Zašto film “Avatar 2” Džejmsa Kamerona filmska publika obožava, a filmska kritika baš i ne toliko?

– Nisam iznenađena to je sasvim očekivano. Mlađe generacije vole da gledaju takve filmove prepune specijalnih efekata. Sigurno je da su redeitelj filma Džejms Kameron i producenti dobro ispitali tržište i proračunali sve što treba kad su se upustili u pravljenje ovog filma budući su znali da će kod publike doživeti uspeh. Filmsku kritiku ipak nije tako lako oduševiti, jer je mnogo toga već viđeno, kaže filmska kritičarka Dubravka Lakić.

Pisac i strip scenarista Pavle Zelić ukazuje da čar Avatara jeste “taj ultimativni eskapizam kojem su težili i mnogi SF pisci a sada ga konačno doživljavamo na najsveobuhvatniji način u svetu filma”.

– I to se zaista ne može iskusiti  nigde drugde kako dolikuje osim u bioskopu. Bez telefona i drugih distrakcija. Kameron je uz ili ispred Nolana, Villneva i Spilberga verovatno najveći borac za očuvanje magije velikog platna, kako kroz svoje javne nastupe a pre svega same filmove. Mnogi su Avataru 2 predviđali krah, i on definitivno nije ni scenaristički ni rediteljski vrhunac svog tvorca, ali je dokazao jedno staro, pomalo  zaboravljeno pravilo – nikada se nemojte kladiti protiv Džejmsa Kamerona, upozorava Pavle Zelić.

Pisac Darko Tuševljaković misli kako nije prvi put da se mišljenja publike i kritike ne poklapaju što i nije nužno.

– Nesumnjivo je da je reč o ogromnom komercijalnom uspehu. DŽejms Kameron se u drugiom delu Avatara držao iastog recepta kao i u prvom delu. Tu vrstu komercijalnih uspeha kritika naročito ne ceni što je sasvim očekivano, ukazuje Darko Tuševjaković.

Reditelj Stevan Filipović misli da je “kritika danas na toliko niskim granama, da nije referenca ni za šta, posebno ne za uspeh u bioskopima”.

– Avatar 2 je imao uspešniju drugu nedelju prikazivanja od prve, što je u našem poslu jasan indikator da ljudi jedni drugima preporučuju film (tzv. „word of mouth“). U vremenu sveopšteg cinizma, mraka i političkih sunovrata čitavih civilizacija, možda je tri sata čistog eskapizma na drugu planetu, i jednostavna priča o borbi za preživljavanje jedne vrlo „netradicionalne“ porodice baš ono što je publici bilo potrebno, uveren je Stevan Filipović.