Zašto neće biti drame o Branku Miljkoviću iz pera Dejana Stojiljkovića?

Tu dokumentaciju, prema rečima Stojiljkovića, trebalo bi da čini predugovor i ugovor. S druge strane, Spasoje Ž. Milovanović tvrdi da predstava planirana za sledeću budžetsku godinu podrazumeva i da se ugovor o njoj sklapa tada, to jest 2021. godine.

Drama o velikom pesniku trebalo je, kako pišu Južne vesti, da bude noseća na repertoaru 2021, kada se obeležava 60 godina od smrti Branka Miljkovića, a kako trenutno stvari stoje tekst za ovaj komad Stojiljković neće pisati. On kaže za Danas da traži poštovanje zakonskih propisa, da ne može više da trpi da se prema njemu odnose kao prema amateru i početniku i da mu se generalno nije dopao odnos upravnika prema predstavi o Branku Miljkoviću.

– Prosto tražim poštovanje zakonskih propisa. Ako pozorište nešto naruči od nekog, bilo da je to dramski tekst ili cement za fasadu, to mora da bude ispraćeno adekvatnom dokumentacijom. Ja ne mogu da pišem tekst na „dođem ti“. Zato se rade predugovori, pa kad predaš tekst, onda se radi ugovor. Uprava je uporno odbijala da ispoštuje propise i zakon. Ali nije to ključni problem. Problem je tretman te predstave o Branku. Upravnik se uporno ponašao kao da se radi o usputnoj tezgi koja je u odnosu na ostatak repertoara manje bitna. A meni je malo dosadilo da me nakon svih ovih godina rada u esnafu neko tretira kao amatera i početnika. Čak ni to nije toliki problem, već apsurdna činjenica da upravnik pozorišta u rodnom gradu Branka Miljkovića predstavu o tom istom Miljkoviću vidi kao nešto usputno i manje bitno. Da stvar bude još apsurdnija upravnik je takođe pesnik – konstatuje Stojiljković.

Nasuprot njegovim rečima Spasoje Ž. Milovanović tvrdi da je predstava o Miljkoviću najavljivana na sva zvona i da procedura ide drugačijim sledom od onog na koji se poziva pisac.

– Što se tiče Dejana, iz samo njemu znanih razloga je i odustao i sada se oglašava. Predstava je planirana za sledeću budžetsku godinu, što znači da se ugovor sklapa sledeće kalendarske godine kada predlog premijernog repertoara prođe verifikaciju Upravnog odbora NP Niš, Sekretarijata za kulturu, Gradskog veća, Korisničkog saveta i Skupštine grada Niša. Ništa ne možemo u premijernom repertoaru bez saglasnosti svih. To je što se tiče procedure. Kao što znate NP Niš je najavljivalo tu predstavu i saradnju sa Dejanom na sva zvona. NP Niš nije odustalo, već umetnik. Po logici stvari odgovor treba tražiti kod umetnika. Kao što sam rekao, kad dobijemo i ako dobijemo bilo kakvu verziju bilo koje forme teksta možemo krenuti u realizaciju predstave. I kojoj se svi radujemo. Nadalje ne bih da komentarišem – poručio je Spasoje Ž. Milovanović.

Stojiljković podseća da se predugovor sklapa odmah, bez obzira na kalendarsku godinu, da on nije obavezujući nego postoji da bi štitio autora i instituciju koja autorsko delo naručuje. – Ako nema predugovora, svi dogovori su prosto na crno – ističe Stojiljković.

Upitan da li su postojali možda i kreativni razlozi da odustane od predstave o Branku Miljkoviću jer suprotno uvreženom mišljenju da je pesnik izvršio samoubistvo on zagovara tezu da je reč ubistvu, Stojiljković odgovara:

– Miljković je moja opsesivna tema godinama. Mnogo sam istraživao i sama predstava nije trebalo da bude prigodni igrokaz već se radnja događa u poslednje dve godine Brankovog života. Baš kao i Brankova porodica i mnogi drugi, smatram da je Branko te kobne noći u Zagrebu ubijen. Kasnije je to služba državne bezbednosti zataškala. U neku ruku, komad o Miljkoviću je trebalo da se bavi odnosom totalitarnog režima prema pojedincu – umetniku. Ne znam… Možda je tu problem. Upravnik mi je u više navrata sugerisao da „nije zgodno“ da plasiramo priču o ubistvu a ne samoubistvu. Čak me je u jednom trenutku upitao: „Imaš li ti neke dokaze da je Branko ubijen?“ – ispričao je Dejan Stojiljković.

O solidarnosti bez komentara

Upitan, budući da je dugo u esnafu, da li se solidariše sa rediteljem Zlatkom Pakovićem i glumcima predstave „Srebrenica – Kad mi ubijeni ustanemo“ koji trpe progon na društvenim mrežama Dejan Stojiljković kaže: „O Zlatku Pakoviću kao umetniku, ako on uopšte umetnikom može da se nazove, nemam visoko mišljenje – više ga vidim kao pamfletistu i propagandistu. Ali i pored toga, niko ne može da trpi uvrede (a čuo sam i da mu prete) zato što iznosi svoje mišljenje, ma koliko se ja sa tim mišljenjem ne slagao. Ja sam prošao to kada su izašle ‘Senke nad Balkanom’ a Dragoslav Bokan, večiti branitelj fantomskog entiteta zvanog ‘srpstvo’, javno je pozvao na linč svih nas rečima: ‘Ovu seriju su napravili ljudi koji ne vole Srbiju.’ Pakovićevu predstavu nisam gledao pa ne mogu ni da komentarišem.“