Zašto je Salman Ruždi najpoznatiji verski disident muslimanskog sveta iako se izjašnjava kao „tvrdi ateista“

Ruždi je skinut sa respiratora i može ponovo da priča, izjavio je njegov agent Endrju Vajli, objašnjavajući da je čuveni pisac više nije u kritičnom stanju, ali da su mu “presečeni nervi na jednoj ruci, da ima oštećenja jetre i da će verovatno izgubiti oko”.

Posle gotovo decenije skrivanja, života pod senkom fetve i pod zaštitom britanske policije, izbegavši više neuspelih napada i atentata, Ruždija je pre gostovanja u Čautauki napao 24. godišnji Hadi Matar iz Fervjua u Nju Džersiju, nanevši mu desetak uboda nožem u lice, vrat i stomak.

Matar je, prema izveštaju policije, redovno kupio kartu za Ruždijevo gostovanje, a posle napada izjasnio se da nije kriv za pokušaj ubistva.

Određen je pritvor bez kaucije, a u njegovom napadu na Ruždija lakše povrede glave zadobio je Henri Ris, suosnivač neprofitne organizacije koja pruža utočište prognanim piscima.

Pokušaj atentata sprečio je Ruždija da sa Risom razgovara o SAD kao utočištu za pisce koji su žrtve progona.

Ruždi je u intevjuu za nemački časopis Štern, objavljenom odmah posle napada, iako je bio najavljen za 18. avgust, između ostalog, izjavio da je zabrinut zbog pretnji koje vidi po američku demokratiju.

Napad na Ruždija odmah su osudile njegove kolege pisci Džoana K. Rouling i Stiven King, britanski političari – bivši premijer Boris Džonson i jedan od kandidata za njegovog naslednika na čelu britanske vlade Riši Sunak, francuski satirični časopis Šarli Ebdo, čijih je 12 članova 2015. smrću platilo karikature o proroku Muhamedu.

Džoana K. Rouling poručila je preko društvenih mreža da je “imala sreće da prošle godine intervjuiše Salmana Ruždija sa kojim je mnogo pričala o tome kako on ne dopušta da mu stalne pretnje nasiljem utiču na život”.

Njenu ocenu da je Ruždi “zaista hrabar, promišljen i ljubazan čovek” deli i Stiven King. “Kralj horora” poručio je da “užasni napad“ na Ruždija “predstavlja napad na slobodu misli i govora“.

Taslime Nasrin, književnica koja je zbog ocena da njene knjige vređaju muslimansku veru bila primorana da napusti Bangladeš i sada živi u Švedskoj, preko društvenih mreža saopštila je da se “posle napada na Ruždija plaši za sopstvenu bezbednost”.

Pisac magičnog realizma sa diplomom istoričara sa Kembridža, čija se literatura bavi “povezanošću, rascepima i migracijama između Istoka i Zapada”, a koji sebe smatra “zagovornikom religiozne satire”, Salman Ruždi 19. juna proslavio je 75. rođendan.

Potiče iz muslimanske porodice srednje klase iz Bombaja.

Rudždijeva porodica se tokom rata između Indije i Pakistana preselila u Pakistan, gde je po završetku studija jedno vreme radio na televiziji.

Potom odlazi u London gde se bavio glumom, marketingom, uporedo pišući svoj prvi roman “Grimus”, dok nije postao pisac sa punim radnim vremenom.

Njegova druga knjiga “Deca ponoći” učinila ga je svetski slavnim i donela mu Bukerovu nagradu, ali je sve to bilo ništa u odnosu na četvrti roman – “Satanske stihove” iz 1988. koji su pomerili islamski svet, poremetili na duže staze diplomatske odnose između Velike Britanije i Irana, odneli mnoge živote, a Ruždija, koji je dospeo na “crne liste” Hezbolaha, Al-kaide, Međunarodne gerile i sličnih organizacija, učinili najpoznatijim verskim disidentom muslimanskog sveta iako se izjašnjava kao “tvrdi ateista”, mada priznaje da ga je „formirala muslimanska kultura više nego bilo koja druga“.

– Moje gledište je gledište sekularnog ljudskog bića. Ne verujem u natprirodne entitete, bilo hrišćanske, jevrejske, muslimanske ili hinduističke… Ono što je potrebno je pomak od tradicije, ništa manje nego reformski pokret da se suštinski koncepti islama dovedu u moderno doba, muslimanska reformacija koja će se boriti ne samo protiv džihadističkih ideologa, već i protiv prašnjavih, zagušljivih bogoslovija tradicionalista, otvarajući prozore da puste preko potreban svež vazduh… Krajnje je vreme, za početak, da muslimani budu u mogućnosti da proučavaju otkrivenje svoje religije kao događaj unutar istorije, a ne natprirodno iznad nje… Širokoumlje je povezano sa tolerancijom; otvorenost uma je brat mira – govori Ruždi u intervjuima, ne krijući da se 1990. javno pretvarao da je “obnovio svoju muslimansku veru” i pokajao zbog “Satanskih stihova”.

