnom prazninom. Žarka sam voleo da gledam na sceni, voleo da ga gledam na platnu, obožavo sam njegov krupan plan. Voleo sam da ga čitam. Voleo sam sa njim da radim, a najviše od svega, voleo sam sa njim da pričam. Pričali smo dugo i polako. O glumi, istoriji, pravdama i nepravdama… O svemu. Svaki taj razgovor, bilo u Spužu ili u Njujorku, uz piće ili kafu , svi su odisali gospodstvenom diskrecijom, bez zadiranja u sagovornikovu intimu. Poslednji, beše pre mesec dana, na terasi tvoje bolničke sobe. Bio je topao dan, jeli smo teletinu i pili koka-kolu. Ti Anita i ja pričali smo dugo i polako. Nismo ni primetili da nas je sustigla noć. Rekao sam ti  da mi je to najlepši dan posle dugo vremena, nisam znao da će mi biti najlepši dan u životu. Žarko je bio jedinstven. Kroz takav život, Žarko je suvereno nosio ulogu tragičnog junaka jednog zlog vremena. Radio je to kao i sve, dostojanstveno, muški i ljudski. Ipak, njegova duša to više nije mogla da izdrži. Podlegla je ranama i otišla da nađe svoj mir. Rekao si: „vidimo se Bjelo“. Vidimo se Žare moj, u nekom boljem svetu, ako zaslužim da budem pored tebe“, rekao je Dragan Bjelogrlić.