U ediciji „Klasici svetske književnosti“ izdavačka kuća Laguna krajem prošle nedelje objavila je kultni roman Margaret Mičel „Prohujalo s vihorom“ u novom integralnom prevodu bez cenzure, koja je pratila gotovo sva posleratna izdanja u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.
Novi prevod Laguninog dvotomnog izdanja potpisuje Dubravka Srećković Divković, koja za Danas kaže da je „pripovedanje Margaret Mičel bezmalo savršeno – u originalu knjiga teče tako zanosno i glatko da bi svojim ritmom primamila čitaoca čak i kad bi imala neku manje složenu priču“.
Prvi i jedini roman Margaret Mičel, po mnogima najveća saga o američkom Jugu i Američkom građanskom ratu – Vašington post tvrdi da je „neprevaziđen u celokupnoj američkoj književnosti“ kad je reč o ovoj temi, objavljen je 1936. i pre 80 godina ovenčan je Pulicerovom nagradom. Već u prvih šest meseci po objavljivanju dosegao je milionski tiraž, a posle snimanja istoimenog kultnog filma sa Vivijen Li i Klerkom Geblom u glavnim ulogama, „Prohujalo s vihorom“ je postalo, posle Biblije, najčitanija knjiga u SAD. Širom sveta ovaj roman, preveden na 30 jezika i Brajevu azbuku, do sada je prodat u 30 miliona primeraka.
– Knjige ovakvog kalibra dokaz su koliko je za kvalitetan prevod bitan pristup izdavača. Meni su poznata dva starija prevoda – u Hrvatskoj je to bio „Zameo ih vjetar“ Ivana Esiha, a kod nas prevod Mihaila Đorđevića, koji je, po svemu sudeći, bio najprodavaniji i na teritoriji čitave bivše države – u Srbiji praktično jedini čitan i zbog toga najbitniji za ovo poređenje. Mi smo imali mnoge briljantne prevodioce, a znamo i da je država i te kako imala sluha za kulturu, međutim, Đorđevićev prevod iz pedeset i neke zadesile su dve nesreće. Najpre cenzura: skraćene su ili izbrisane pojedine rečenice koje se tiču religije, a takođe su ublaženi pojedini „rasistički“ delovi, iako je i jednoga i drugoga u obilju bilo u nekim drugim prevedenim delima. Uz to je očigledna hitnja da se jedan profitabilan roman što pre izbaci na tržište. Iako bi nepravično bilo reći da je Đorđević netalentovan prevodilac, Laguna se odlučila za radikalan zahvat – potpuno novi prevod, a to je najmanje što „Prohujalo s vihorom“ zaslužuje – objašnjava Dubravka Srećković Divković.
Prema njenim rečima, „prevodiocu je bez izuzetka najzavodljiviji jezik knjige, a Pulicerova nagrada praktično se zasniva na značaju dela za američku kulturu – ‘Prohujalo s vihorom’ je najobimnije dotad napisano delo o ratu između Severa i Juga i njegovim posledicama“.
– Amerikanci veoma znaju da poštuju svoju istoriju, ali da bi takva knjiga bila do te mere čitana i voljena, jednostavno mora da poseduje ozbiljnu dramu. I naravno, taj divni jezik koji će nositi čitaoca kroz svih hiljadu i više strana. Istovremeno mora biti dovoljno razumljiva, dovoljno „laka“. U tome je valjda najveći podvig Margaret Mičel – da takvu „masu“ istorijske sadržine pretoči u jedan tako pitak roman. S druge strane, ona se vešto igra prividima. Privid je da je ovo ljubavni roman, privid je da pred sobom imamo junake, privid je čitav taj san u koji je potonuo Jug. Čitalac može po svojoj volji odabrati šta želi da čita. Te mogućnosti da bira u kojoj će ravni pratiti roman, objašnjava i njegovu čitanost. Takve višestrane knjige uvek su nepogrešivo osvajale čitaoce zahvaljujući toj maloj „prevari“ kojom se služe svi veliki pisci. Da nije tog umeća „Rat i mir“ bi bio udžbenik istorije ili ratne strategije, „Čiča Gorio“ sociološki traktat, a „Madam Bovari“ ogled iz psihologije – napominje Dubravka Srećković Divković.
Samo mesec dana po objavljivanju „Prohujalo s vihorom“ producent Dejvid Selznik, šef filmskog studija Selznik internešenel pikčr (Selznick International Pictures) otkupio je filmska prava za ovaj roman plativši tada rekordnih 50.000 dolara. Film snimljen 1939. po scenariju Sidnija Hauarda, dobitnik osam Oskara, danas se smatra najkomercijalnijim filmskim ostvarenjem svih vremena, nalazi se na IMDB listi 250 najboljih filmova celokupne kinematografije, zbog „kulturnog značaja“ 1989. uključen je u Državni filmski registar SAD, a prema oceni Američkog filmskog instituta zauzima četvrto mesto na listama „Sto godina… sto filmova“ i „Deset najboljih epskih filmova“.
Dubravka Srećković Divković ukazuje da je „u Americi knjiga postigla doslovno nezapamćenu čitanost pre filma, koji jeste veličanstven, ali je izvan Amerike, pogotovu u Evropi, bacio knjigu u zasenak“. Ona objašnjava i uticaj filma na lutanja u žanrovskom određenju romana.
