Zašto „Avatar“ napadaju i levičari i desničari?

Novi spektakl Džemsa Kameruna dobrodošla je inekcija bioskopskim prikazivačima načetim koronom i zatvaranjem dvorana a jedna od prvih velikih postpandemijskih zlatnih koka (Spiderman je lane dosegao 1,9 milijardi dolara).

Međutim dok kritičari raspravljaju o samom kvalitetu filma (ukratko: efekti senzacionalni, priča tanka), oko Avatara se stvara zanimljiv fenomen – žestoko ga napadaju i američka levica ali i desnica, pa tako i mediji koji su skloniji jednoj ili drugoj opciji.

Jutarnji list , podseća da se radnja filma odvija na fiktivnomj planeti Pandori koju nastanjuje plava domorodačka vrsta Na‘vi, a koja se odupire pokušaju ljudi da im planetu kolonizuju i eksploatišu njihove resurse kako bi spasili Zemlju.

Kao rasa prikazni su slično Indijancima, nisu tehnološki razvijeni a žive u harmoniji i duhovnoj povezanosti s prirodom, dok su ljudi prikazani kao militantni tehnološki napredni pohlepnici koji pale, uništavaju i ubijaju sve zbog profita.

Naravno deo ljudi se odmetne i pomaže Na‘vijima da spasu svoju planetu.

Iako priznaje da Kamerunova kreacija izgleda kao rezultat „desetogodišnjeg truda iz ljubavi“, NBC film kritikuje zbog „kompulzivnog istrajavanja na kolonijalnoj superiornosti i liderstvu“.

U odnosu na takozvani „narativ belačkog spasitelja“ (eng. white savior), koji smatraju najgorom manom prvoga filma, reditelj je ovoga puta, kažu, film pokušao učiniti boljim, ali to mu nije u potpunosti uspelo.

Ne nedostaju ni optužbe za kulturološko prisvajanje (eng. cultural appropriation), piše New York Post.

Neki kritičari Kameruna, naime, prozivaju za „krađu“ tema, istorije te slika vezanih uz domorodačke kulture, izvestio je Newsweek.

Domorodačke kulture su „prisvojene na štetan način“ kako bi se zadovoljio „spasilački kompleks belog čovjeka“, tvrdi domorodački influencer Yuè Begay.

Nakon originalnog filma iz 2009. godine osmišljen je čak i termin „blueface“ koji sugeriše da prikaz domorodačkog plemena Na‘vi ima iste rasističke konotacije kao „blackface“ ili „yellowface“.

Prikaz okeanskog plemena Na‘vi navodno su uveliko inspirisali Maori, polinezijski domoroci s Novog Zelanda, piše Washington Post.

„Film u velikoj meri romantizuje ono što prolaze Maori, ali i druge domorodačke kulture diljem sveta. Gotovo da umanjuje njihovu trenutnu i nekadašnju patnju“, kaže Cheney Poole iz Novog Zelanda.
Manu Tyne, pripadnicu Maora, pak vređa način na koji je prikazana maorska tetovaža. Ona je, navodno, svedena na apstraktne, beznačajne oblike koji „imaju primarno estetsku ulogu“. Takođe, Maore bi, smatra Tyne, trebalo da glume Maori.

Film od kritika, čini se, neće spasiti ni činjenica da je Kameron u intervjuu za Unilad izjavio da je slušao marginalizovane grupe i u novi film pokušao uneti korekcije. Naglasio je i da veruje da se novi nastavak priče o plemenu Na‘vi uspeo odmaći od motiva „belačkog spasitelja“

Iako iz sasvim drugih razloga, film ne odobrava ni desnica. Prikaz korporativnog pokušaja preuzimanja prirodnih resursa planete Pandore te antiratne i ekološke teme nisu dobro sele konzervativnom delu publike, tvrdi ABC News.

„Ta romantizovana predstava prirode… Naprosto je smešno misliti da su domoroci neki lovci – sakupljači koji ne utiču na okolinu“, mišljenja je Travis Kavulla, stručnjak za Afričke studije.

U filmu, piše ABC News, neki iščitavaju i kritiku politike bivšeg predsednika Buša vezanu uz rat u Iraku.
John Podhoretz u kritici za Weekly Standard pak film naziva „antiameričkim“ jer publiku poziva da pri pobuni „navija za poraz američkih vojnika“.

Da je film političke prirode te da šalje određene poruke ne krije ni kanadski reditelj.

„Film progovara o tome kako pohlepa i imperijalizam obično uništavaju  okolinu, u ovome slučaju ‘besprekornu‘ okolinu Pandore“, rekao je Kameron u intervjuu za NBC-jev „Today Show“.

Ipak, iza dolaska većine „Avatarove“ publike u bioskop vrlo su verovatno sasvim drugi motivi.
Uzbudljiva i dirljiva priča, impresivni vizuali te svojevrsni eskapizam verojatno su mnogima veći podsticaj od političke ili moralne poruke.