Zašto se Sagrada Familija gradi duže od jednog veka i zašto se njen završetak stalno odlaže?

Prethodnog vikenda na novi Toranj device Marije ovog arhitektonskog remek dela spuštena je pet tona teška „Vitlejemska zvezda“, čime je postao najviši od 18 vrhova te bogomolje,  ali finalno izdanje ovog arhitektonskog remek dela čiji je tvorac arhitekta Antonio Gaudi trebalo bi da se dogodi na stogodišnjicu od njegove smrti 2026. godine, dok se prema nekim izvorima ovaj termin već sada pomera i spekuliše se da bi ovo građevinsko čudo u punom sjaju trebalo da vidimo tek 2028. godine.

Zašto toliko dugo traje izgradnja ove katedrale, koja je podsetimo, počela 1882. godine?

Njen završetak neprestano su prolongrirali različiti događaji i okolnosti – ratovi, političke razmirice i smrtni slučajevi…

1847: Počela kampanja za izgradnju novog hrama u Barseloni

Kako podsećaju na sajtu Euronews lokalni knjižar Žoze Maria Bokabela vratio se sa putovanja u Vatikan 1872. i inspirisan velikim katoličkim arhitektonskim delima koja je tamo video, započeo kampanju da Barselona dobije novu katedralu. Proveo je osam godina prikupljajući sredstva i tražeći podršku među uticajnim poznanicima koje je imao kao osnivač jednog od verskih udruženja u gradu, a arhitektu Fransiska de Paula Vilara zadužio je da osmisli projekat.

Za tu potrebu otkupljena je parcela u četvrti Ešample po ceni koja je ekvivalentna današnjih 1.034 evra. Bokabela je zamislio da to bude najviša katedrala u Evropi, viša i od Bazilike Svetog Petra, ali je ubrzo postalo jasno da bi takav projekat zahtevao ogroman novac.

Sve što je ostalo od njegove velike zamisli je izgrađena kripta, a nakon toga je projekat obustavljen, a arhitekta otpušten.

Ovo su neki od razloga zbog kojih La Sagrada Familija nije izgrađena ni posle 140 godina.

1882-1884: Postavljeni temelji, a projekat preuzeo Gaudi

Godinu dana nakon što je postavljen kamen temeljac 1882. Antonio Gaudi predstavio je svetu svoj inovativni projekat katedrale, koji bi je učinio najvišom katoličkom bogomoljom u Evropi.
1882-1884: Postavljeni temelji, a projekat preuzeo Gaudi

Godinu dana nakon što je postavljen kamen temeljac 1882. Antonio Gaudi predstavio je svetu svoj inovativni projekat katedrale, koji bi je učinio najvišom katoličkom bogomoljom u Evropi.

Bio je svestan da to neće biti lak zadatak i da neće biti izgrađena za njegovog života. Međutim, neumorno je radio na detaljnim trodimenzionalnim modelima, umesto na tradicionalnim nacrtima, kako bi osigurao da svako ko nasledi taj projekat, tačno zna kako bi u završnici La Sagrada Familia trebalo da izgleda.

Upitan da li ga brine to što će izgradnja trajati tako dugo, odgovorio je: „Moj klijent (Bog) nije u žurbi“.

Na katedrali je radio paralelno sa drugim projektima, sve do 1914. kada se posvetio samo njoj. Otišao je toliko daleko da je napustio svoju kuću u parku Gvelj i preselio se na gradilište.

1926: Gaudi gine u tragičnoj nesreći

Nakon što je 43 godine svog života posvetio Sagradi, Gaudija je udario tramvaj dok je išao do crkve da se ispovedi, što je svakodnevno činio. Zbog njegovog neurednog izgleda, prolaznici koji su mu prvi prišli, mislili su da je reč o nekom prosjaku, a ne najčuvenijem španskom arhitekti, ali je i to bio jedan od dokaza koliko je bio posvećen svom projektu.

Doživeo je da vidi samo jedan od zvonika, koji je završen godinu dana ranije, a u trenutku Gaudijeve smrti, bilo je završeno samo 15 odsto projekta.

Bio je svestan da to neće biti lak zadatak i da neće biti izgrađena za njegovog života. Međutim, neumorno je radio na detaljnim trodimenzionalnim modelima, umesto na tradicionalnim nacrtima, kako bi osigurao da svako ko nasledi taj projekat, tačno zna kako bi u završnici La Sagrada Familia trebalo da izgleda.

Upitan da li ga brine to što će izgradnja trajati tako dugo, odgovorio je: „Moj klijent (Bog) nije u žurbi“.

