Zašto da scene zvrje prazne?

Barokna muzika na originalnim instrumentima, sjajni glasovi mladih operskih pevača, scenografija koja priziva bogatstvo, blud i dekadenciju Neronovog Rima, usviravanje, poslednje uvežbavanje i dogovori. To su utisci sa generalne probe na kojoj je umetnički direktor Nove beogradske opere i osnivač Festivala rane muzike Predrag Gosta bio zadužen za sve – dirigovanje, čembalo, poslednje savete o kostimima. „Šta da radim, ja sam producent“, kratko objašnjava u razgovoru za Danas.

Zašto ste za prvu premijeru Nove beogradske opere odabrali baš Monteverdijevo „Krunisanje Popeje?

– Ovo je poslednja Monteverdijeva opera, ali prva u istoriji muzike koja je bazirana na istorijskim događajima. Klaudio Monteverdi je prvi kompozitor operskog žanra kakvog ga mi danas poznajemo. On je sa muzičkom dramom „Orfej“ 1607. započeo novu epohu i žanr koji traje do danas. Ta inovativnost i povezanost sa Festivalom rane muzike glavni su razlozi zbog kojih smo se opredelili za baroknu operu. Želimo da budemo inventivni, da negujemo pristup koji imaju vodeće svetske kuće. Nova beogradska opera nastala je sa ciljem da ispuni repertoarsku prazninu koja postoji u Beogradu, Srbiji, regionu.

Kako ste od kandidata za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu stigli do prvog čoveka Nove beogradske opere?

– Ta kandidatura je na neki način inicirala stvaranje Nove beogradske opere. Prijavio sam se za upravnika NP sa željom i verom da je Beogradu potrebna osvežena operska scena. To sam predstavio u svom programu za upravnika NP, a to će se pokazati i kroz ostvarenja Nove beogradske opere, jer ćemo kroz njeno delovanje pokazati sve ono što smatramo da Beograd treba da ima.

Naša prvobitna zamisao je da Nova beogradska opera bude kompanija koja okuplja ljude, a ne zgrada u koju ljudi dolaze. Već ima dovoljno zgrada koje zvrje prazne i operskih kuća koje imaju nedovoljno iskorišćenu scenu a mogu da se upotrebe u svrhe potrebne nama. Ova koprodukcija sa Madlenianumom je najbolji primer da postoje interesovanja, a prošlogodišnja inicijativa Festivala rane muzike da se na Veliku scenu NP po prvi put u njegovoj istoriji postavi barokna opera na istorijskim instrumentima (izveli smo Perslovu „Didonu i Eneja“) pokazuje da i nacionalna kuća ima želju za saradnjom. Verujem da će naše postojanje podstaći sve moje kolege, upravnike iz drugih opera, da zajedničkim snagama pokušamo da podignemo nivo umetničkog rada u Srbiji. Festival rane muzike delovao je od 1991. do 1996, kada je nastala manja pauza, ja sam otišao u inostranstvo. Obnovili smo ga 2012. na 10. godišnjicu osnivanja Studija za ranu muziku. Pošto smo prošle godine napravili „Didonu i Eneja“ i baroknu akademiju kao edukativan projekat, a posle kandidature za upravnika NP, smatrao da je idealno vreme da želje sprovedemo u delo. Simbolično, na prvi dan proleća imali smo osnivačku skupštinu. Ubrzo smo dobili potrebna dokumenta – registrovani smo kao opera i sada evo i prve premijere. Brzina kojom se sve ovo događa pokazuje da stvari mogu da se dese. Kad vidite ove fantastične mlade soliste iz Italije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, jasno je da nam je cilj objedinjavanje, saradnja, divna muzika i energija, jer ona pokreće sve.

Šta planirate posle Persla i Monteverdija?

– U narednih godinu dana planiramo još nekoliko projekata koji fale. Pre svega tu će biti dečija moderna opera „Snežana i sedam patuljaka“ Dragana Karlovića i Mocartovo „Idomenej“, što je projekat kakav ne postoji u celom regionu. Želimo da predstavimo ono što je dobra muzika a ne izvodi se. Nadamo se da će i na Festivalu rane muzike iduće godine biti izvedena još jedna barokna opera Gerga Fridriha Hendla, koji je na neki način kulminacija tog perioda barokne opere.

Festival rane muzike

– Između otvaranja 15. i završetka 22, kada će na programu biti „Krunisanje Popeje“, na Festivalu rane muzike održaće se šest koncerata. Nastupiće ansambli, pojac Pavle Aksentijević sa sapojcima, imaćemo goste iz Hrvatske i SAD. Ove godine izašli smo iz prostora Crkve Svetog Petra u Makedonskoj ulici u nešto veći prostor Atrijuma Narodnog muzeja i Galerije fresaka. Prvi koncert na Festivalu rane muzike održan je 1991. u Crkvi Svetog Petra, jer je to idealan akustički prostor, a njeno sveštenstvo je bilo je zainteresovano da taj prostor bude osvežen i kulturnim događanjima.

Umetnički tim

Glavne role u „Krunisanju Popeje“ pevaju: Popeja – Jana Jovanović (Srbija), Neron – Janja Vuletić (Hrvatska), Oton – Karlo Vistoli (Italija), Oktavija – Dragana Popović (Srbija), Seneka – Plamen Kupnikov (Bugarska)… Podela je izbrana na audiciji u martu ove godine, a na predstavi se radilo dva i po meseca. Orkestrom Nju triniti barok diriguje Predrag Gosta, rediteljka je Sofija Perović. Dramaturgiju potpisuje Pia – Rabea Vornholt (Nemačka), kostime Slavica Ribać, a scenografiju: Tijana Trailović i Tamara Branković.