Zašto Rokenrol kuća slavnih marginalizuje žene?

Ovog puta, Kortni Lav se osvrnula na temu žena u Rokenrol kući slavnih, odnosno nepravdi koja se dešava i u kolumni za sajt The Guardian detaljno opisala u čemu je problem.

Kao neko ko je u muzici odmalena, kaže da se vrlo brzo susrela sa tim da je ženama mnogo teže da se proslave i da ih neko uopšte i shvati ozbiljno u ovoj industriji.

Kao primere navodi pesmu Hound Dog, veliki Elvisov hit, koji je zapravo prvobitno bio pesma Big Mame Tornton, žene koja i dalje nije u Kući slavnih, iako je puno uticala na muziku.

A istu pesmu obradila je i Sestra Rozeta Tarp, koja je još 1944. snimila pesmu Strange Things Happen Every Day, koju mnogi smatraju jednim od početaka rokenrola.

Ona je primljena u kuću slavnih tek 2018, nakon što je javnost žestoko kritikovala i praktično naterala predstavnike ove institucije da je prime.

Lav kaže da je ova godina donela više nominovanih žena, ali da su neke od njih mogle da zarade nominaciju i da uđu u Kuću još ranije, poput Kejt Buš.

Činjenica je da danas samo 8,48% primljenih u Rokenrol kuću slavnih čine žene, a deo razloga mogao bi da bude to što je od 31 osobe zaduženih za nominacije samo 9 žena.

A po podacima iz industrije, grupu ljudi koja glasa ko će na kraju biti primljen čini 90% muškaraca, što možda utiče na lakši pristup muškarcima.

Lav spominje i primer Čake Kan, žene koja je i te kako važna za istoriju muzike, koja je zaradila sedam nominacija od 2003. godine, a koja još nije primljena.

Na sve to, neki od glasača zapravo i ne znaju ko je Kejt Buš, a nominacija benda The White Stripes izazvala je salvu negativnih komentara na račun Meg Vajt, polovine ovog dvojca.

Nezavisno od ove kolumne, mnogi smatraju da je Rokenrol kuća slavnih izgubila relevantnost odavno, baš poput nekih nagrada u drugim industrijama, ali ona za sada nastavlja da posluje po svojim pravilima, bez obzira na razne komentare.

Izvor: The Guardian