Zašto je Đorđe Marjanović bio junak mnogih naših detinjstava?

Kad sam tu rečenicu o junaku iz detinjstva podelila pre dva dana sa porodičnom prijateljicom, kratko mi je uzvratila da je Đorđe Marjanović bio junak mnogih detinjstava i da ona među malobrojnim sačuvanim autogramima iz mladosti-ludosti čuva njegovu fotografiju sa potpisom. Poverila mi i da je sa majkom išla na njegove koncerte, zbog čega ih je njen otac „prezirao“. Uprkos sitnim, uglavnom muškim, nerazumevanjima za teatralnost na sceni, odlazak Đorđa Marjanovića potresao je pripadnike mnogih generacija ne samo „mog Beograda“, koji duboko veruju da je on bio prva velika i prava jugoslovenska i srpska mega pop zvezda, čija je slava, možda čak i veća od domaće, „zarazila“ i nekadašnji Sovjetski Savez.

Popularni Đorđe Đoka Marjanović, čijem je pevačkom usponu prethodila gotovo holivudska biografija – odrastanje u rodnom Kučevu, gimnazija u Požarevcu, studije farmacije u Beogradu tokom kojih je raznosio mleko, istovarao vagone na danas ukinutoj Železničkoj stanici u prestonici, statirao na filmu i predstavama u JDP-u, bio je popularan u vreme mladosti mojih roditelja. U našoj kućnoj diskografiji čuvaju se njegovi hitovi prvenci, čak i na davno zaboravljenim pločama sa čudnih 33 i po obrtaja – niti siglovi niti longplej.

Niko nikada nije sporio da na tadašnjoj YU-muzičkoj sceni ima vokalno boljih i jačih pevača, ali niko od njih na sceni nije bio tako ubedljiv, dirljiv, jedistven i neponovljiv kao Đoka Marjanović. U ranom detinjstvu nisam baš najbolje shvatala zbog čega žene vrište, otimaju se za autograme, padaju u nesvest, prete bacanjem sa krova, kao što se desilo u Nišu, inače prelomno značajnom za njegovu karijeru, gde sam se prilikom pomenutog pokušaja skakanja sa vrha jedne zgrade zadesila u jednoj porodičnoj poseti… On je moju pažnju držao svojim načinom pevanja, u kome su klečanje na sceni, suze, legendarno bacanje sakoa bili samo scenski efekat emocije kojom je opčinjavao publiku.

Đorđe Marjanović pevao je na gotovo svim tadašnjim jugoslovenskim festivalima, u diskografiji ima veliki broj obrada čuvenih šansonjera, italijanskih šlager majstora, ruskih pesama, kompozicija vodećih domaćih autora od kojih su mnoge baš za njega napisane, mada u njegovom slučaju to nije bilo presudno. Na njegovom repertoaru bile su popularne pesme od Darka Kraljića, preko Vojkana Borisavljevića, Dušana Jakšića, Zdenka Runjića pa do Đorđa Balaševića i Mladena Vraneševića.

Za mnoge od prepeva hitova Domenika Modunja, Roka Granate, Žilbera Bekoa, Andrijana Ćelentana, Mikisa Teodorakisa, Dika Šermena… sam je radio aranžmane, uključujući i čuvenog „Milorda“, pesmu francusko-egipatskog kantautora Žorža Đuzepea Mustakija, koja je svetsku slavu stekla u izvođenju legendarne Edit Pjaf. Neke od svojih najvećih hitova Đorđe Marjanović napisao je sam i njih je zaista pevao sa posebnom strašću – „Romana“, „Ako ljubavi nema“, „Grešnica“, „Za dane ljubavi“, „Od ljubavi do mržnje“, „A život teče dalje“…

Od karijere Đorđa Marjanović nemoguće je odvojiti njegove obožavaoce „đokiste“, koji od 1964, kad je osnovan njegov prvi klub u Beogradu, postoje gotovo do danas. Njegovi obožavaoci bili su hiperaktivni kao i njihov idol na sceni, pa je jedna od beogradskih legendi i priča o njihovim demonstracijama  na nekadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, danas Nikole Pašića, zbog kojih je intervenisala milicija, a Đorđe Marjanović morao da peva na krovu automobila ne bi li umirio njihovo nezadovoljstvo zato što mu je izmakla nagrada „Zlatni mikrofon“.

