Kako je Žarko Laušević 1987. godine opisan kao „nova zvezda na domaćem filmskom nebu“

To je naročito bilo očigledno 1987. godine nakon Filmskog festivala u Puli, jer su tamo prikazana tri njegova filma, a Žarko Laušević je nagrađen „Zlatnom arenom“.

Evo kako je za Yugopapir pisala Ljiljana Binićanin te 1987. godine:

Sjajan glumac! Žarko Laušević je sjajno odigrao tri sasvim različite uloge: bio je dobar („Dogodilo se na današnji dan“), zao („Oktoberfest“) i „Oficir s ružom“.

-Kad si beo u liku, tražiš ono crno, a kad si crn, tragaš za belim. To je još Stanislavski postavio, nije to ništa novo, ali je to pravilo teško primeniti – to je rekao kao objašnjenje kako je spremio ove tri uloge.

Laušević je pao u oči kao glumac koji je princip o dobru i zlu ili crnom i belom umeo savršeno da primeni još kao student treće godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu kada mu je Stevo Žigon poverio ulogu Tibalda u „Romeu i Juliji“.

Odmah ga je Jugoslovensko dramsko pozorište prigrabilo, stipendiralo i sada je njegov član, pisao je Yugopapir.

Laušević za pozorište kaže da je jedan ogroman akumulator za glumca i „poslednja oaza u kojoj glumac još može da uči, da se bavi sobom i glumom“.

Film je nešto drugo – više je stvar improvizacije u većini slučajeva.

Žarko Laušević je briljirao u svakoj ulozi

Tri filma u Puli i „Zlatna arena“: Lauševića srećemo dan posle svečane dodele nagrada – vrteo se po holu hotela tražeći nekog da ga prebaci do „Jadran-filma“ zbog nekih dogovora.

Kako – zar njemu nisu dodeljena kola sa šoferom na raspolaganje?

Laušević se smeje – kakav šofer, ali „fića“ bi sada odista vredeo, jer od hotela do Pule ima petnaestak kilometara.

Ostatak teksta, u kome se Laušević upoređuje sa Tomom Kruzom i u kome piše koliko je zapravo bilo plaćen njegov boravak na festivalu, možete pročitati na sajtu Yugopapira.