Zbog ovog nadrealističkog, postmodernog romana, koji je izazvao bes muslimana jer su u njegovom sadržaju videli bogohuljenje, zbog čega je zabranjen je u više zemalja, Ruždi je bio primoran da se skriva skoro 10 godina.

U neredima protiv Ruždija u Indiji i Iranu bilo je i ubijenih, Britanska ambasada u Teheranu je kamenovana, japanski prevodilac knjige je 1991. izboden na smrt, dok su njegov italijanski kolega i norveški izdavač knjige Vilijam Najgard preživeli napade.

Fetvu zbog “Satanskih stihova” Ruždiju je izrekao 1989. iranski vrhovni vođa Ajatolah Homeini, uz nagradu od tri miliona dolara za piščevu glavu.

Iako su iranski zvaničnici 1998. povukli fetvu, u mislimanskom svetu smatra se da je ona i dalje na snazi, a visina nagrade je u više navrata povećavana.

Iranske vlasti nisu zvanično reagovale povodom njujorškog napada na Ruždija prošlog petka, dok ga tamošnji mediji i dalje smatraju otpadnikom od vere.

Ruždi je po objavljivanju “Satanskih stihova” pokušao da objasni da je “glavni cilj njegovog romana da se ispita iskustvo imigranta, ali su neki muslimani bili uvređeni portretima proroka Muhameda i preispitivanjem prirode objave Kurana kao Božje reči”.

Čak se i izvinio muslimanima, ali je morao da se sakrije.

Od besa muslimana nije ga spasila ni titula britanskog viteza koju je dobio 2007. za zasluge u književnosti, kao ni 13. mesto na Tajmsovoj listi 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine.

Od 2000. Ruždi živi u SAD, u Donjem Menhetnu u Njujorku, a novinarima se posebno dopada činjenica da navija za engleski fudbalski klub Totenhem Hotspur i da iz čertiri braka ima dvoje dece.

Iako nikada nije krio da se divi Italu Kalvinu, Tomasu Pinčonu, Borhesu, Mihailu Bulgakovu, Luisu Kerolu, Ginteru Grasu i Džejmsu Džojsu, stručnjaci za savremenu književnost ukazuju da je sam Ruždi, kao mentor mlađim indijskim piscima, uticao je na čitavu generaciju indo-anglskih pisaca i jedan je od najuticajnijih autora u postkolonijalnoj književnosti uopšte.

Iako uživa u pisanju, Salman Ruždi tvrdi da bi postao glumac da njegova književna karijera nije bila uspešna – san iz detinjstva da igra u holivudskim filmovima ostvario je kameo ulogama od “Dnevnika Bridžit Džons” do TV serija u HBO produkciji.

Sporne boginje iz Meke

Salman Ruždi tvrdi da se naslov “Satanski stihovi” odnosi “na spornu muslimansku tradiciju o kojoj je reč u knjizi”.

Prema ovoj tradiciji, Muhamed je u Kur’an dodao stihove koji prihvataju tri arapske paganske boginje obožavane u Meki kao božanska bića.

On je, prema predanju, kasnije opozvao te stihove, tvrdeći da ga je “đavo naveo da ih izgovori kako bi udovoljio stanovnicima Meke”, dok Ruždi u svom četvrtom romanu otkriva da su ti sporni stihovi zapravo došli iz usta arhangela Gavrila.

Ova knjiga je zabranjena u 13 zemalja: Iranu, Indiji, Bangladešu, Sudanu, Južnoj Africi, Šri Lanki, Keniji, Tajlandu, Tanzaniji, Indoneziji, Singapuru, Venecueli i Pakistanu.

Ruždi je odgovorio kolumnom u Observeru u kojoj je Muhameda nazvao „jednim od velikih genija svetske istorije“, uz konstataciju “da islamska doktrina smatra da je Muhamed čovek i ni na koji način savršen”.

Život pod fetvom

Bivši Ruždijev telohranitelj Ron Evans pokušao je da objavi knjigu o Ruždijevom životu tokom skrivanja zbog fetve.

Evans je tvrdio da je Ruždi pokušao da finansijski profitira od fetve i da je bio samoubilački nastrojen, ali je Ruždi zatražio zaštitu suda na kome dobio zadovoljenje.

Pisac ratnik

Salman Ruždi bio je među pobornicima NATO bombardovanje SR Jugoslavije, što je njegovog takođe slavnog kolegu britansko-pakistanskog pisca i levičara Tarik Alija navelo da ga nazove „piscem ratnikom”.

Ruždi je podržao i američku kampanju protiv talibana u Avganistanu, koja je počela 2001, ali je dve godine kasnije bio glasan kritičar rata u Iraku, tvdeći da je “američka jednostrana vojna intervencija bila neopravdana, iako je postojao razlog za smenu Sadama Huseina”.

Posle preseljenja u SAD, podržao je izbor demokrate Baraka Obame za američkog predsednika, često kritikovao Republikansku stranku, a 2016, kad je stekao američko državljanstvo glasao je za Hilari Klinton na predsedničkim izborima na kojima je pobedio Donald Tramp.