Sve je ostavio u šoku kad je 14. aprila 1990. doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu, ali se uprkos bolesti, na insistiranje obožavalaca, posle delimičnog oporavka, vratio na scenu gde je na koncertima pevao sa gostima ili gostovao na nastupima kolega. Kad se 29. aprila 2003. posle koncerta duhovne i tradicionalne muzike pod nazivom „Sve što diše neka hvali Gospoda – Aliluja“, u sklopu misionarsko priložničke akcije „Podignimo Stupove!“, na poziv organizatora Društva prijatelja manastira Đurđevi stupovi u Rasu iz publike popeo na scenu, Velika dvorana Centra Sava bukvalno je eksplodirala od aplauza, suza i ovacija. Na istoj beogradskoj sceni 31. maja godinu dana kasnije definitivno se oprostio od muzike i publike.

Njegov 75. rođendan Kulturno-obrazovni program RTS obeležio je  petoepizodnom biografskom serijom „Ko nekad u osam“, čijoj su promociji u Ruskom domu u Beogradu 2006. prisustvovale delegacija Rusije, Belorusije i Ukrajine. Pet godina kasnije u čast njegovog 80. rođendana u Domu sindkata održan je koncert „Milordu s ljubavlju“, na kome su učestvovale mnoge njegove kolege – od Bore Đorđevića i Lea Martina do Živana Saramandića i muzičara iz Rusije i Kučeva.

Iako je uprkos slavi svojevremeno optuživan da „kvari socijalističku mladež“, krajem 2020. doživeo je da mu Centar kulture u rodnom Kučevu, posle 17 godina, iz političkih razloga, ukloni ime iz naziva i vrati se na narodnog heroja i učesnika NOB-a Veljka Dugoševića. Đorđe Marjanović napustio je ovaj svet 15. maja u kovid bolnici u Batajnici. Nije dočekao 90. rođendan 30. oktobra, ali će zauvek ostati junak mnogih detinjstava.

Energija slobode

Izdavačka kuća Clio je pre nepune dve godine objavila knjigu muzikološkinje Marijane Dujović „Energija slobode – Stvaralačka biografija Đorđa Marjanovića“. Knjiga je, prema rečima autora, „nastala kao rezultat istraživanja fenomena prve velike jugoslovenske pop-zvezde“ i u „njoj se daju pregled Marjanovićevog života i karijere, osvrt na njegovo stvaralaštvo i muzički uticaj“. „Cilj ove knjige jeste da se na jednom mestu predstavi životni put Đorđa Marjanovića uz kritičko sagledavanje njegovog opusa i u vreme kad je bio aktivan i nakon povlačenja sa scene, kao i pokušaj da se odgonetne tajna njegovog velikog uspeha“, jer se „preslušavajući njegove sačuvane audio snimke mnogi pitaju kako je mladić tako skromnih vokalnih mogućnosti ostvario takav, skoro holivudski uspeh“, piše Marijana Dujović u predgovoru, priznajući da su „iako je pokušala da ovu knjigu piše kao nepristrasni muzikolog, lik i delo Đorđa Marjanovića na nju ostavili snažan utisak“. Napominjući da ga „u knjizi naziva po imenu ili ga pominje kao ‘našeg pevača'“, istovremeno tvrdi da „ta bliskost u imenovanju nije naudila objektivnosti prikaza njegovog stvaralaštva“ koje je, kako navodi, uticalo i na Marjanovićeve mlađe kolege: Slađanu Milošević, Bebi Dol, Tonija Montanu, Milana Delčića Delču, VIS Jarbole…