Na katedrali je radio paralelno sa drugim projektima, sve do 1914. kada se posvetio samo njoj. Otišao je toliko daleko da je napustio svoju kuću u parku Gvelj i preselio se na gradilište.

1936: Španski građanski rat

Anarhisti su za vreme društvenih nemira provalili u nekadašnju Gaudijevu kancelariju i porazbijali sve njegove brižljivo pravljene modele, zapalili planove, a kriptu crkve potpuno uništili.

Međutim, nakon što je umetnik sahranjen, napredak je bio zaustavljen na gotovo celu deceniju. Nakon toga, ubijeno je dvanaestoro ljudi koji su pokušavali da tokom rata sačuvaju Sagrada Familiju.

Iako je spoljašnjost ostala netaknuta, nije napravljen bilo kakav napredak, sve do kraja rata 1939. godine.

1938: Džordž Orvel kritikovao projekat

Uticajni britanski pisac Džordž Orvel posetio je katedralu tokom perioda stagnacije i opisao je kao „jednu od najodvratnijih građevina na svetu“.

„Za razliku od većine crkava u Barseloni, nije oštećena tokom revolucije – pošteđena je zbog njene ‘umetničke vrednosti’, kaže narod. Mislim da su anarhisti pokazali nedostatak ukusa zato što je nisu razneli, kad su imali priliku“, zabeležio je Orvel.

1939-1986: Smena arhitekata i problemi sa finansiranjem

Na radovima se nastavilo tokom Frankove vladavine u Španiji. Iako ga nije interesovala La Sagrada, nije imao ništa s njom, jer je Gaudi insistirao da se izgradnja finansira iz katoličke zajednice.
Tokom tog perioda na projektu su jedan za drugim radila petorica arhitekata: Frasesk de Paula Kvitana (1939), Isidre Pug i Boada i Luis Bonet i Gari (1966), Fransesk Kardoner i Blank (1983) i Žordi Bonet i Armengol (1985).

Tokom tog perioda najveći napredak ostvaren je 1976. kada je konačno završena fasada na zvonicima.

2007: Španska vlada predložila izgradnju tunela ispod katedrale

Nakon što je Gaudijeva katedrala proglašena svetskim nasleđem pod zaštitom Uneska 2005. godine, brzina kojom su radovi izvođeni je obećavala. Međutim, vlada je predložila da jedan krak metroa prolazi ispod katedrale, čiji su temelji stari gotovo ceo vek.

Pitanja o tome kako bi to moglo da utiče na integritet građevine dovela su do opsežnih analiza koje su trajale sve do 2010. godine. Utvrđeno je da tuneli neće praviti problem i uprkos gotovo šestogodišnjoj borbi da se njihova izgradnja zaustavi, aktivirani su 2013. godine.

2010: Osveštavanje katedrale

Papa Benedikt XVI osveštao je bogomolju i proglasio je bazilikom pred gotovo 50.000 ljudi, koji su se tim povodom okupili oko La Sagrada Familije.

Postavljene su velike orgulje u glavnom brodu, ali se u narednih sedam godina nije održala zvanična misa.

2019: Završetak radova predviđen za 2026. godinu

Utvrđeno je da za sve te godine, La Sagrada Familia nije imala dozvolu za gradnju, a pribavila ju je tek 2019. Dozvola traje sedam godina, što je trebalo da bude rok za izgradnju crkve, tako da sve bude gotovo na stogodišnjicu Gaudijeve smrti 2026.

Da je ostatak radova tekao po planu, tako bi i bilo. Međutim, svet je pogodila pandemija koronavirusa.

2021: Gde smo sada?

Pandemija je obustavila izgradnju, a po prvi put od Španskog građanskog rata, neki delovi građevine potpuno su propali zbog dotrajalosti.

Iako se ubrzano radi da se nadoknade gubici zbog perioda mirovanja, velike su šanse da će zbog pandemije rokovi biti probijeni, što će ponovo otvoriti pitanje dozvole za gradnju.

Takođe, epidemiološke mere uticale su na turizam u celom svetu, pa tako i u Barseloni.

Ipak, nije sve tako sivo: napravljeni su neki od ključnih koraka, kao što je završetak radova na tornjevima i dodavanje dekorativnih elemenata kao što je Vitlejemska zvezda na jednom od njih.

Takođe, već neko vreme je ponovo otvorena za turiste, a u narednih pet godina, saznaćemo da li će se na stotu godišnjicu smrti velikog arhitekte završiti njegov grandiozni projekat.