– Kod ovako složenih dela, reditelj je novi pisac – prinuđen je da bira sloj koji će biti noseći. Onaj ko je najpre gledao film biće možda i razočaran opširnošću romana, njegovim „nebitnim“ detaljima, a to je donekle nepravedno prema knjizi. S druge strane, koliko nas pamti pojedine masovne scene, požar u Atlanti, uniforme vojnika Konfederacije, koliko će ljudi znati da opiše do u tančine scenu u kojoj Klerk Gebl nosi Vivijen Li uz stepenice? Dodajmo tome i plakat koji se gotovo nepromenljivo selio iz bioskopa u bioskop i sa korice na koricu – najava koja privlači gledaoca-čitaoca, ali ne govori ništa sem što nagoveštava melodramu. A melodrama se prodaje. Mi znamo da je ovo, između ostalog, i ljubavna drama, ali melodrama – nipošto. Film je predstavljan, međutim, baš u tom melodramatskom svetlu koje prodaje ulaznice, a taj utisak je kod nas pojačan pomenutim lošim pristupom prema prevodu. Amerika nema dilemu u pogledu žanrovskog određenja ovog dela, ali Evropa je ima. Sada roman konačno imamo u istinski odgovorno urađenom izdanju i konačno se vidi da je neuporedivo kompleksniji od filma, koliko god on bio izuzetan. Nije reč samo o novom ruhu knjige nego i o novom pristupu i svojevrsnom prevrednovanju. Možda će biti potrebno vremena da zaživi predstava o „Vihoru“ kao o romanu, koji se čita s velikom ozbiljnošću, ali ovo nije prvi doprinos Lagune ispravljanju sličnih nepravdi – ističe Dubravka Srećković Divković.
Jug i spisateljska mašta„Imala sam u glavi jasan svaki detalj pre nego što sam sela za pisaću mašinu“, rekla je Margeret Mišel o nastanku „Prohujalo s vihorom“, koji je počela da piše 1926, posle prekida kratke novinarske karijere u Atlanta žurnalu. Margaret Mičel (1900-1949) rodila se i živela u Atlanti, gde je i stradala u saobraćajnoj nesreći. Počela je da piše u detinjstvu, a Jug je postao deo „njene spisateljske mašte“ još u šestoj godini, kad je majka odvela u obilazak uništenih južnjačkih plantaža. NJena romantična novela „Izgubljena Lajsen“ iz 1916, pronađena tek 1994. u ostavštini jedne od njenih velikih ljubavi Henrija Anđela, objavljena je 1996. i odmah je dospela na NJujork tajmsovu listu bestselera.
Original i nastavljači’]
Iako je Margaret Mičel odbila da napiše nastavak „Prohujalo s vihorom“ (po njenoj želji posle smrti svi njeni rukopisi su spaljeni), roman je, uz saglasnost naslednika njenih autorskih prava, 1991. dobio neslužbeni produžetak u knjizi „Skarlet“ Aleksandre Ripli, po kojoj je tri godine kasnije snimljena mini-serija. I knjiga i TV serijal ocenjeni su kao „slab pokušaj zarade na račun originala“. Ništa bolje nisu prošle ni knjige Donalda Mek Krejga „LJudi Reta Batlera“ i „Rutino putovanje“, takođe objavljene sa odobrenjem nosioca autorskih prava za „Prohujalo s vihorom“, koji su vodili pravi rat protiv nastavaka Alise Randal i Katrin Pinoti, kao i mnogobrojnih nastavljača u Rusiji i Mađarskoj.
Filmski paradoksi‘]
Film „Prohujalo s vihorom“ zapravo je od 13 nominacija dobio 10 Oskara – osam u konkurenciji (najbolji film, režija, scenario, glavna glumica, sporedna glumica, scenografija, fotografija i montaža) i dva počasna za revolucionarnu upotrebu produkcijske opreme i boje.
To je prvi film u boji nagrađen Oskarom za fotografiju. Uloga južnjačke lepotice Skarlet O’Hare bila je opsesija mnogih američkih zvezda od Bet Dejvis, Ketrin Herbern i Olivije de Haviled, koja je na kraju dobila sporednu ulogu Melani Vilks, do Polet Godar, Lane Tarner, Barabde Sedvik i DŽoane Kraford. Za filmskom Skarlet tragalo se dve godine, kroz audicije je prošlo 1.400 glumica, a ulogu je na kraju dobila u SAD malo poznata engleska pozorišna glumica Vivijen Li. Klerk Gebl je od početka bio viđen za Reta Batlera, ali je pre dogovora između MGM studija i Selzika uloga ponuđena Gari Kuperu, koji je odbio da igra u filmu koji će biti „najveći neuspeh u istoriji Holivuda“.
Film je snimljen u prvoj polovini 1939, a prvog režisera DŽordža Kjukora, koji je napustio snimanje zbog problema sa scenarijom, zamenio je Viktor Fleming, kome je pomagao Sem Vud. Muziku je komponovao Maks Štajner. Film je otvorio veliku polemiku zbog odnosa prema robovlasništvu i predstavlja neku vrstu američkog paradoksa.
Heti Mek Danijel je sa ulogom dadilje Mami bila prva crna glumica ne samo nominovana, nego i koja je dobila Oskara i to u konkurenciji sa Olivijom de Havilend. Ipak, zbog tada važećih zakona o segregaciji nije mogla da prisustvuje premijeri u Atlanti 15. decembra 1939, što je izazvalo proteste njenih kolega. Zanimljivo je da je Studio morao da plati kaznu od 50.000 dolara zbog reči „prokleto“ u poslednjoj rečenici koju Ret Balter izgovara napuštajući Skarlet, jer je ocenjena kao psovka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
